Kvir-klabing u Prištini: kako je Alaska Thunderfuck spasila kosovski dreg

Čak i kada su društva potpuno zatvorena u prihvatanju različitosti – oni na margini pronalaze načine da sačuvaju svoj identitet i kulturu, da se povezuju i podržavaju. LGBTIQ+ zajednicu širom sveta dugo je održavala ballroom kultura i dreg performansi, čak i u vreme kada su te aktivnosti bile van zakona, kada su bili hapšeni i proganjani, ali i danas, kada živimo u navodno otvorenijim društvima – dreg performansi često budu jedni od retkih kvir događaja koja su potpuno inkluzivna za sve članove zajednice.

Kada je u pitanju Srbija, postoji puno lokala koji organizuju kvir žurke ili dreg nastupe, mahom centralizovano u Beogradu i Novom Sadu. Kada se pogleda broj žurki ili dreg nastupa u Beogradu stiče se utisak da se radi o vrlo razvijenom noćnom životu, tzv. „kvir klabingu“, jer zaista u nekim delovima godine događaja ima toliko da je teško ispratiti sve. Međutim, većina prostora u kojima se oni organizuju predstavlja društvene centre ili alternativne prostore koji nisu „kvir mesta“ kao takva, već su jednostavno prostori otvoreniji za organizaciju takvih događaja (ili prostori koji su uvideli da takvi događaji donose profit). Za prostore koji se svesno brendiraju kao sigurni prostori za LGBTIQ+ zajednicu se uglavnom koriste termini „queer friendly mesta“ (mada po današnjim zakonima svako mesto mora biti „queer friendly“), dok u društvima koja su zatvorenija i u kojima LGBTIQ+ zajednica nije dovoljno vidljiva koristi se termin „queer occupied“ da označi one prostore koje LGBTIQ+ zajednica „okupira“ i pretvara ih u svoje, iako se oni ne brendiraju tako, niti postoje bilo kakva obeležja po kojima bi nekome izvan same zajednice bilo uočljivo da je to mesto okupljanja zajednice – to je neki vid tajnog dogovora.

Čak i u Beogradu, gradu koji broji više od milion stanovnika i koji je epicentar kvir dešavanja, prostori profilisani kao ekskluzivno kvir prostori (iliti, može se reći „straight friendly“ prostori) su izuzetno retki, radi se o svega nekoliko kafića i samo jednom velikom klubu (o čijoj stvarnoj inkluzivnosti može da se diskutuje kada se uzme u obzir da postoji cenovna diskriminacija pri plaćanju ulaza bazirana na rodu). U manjim mestima ih ili nema, ili se radi o pomenutim društvenim centrima i „queer friendly“ prostorima.

Slična situacija je i na Kosovu gde se, kako je za Zoomer istakao aktivista Agon Redžepi, takođe vidi jasna razlika između Prištine i ostalih mesta.

U Prištini imamo otvoreno kvir bar u centru grada i do sada je bilo potpuno bezbedno. Međutim, verujem da je situacija van Prištine mnogo gora. Na primer, ANIBAR festival u Peći i DokuFest festival u Prizrenu suočili su se sa značajnim protivljenjem i čak protestima sa pozivima na bojkot ovih festivala 2023. godine samo zato što su uključili kvir sadržaj i slogane u svoje programe“, istakao je Redžepi jedan primer koji neodoljivo podseća na slične događaje širom Srbije, kao što je na primer zabrana projekcije crtanog filma u Novom Pazaru.

Foto: Agon Redžepi / Privatna arhiva

Želeći da što bolje razumem kontekst kvir života na Kosovu, kontaktirao sam Lendija Mustafu, trans aktivistu i osnivača bara „Bubble“ – jedinog otvoreno kvir bara u Prištini. Mustafa je za Zoomer podelio da je bar zamišljen kao kvir bar od samog početka, još pre deset godina kada se inicijalna ideja javila, ali usled društvenih i finansijskih okolnosti tada nisu bili spremni na taj korak. Danas je situacija u mnogome drugačija.

Sada možemo slobodnije organizovati takve događaje, dolazi više ljudi i postalo je sigurnije biti u javnosti tokom takvih događaja. Trenutno postoje mnogi kolektivi koji organizuju queer večeri, što je obogatilo queer scenu mnogo pre postojanja Bubble-a, ali to je takođe bio plus za nas jer smo stvorili prostor koji češće ugosti takve događaje“, objašnjava Mustafa i dodaje da je okupljanja bilo oduvek, iako kvir ljudi nisu smeli da budu vidljivi u javnosti.

Sećam se priča o okupljanjima queer ljudi iz ranih 90-ih, kada je aktivnosti bilo teže dokumentovati. Vremenom bi nevladine organizacije organizovale večeri u privatnim prostorima, što je Prištini dalo dašak queer kulture i noćnog života. Postojala su i neka queer prijateljska mesta, ali nikada stvarno mesto posvećeno queer zajednici na Kosovu. Queer scena je mnogo više uklapala u heteronormativne prostore koji su bili donekle prihvatljiviji prema queer osobama, kao što je, na primer, tehno scena na Kosovu“, opisuje Mustafa početke kosovske kvir kulture.

Ipak, ni „Bubble“ nije samo bar i prostor zabave, već funkcioniše takođe kao svojevrstan društveni centar koji teži da obezbedi siguran i inkluzivan prostor za sve kvir ljude u Prištini.

S obzirom na to da je to siguran prostor za queer zajednice, želeli smo da imamo program koji nije samo fokusiran na noćni život. Tokom radnih dana ponekad organizujemo večeri poezije, diskusije o relevantnim pitanjima za queer ljude i feminističkim pitanjima, obeležavamo važne dane u saradnji sa nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama, itd. Tokom vikenda obično organizujemo žurke sa DJ-evima, dok subotom obično imamo drag show sa lokalnim ili regionalnim kraljicama“, priča Mustafa i sa ponosom izdvaja kampanju „tranzicija nije privilegija“, putem koje su, od publike na dreg performansima, do sada prikupili novac za 11 tranzicija za transrodne osobe na Kosovu.

Ovoj mladoj zajednici uspelo je ono što nije uspelo gotovo nikome u ovom delu sveta – organizovali su nastup planetarno popularne zvezde šou programa RuPaul’s Drag Race – Alaske Thunderfuck! Ideja da dovedemo Alasku bila je pomalo smešna. Neposredno pre nego što smo odlučili, primetili smo da je drag scena postala manje aktivna i razmišljali smo o načinima da motivišemo kraljice da ne odustanu. Primetili smo da podsticaj treba da dođe spolja jer trenutno aktivne kraljice nisu bile toliko motivisane da podstiču druge. Tražio sam velike zvezde iz RuPaul-a i zapazilo da je Alaska bila među top 10 najpopularnijih svetskih kraljica. Odmah sam stupio u kontakt sa njenim timom i počeo sa prikupljanjem sredstava za njen nastup. Bilo je neverovatno i većina ljudi koja je čula za dolazak Alaske na Kosovo zapravo nije verovala da će se to desiti“, kaže Mustafa i dodaje da je nakon ovog nastupa usledila drastična promena, te da sada planiraju seriju dreg performansa, među kojima i još jednu zvezdu, pobednicu RuPaul’s Drag Race takmičenja, ali i regionalno takmičenje sa velikom nagradom za dreg kraljice sledeće godine.

Sve to je jako važno kako bi se održala kohezija zajednice, kao pokretačka snaga za društvene promene.

Veoma je važno imati svoj dom kao zajednica. Mesto gde možemo biti mi, ostati povezani i gde se možemo ujediniti kada je to potrebno. Građanski zakonik će uskoro biti izglasan, ali ne uključuje istopolne brakove, već samo građansku zajednicu između istopolnih parova, što je diskriminatorno i protivustavno. Nevladine organizacije trenutno blisko sarađuju sa radnom grupom pokušavajući da promene predloženi zakon, a ako građanski zakonik uključi samo građansku zajednicu, slučaj će izneti pred ustavni sud. Za ovako velike korake neophodno je da ostanemo povezani„, zaključuje Mustafa za kraj razgovora.

A ja za kraj mogu samo da dodam da srpski Zakon o istopolnim zajednicama, koji nigde ne pominje reč „brak“ – još uvek nije ni na pomolu.


Naslovna fotografija: Canva

Sadržaj je nastao u okviru projekta „Dalji razvoj civilnog dijaloga između Srbije i Kosova“, koji sprovode Centar za regionalizam i Humanitarno Dobrotvorno Udruženje Kosova „Majka Tereza“ uz podršku Evropske unije.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još