„50% popusta za studente na sve predstave u maju“, „30% popusta na ceo repertoar za mlađe od 30 godina“ – samo su neke od akcija posvećenih mladima kada je u pitanju kulturni život. Da li ustanove za kulturu žele da pomognu mladima tako što će ih nižom cenom motivisati da kupe kartu, ili se pomoću brojnih akcija i marketinških trikova bore da omladinu „dovuku“ na svoja dešavanja, pitanje je na koje niko nema odgovor. U čemu je problem, i zašto kulturni sadržaji nisu privlačni mladima?
Kako bi pokušali da barem malo otključamo ovu temu, za ZOOMER razgovaram sa studentima Univerziteta u Beogradu, koji pronalaze načine da im kulturni sadržaji ipak budu dostupni.
Nije mi problem da idem sam
Stefan Olujić, student III godine Ekonomskog fakulteta, za sebe kaže da je veliki ljubitelj pozorišta. Kako Stefan i sam kaže, dešavalo mu se „x“ puta da ponudi društvo da idu na neku predstavu u Atelje 212, ili Narodno pozorište na primer, a da niko neće da ide. „Kad je takva situacija, a meni se baš ide, nemam problema da odem sam“, priča Stefan i dodaje da cenu jesu previsoke za studentski budžet, ali to nije jedini faktor.
„Uglavnom mladi ne idu po kulturnim dešavanjima jer su cene ulaznica često veoma visoke, od 1000 dinara pa naviše. Ali takođe kad se pojave neki popusti na ulaznice za „omladinu“, opet sala bude puna starijih ljudi. Tako da, mislim da problem nije u ceni, već da moja generacija samo nije zainteresovana za kulturu, što je za mene poražavajuće“, zaključuje.
Ponuda je široka, potražnja je niska
Nedovoljno interesovanje može biti zbunjujuće, s obzirom na to da je izbor kulturnog sadržaja vrlo šarenolik. Otvara se pitanje koliko je ta ponuda komunicirana sa mladima na način koji je prilagođen ovoj ciljnoj grupi. Otvoreno je i pitanje da li su izvođači dovoljno poznati mladima.
„Izbor kulturnog sadržaja na koji bi išli u Beogradu je itekako šarenolik. Konkretno, pošto zaista često posećujem pozorišta, mogućnost izbora je prevelika. Bilo koja tema da vam padne na pamet, u nekom beogradskom pozorištu je sigurno fino obrađena i dramtizovana. Takođe, svi glumci koji igraju u beogradskim pozorištima su veliki profesionalci sa „debelim“ karijerama, tako da izgovor „neću da idem jer ne igra niko poznat“ ne može da prođe i svakako nije razlog niske posete mladih“, tvrdi Stefan.
Klasika usporava vreme
Da se ne radi samo o pozorištu govori i primer Dušana, brucoša Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koga se sećate kao jednog od sagovornika sa kojim sam razgovarao na temu mladih i poljoprivrede. Pored toga što razbija predrasude o (ne)zainteresovanosti mladih za poljoprivredu, Dušan razbija i predrasude o tome da mladi nisu zainteresovani za klasičnu muziku.
„Klasična muzika je drugačija od svake današnje muzike. Bukvalno nije ni približno slična, nema tu dinamiku kao sva današnja muzika, nema jakih basova, nema „dum-dum“ trenutaka. Nekako je lagana. Čak i one kompozicije koje su napadne po melodiji, prijatnije su za slušanje od komercijalne muzike današnjice. Volim da slušam klasiku, jer mi ona nekako „usporava vreme“, kao da me prebacuje u drugu dimenziju. Isključim se jednostavno iz realnog sveta na nekoliko minuta, što mi dosta pomaže da se oslobodim stresa koje donosi svet i okruženje“, priča Dušan i objašnjava šta mu je to baš kod klasične muzike zanimljivo i zašto uživa u njoj.
Sa ovim stavom se slaže i Đorđe, student medicine. Za studente medicine kažu da nemaju vremena za bilo šta drugo osim za učenje anatomije, ali Đorđe s druge strane uspeva da pored svih obaveza na fakultetu često ode i na opere koje se nude u Beogradu.
„Opera je poprilično kompleksna multidimenzionalna umetnost, jer kombinuje više tehnika da bi ispričala neku svoju priču. I upravo zbog toga joj se i divim, kao i mnogi (doduše stariji) ljudi. Preferiram opere iz klasičnog peridoa, kao što su „Karmen“, „Aida“, „La Travijata“… Jeste da studiram medicinu i da sam zatrpan obavezama, ali se trudim da barem jednom mesečno idem u operu, jer mi neverovatno prija, i nekako me „resetuje“ od fakulteta“, kaže Đorđe za ZOOMER.
TikTok je novi Teatar
Za mlade u Srbiji se danas smatra da uglavnom vreme provode na društvenim mrežama, a da za kulturna dešavanja i nisu previše zainteresovani. Ovaj stav dele i moj sagovornici koji kažu da je danas kultura „na Tik Toku”:
„U vremenu kada je sva „kultura“ na TikToku, kada se masovno favorizuje muzika koja najblaže rečeno promoviše kriminal i „badboy“ momke; više mi uopšte nije čudno što je kultura u Srbiji bukvalno na popustu. Svako malo mi na Instagramu izlaze reklame poput „30% popusta za studente na sve predstave sa ovomesečnog repertoara“, ističe Stefan i dodaje da sve deluje kao da su teatri primorani da mlađu publiku privlače popustima i akcijama, „kao da je to jedino što oni imaju da ponude“.
„Smatram da kultura u Srbiji jeste „na popustu”. Dosta mladih ljudi kojom god profesijom da se bave, u kakvoj god sredini da žive, okreću se drugim stvarima kao što su „Tik Tok”, „Instagram” i ostale drustvene mreže. Trendovi koji nažalost menjaju moralna načela, i koja vrlo često mogu biti kontraproduktivna po mlade. Imamo mlade ljude koji radije biraju da prate influensere i njihov sadržaj nego da se zainteresuju šta se prikazuje u pozorištima. Kada bi mladi bili malo više otvoreniji za kulturu, videli bi da u pozorištu na primer, mogu da pronađu jako poučne, humoristicne, interesantne stvari. Meni kao budućoj diplomiranoj glumici, gluma pruža osećaj slobode, zadovoljstva, sreće i mira. Ta osećanja su svima nama potrebna, zato i savetujem mladima da se okrenu ka pozorištu i kulturi“, dodaje Bojana Urošević, koja će kroz par dana biti diplomirana studentkinja glume na Fakultetu Savremenih umetnosti u Beogradu.
Crni Cerak vajb
„Sećam se da su me roditelji još kao osnovca vodili na dečije predstave; a sada kad prođem pored svoje stare osnovne škole u Zemunu uhvati me jeza kada čujem decu od 10 godina kako vajbuju uz stihove „Crnog Ceraka“, ako se to uopšte i može nazvati stihovima. Plašim se kuda idemo kao društvo, i šta će kroz nekoliko godina biti produkt ove naše „kulture na popustu“. Iskreno, nisam više pametan šta nam je činiti“, zaključuje Stefan.
Posle svih reči mojih sagovornika, delim Stefanov stav da ni ja više nisam pametan šta nam je činiti. Svojom krivicom smo dospeli u vreme u kojem je nedostatak moralnih načela potpuno legitimizovan. Dali smo prostor šundu da zameni klasiku. Dali smo prostor „Crnom Ceraku“ da zamene Đorđa Balaševića. Dali smo prostor mangupima da zamene one šarmantne i emancipovane.
Dali smo prostor ničemu da zameni nešto.
Nešto iskreno.
Nešto lepo.
Nešto pravo.
Ono nešto.
Naslovna fotografija: Do The Lan / Pexels
