Okej. Prvo da kažem, kad bi mene neko pitao šta želim da jedem za ručak ne bih imala tako koncizne i jasne odgovore kao Nikola, koji je odgovarao na mnogo teža pitanja. Njegova bistrina i energija u svemu što radi je neverovatna. Tako da, omladino, ‘ajmo da budemo malo više kao Nikola.
Nikola Arsenić je deo pokreta Kreni-Promeni, a to je bio i njegov odgovor na asocijaciju „Promena”. Kako on kaže, pokret Kreni-Promeni je „atipičan koncept od većine aktivističkih organizacija u Srbiji, pa i u ovom delu Evrope“.
„Svaka promena koju je pokret Kreni-Promeni do sada izborio su pravno relevantne i koje ljudi mogu da osete u svakodnevnom životu. U tim promenama mi vidimo da sutra može da dođe do buđenja nade”, kaže Nikola i dodaje da se Kreni-Promeni koncentriše na promene koje mogu da poboljšaju život i u lokalnim i u širim zajednicama.
„Tim Kreni-Promeni čini kampanjski tim, pravni tim, programerski tim, jer je Kreni-Promeni tehnološka inovacija u našoj zemlji. Bilo je dana kada smo imali i preko 30 000 potpisa”, objašnjava Nikola.
Ukoliko niste već potpisali neku od peticija, mogli biste sada. Potpisivanje traje 37 sekundi, a sa mailovima nisu dosadni, hehe. Naglasio je da su deo tima i svi oni volonteri koji su uključeni u rad, poput timova za akcije, društvene mreže ili tim za odgovaranje mailova koji vode dve osobe. „Mirjana sa Malte i Andrijana iz Londona su se uključile jer žele da na neki način doprinesu zajednici u svojoj zemlji jer su one otišle”, kaže Nikola. Hvala Mirjana i Andrijana.
Priča o kampanji koju su vodili za 30% niže školarine za najugroženije studente tokom kovida je veoma zanimljiva. Kako on kaže „prvi put su slali mailove kada im je trebao sastanak za rektorkom Ivankom Popović, koja je to mudro izbegavala”. Kada su uspeli da dođu do nje rektorka je na kraju sastanka rekla „da joj je neko blokirao mail”. Drugi put kada su slali mailove, pokušali su da stupe u kontakt sa ministrom Šarčevićem i poslali su preko 10 zahteva (baš su bili navalantni), međutim ministar je izjavio da nije dobio nijedan zahtev. Nikola je tada rekao „ako nije dobio 10, dobiće 1000”. Tehnički tim je omogućio slanje mailova i tokom vikenda je poslato oko 4000 mailova. U ponedeljak je dobio poziv iz kabineta ministra Šarčevića i molili su da prestanu da šalju mailove.
„Tada sam uvideo snagu ovog koncepta”, zaključuje Nikola.
Kreni-Promeni se bavi i terenskim radom, tako da kada potišete peticiju, dobijate mailove kada se organizuju protesti. Istakao je da je „način komunikacije mailovima budućnost koju moramo da prihvatimo”. Prisutni su tamo gde su najpotrebniji, jer žele da pokažu da su tu. Ukoliko ne verujete u potpisivanje peticija, posetite sajt Kreni-Promeni i tu možete videti koliko su uspeha postigli, jer peticije su samo prvi korak. Projekat na koji je on najponosniji, jeste i dokaz da to nisu samo peticije, a to je pobeda koju su izborili za Studentsku polikliniku.
Na pitanje da li postoji razlika u aktivizmu u Srbiji i drugim državama Nikola kaže da postoji ogromna razlika. Kao primer naveo je organizaciju Jhatkaa iz Indije koja je prva pokrenula kampanju sa plućima, koju je kasnije i pokret Kreni-Promeni primenio u Beogradu, kada su pluća postavljena ispred Doma Omladine ubrzo uklonjena. Za organizaciju iz Indije kaže da „svakim svojim potezom bude nadu ljudima i pokazuju kako grad zapravo treba da izgleda”. Takođe je naveo da sve „bratske organizacije poput Kreni-Promeni mogu poslužiti kao model kako se i mi možemo boriti”. Jedan od tih primera je DeClic iz Rumunije, koja je izborila borbu ravnu onoj koja se u Srbiji vodi protiv Rio Tinta. On kaže da su borbu vodili dugi niz godina, da je bilo nasilja i pretnji po te ljude ali da su se izborili i sačuvali planinu. Kao ključnu razliku u aktivizmu vidi to što se u Srbiji samo „ljutnja verbalizuje i na tome se završava”. Pričao nam je o ljudima koji se sada u dolini Jadra bore za svoja ognjišta i da su oni njima inspiracija koju tim Kreni-Promeni pokušava da prenese na sve nas. Jedna od najupečatljivijih rečenica koju sam čula od kako smo krenuli sa projektom jeste: „Aktivizam se svodi na naredni korak, na neku viziju koju svako od nas mora da ima kada kaže kako zamišlja svoju budućnost„.
Asocijacija na pojmove „Uspeh-Neuspeh”: Uspeh je nastavak svakog neuspeha. Neuspeh je lekcija, a uspeh je epilog te lekcije, ako je naučena. Man, I’m speechless.
Iskoristili smo priliku da saznamo nešto malo više o situaciji i svemu što se dešava sa Rio Tintom. „Usvojen je prostorni plan i to je negativna stvar”, kaže Nikola. Jeste. Razočaravajuća i poražavajuća. Svašta bih ovde još napisala, ali kao što Nikola reče, ajde da ne tonem u dubiozu i ništavilo. Pozitivna stvar jeste ta da su se ljudi okupili i blokirali tri ulaza u opštinu i da je bilo ljudi iz cele Srbije. „Jedan deka je krenuo u 7 ujutru iz Beograda i ostaće tu dok je potrebno”, podvukao je Nikola. Ono što sledi nije nimalo naivno, jer sada sledi izdavanje građevinskih dozvola, mašine dolaze i to je to. Nikola kaže da „ukoliko se to desi, moramo da budemo spremni da odemo i odbranimo dolinu Jadra”. Ja se spremam, dižem tegove.
Koncept aktivizma koji je temelj tima Kreni-Promeni je i naveo Nikolu da se uključi u priču aktivizma.
„To je bio trenutak kada sam pomislio da postoji nada, kada smo došli do toga da je to prvi zakon posle xy godina koji se našao kao zvaničan predlog građana u Skupštini, za ograničavanje rijaliti programa. To mi je dalo nadu da se i mi kao građani pitamo i možemo da beležimo pobede”, zaključuje Nikola.
Kreni. Promeni. Pobedi.
