U ponedeljak, 03.06.2024. godine, Nigerija je ostala bez struje, a aerodromi su se zatvorili zbog štrajka sindikata koji su tražili povećanje minimalne nadnice za 1.500%.
Dva vodeća sindikata u Nigeriji – Nigerijski radnički kongres i Savez sindikata – zajednički su proglasili opšti štrajk širom zemlje. Ovaj potez predstavlja prvi put u istoriji Nigerije da su sindikalni zvaničnici otišli do elektroenergetskih podstanica, naterali radnike da odu kući i prekinu snabdevanje električnom energijom na nacionalnom nivou.
Posledice ovog štrajka su bile ozbiljne i sveobuhvatne. Svi aerodromi u zemlji, uključuju dva međunarodna aerodroma, bili su zatvoreni, što je izazvalo prekid avio saobraćaja. Ovaj štrajk je kulminacija višemesečnih zahteva sindikata za povećanjem minimalne plate. Sindikati, koji predstavljaju radnike u državnim službama i zaposlene u srednjim i velikim kompanijama, dugo su insistirali na povećanju minimalne plate kako bi se nadoknadila dramatična inflacija koja je smanjila kupovnu moć radnika.
Konkretno, sindikati zahtevaju povećanje trenutne minimalne mesečne plate sa 30.000 naira (20 dolara) na skoro 500.000 naira (336 dolara). Ovo povećanje predstavlja drastičan skok od 1.500%, za koji sindikati veruju da je neophodan kako bi se radnicima omogućio dostojan život. S druge strane, vlada je ponudila povećanje na 60.000 naira (40 dolara), što sindikati smatraju neadekvatnim. Poslednji put kada je minimalna plata povećana u Nigeriji bilo je 2019. godine.
Da li je došlo po povećanja mesečnih troškova u Nigeriji u poslednjih pet godina? Da li je minimalna plata dovoljna za pristojan život?
Istorijski kontekst
Istorija Nigerije obiluje štrajkovima, pri čemu je prvi generalni štrajk bio 1945. godine, što je posledično podstaklo borbu za nezavisnost koju su postigli 1960. godine. Nakon sticanja nezavisnosti, nigerijska ekonomija je fluktuirala pod vojnim huntaškim režimima koji su vladali do kraja 20. veka. Čak i za vreme vojne hunte, bilo je štrajkova, uključujući i one koji su se borili za demokratiju. Nakon izbora 1993. godine, demokratska stranka je pobedila, ali je izbor ubrzo proglašen nevažećim od strane režima. Ovo je izazvao štrajk radnika u naftnoj industriji.
Prosečna mesečna potrošnja
Prema podacima sa sajta Proshare.co, mesečni trošak za četvoročlanu porodicu bez rente iznosio je oko 150.00 naira (oko 100 dolara) u 2023. godini. Posebno je značajan grad Lagos, najveći grad u zemlji i industrijski centar Nigerije, gde promene u visini minimalne plate najviše utiče na stanovnike. Za Lagos, mesečni trošak za četvoročlanu porodicu iznosi 1.24 miliona naira (oko 835 dolara), što je ogromna razlika u odnosu na ostatak zemlje.
Ako uporedimo minimalnu mesečnu platu sa prosečnom potrošnjom, vidimo da je na nivou cele države trošak 2,5 puta veći od minimalne plate. Ovo znači da većina radnika širom Nigerije ne može da priušti osnovne životne potrebe, čak ni uz dodatne prihode. U Lagosu, život je 20 puta skuplji u odnosu na minimalnu platu, što dodatno otežava situaciju za radnike u ovom gradu.
Skoriji podaci sa sajta Numbeo pokazuju da su cene u Nigeriji drastično skočile u poslednjih godinu dana. Procenjuje se da prosečan mesečni trošak za četvoročlanu porodicu trenutno iznosi skoro 3 miliona naira (oko 2.020 dolara), dok u Lagosu taj trošak iznosi 3.37 miliona naira (oko 2.272 dolara). Ponovo upoređujući sa trenutnom platom od 30.000 naira, jasno je da je cena života 100 puta veća od minimalne plate. Uzimajući u obzir da se minimalna mesečna plata nije menjala od 2019. godine, zahtev sindikata za povećanje na 500.000 naira nije beznačajan, ali ni to ne bi pokrilo mesečne troškove.
Prema najnovijim podacima sa sajta Numbeo, prosečna mesečna zarada iznosi malo ispod 250.000 naira (oko 167 dolara), što je 12 puta manje od prosečne mesečne potrošnje. Drugim rečima, prosečan radnik u Nigeriji morao bi raditi godinu dana kako bi pokrio troškove života za samo jedan mesec.
Cena rente i posedovanje nekretnine
Isti problem postoji i kod cena kirija, koje variraju zavisno od lokacije. Jednosoban stan u centru grada je 1.24 miliona naira (oko 838 dolara), a trosoban na istoj lokaciji 2.9 miliona (oko 1957 dolara). Iako su rente na periferiji grada niže, i dalje su previsoke za minimalna mesečna primanja. Jednosoban stan izvan centra košta oko 795.000 naira (oko 535 dolara), dok trosoban stan izvan grada košta oko 1.75 miliona naira (oko 1.185 dolara).
Izvori poput Ventures Africa, navode da samo 25% populacije Nigerije poseduje svoju nekretninu, što je znatno manje u odnosu na 2014. godinu kada je taj broj iznosio 31%. Ovo dodatno naglašava težak položaj radnika, jer većina njih mora da iznajmljuje stanove po visokim cenama, što dodatno opterećuje njihove već skromne uslove.
Prema grafikonu, najveći trošak predstavlja renta, koja je, u poređenju sa minimalnom i prosečnom platom izuzetno visoka. Čak i koristeći najjeftiniju opciju – jednosoban stan na periferiji grada – renta je 26,5 puta veća od minimalne plate i 3,2 puta veća od prosečne plate. Podaci jasno pokazuju koliko su trenutni prihodi nedovoljni za pokrivanje osnovnih troškova stanovanja.
Prosečna zarada od 250.000 naira, a tek minimalna od 30.000 naira, nije dovoljna da pokrije čak ni osnovne potrebe, a kamoli da obezbedi pristojan životni standard. Upravo zbog toga, sindikati insistiraju na značajnom povećanju minimalne plate. Njihov zahtev za povećanjem od 1.500% predstavlja korak ka obezbeđivanju osnovnih životnih uslova za radnike. S obzirom na to da su troškovi života, uključujući rentu, drastično porasli, povećanje plata je nužno kako bi se smanjila ekonomska jednakost i omogućilo dostojanstven život svim građanima.
