Svi koji živimo u Srbiji svesni smo stanje u kom je naša životna sredina. Svaki dan udišemo zagađen vazduh, hodamo pored smeća po trotoarima, nemamo dovoljno drveća pod koje bismo stali kad je vruće i to je nešto na šta smo navikli. Mada to nama očigledno nije problem, kada neko iz inostranstva poseti našu zemlju, iznenadi se kada vidi na šta naša priroda liči. Jedan Nemac je došao u Beograd neuobičajenim putem i svoj plan prekinuo zbog okoline koja ga je snašla.
Andreas Fat, nemački hemičar, krenuo je na skoro 3.000 kilometara dugo plivanje Dunavom kako bi uzeo uzorke vode duž njegovog toka, koji u pokretnoj laboratoriji na brodu analizira tim naučnika sa Univerziteta u Beču. Fat je plivao sve do Beograda, gde je odustao zbog fekalija u reci. Ovaj poduhvat započet je u okviru projekta „Cleandanube’’, koji za cilj ima analiziranje uzoraka vode na prisustvo mikroplastike i aditiva, koji mogu biti veoma opasni za živi svet u vodi. Kako piše na sajtu projekta, od planiranih 2.850 kilometara, ekipa je prošla 1.915.
Ipak, u Beogradu se zaustavljaju. Neke delove puta Fat nije mogao da prepliva jer mu je bilo zabranjeno, zbog njegove bezbednosti (zbog rečne struje). Ovde, sam odlučuje da prekine iz straha za svoje zdravlje. Kako za Telegraf kaže Juta Nojman iz njegovog tima, zbog količine bakterija koje se ulivaju, veliki je izazov plivati u Beogradu. „U Beogradu živi oko 1,7 miliona ljudi. Njihova otpadna voda ne prolazi nikakav tretman u fabrikama za preradu, već se direktno uliva u reke. Izmet ulazi u vodu. Posledica kontakta sa dunavskom vodom može biti može biti infekcija ešerihijom koli„, rekla je.
Takođe kaže i da oni koji su slabog imuniteta, ne bi trebalo da plivaju u beogradskom delu Dunava. „Kako je Andreas Fat na dugoj ekspediciji, on nije želeo da vrši pritisak na svoj imuni sistem i bio je na našem brodu kada smo ulazili u Beograd. Za sve koji plivaju u Dunavu, na delu kroz Beograd, Fat savetuje: Pokušajte da ne gutate vodu. Ako ste slabog imuniteta, nemojte da plivate u tom delu reke. Voda Dunava je u regionu Beograda prljava i mi smo našim brzim testovima izmerili da je koncentracija kiseonika u Dunavu u Beogradu niža nego u regionima koje smo već prešli. Objavićemo i kompletne rezultate hemijske analize kada završimo našu ekspediciju Cleandanube„, pojasnila je.
A istog dana kad se saznalo za slučaj nemačkog hemičara, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objavio je da je ponovo raspisan tender za fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Tender obuhvata projektovanje i izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Krnjači, uz planirano proširenje kapaciteta u budućnosti. U fabrici će se odvijati svi procesi neophodni za postizanje biološki ispravnih standarda za ispuštanje prečišćenih voda u Dunav. „To znači da više nijedna kap otpadnih voda iz kanalizacije na levoj obali Dunava, koja se takođe gradi, neće odlaziti u Dunav ako nije biološki tretirana tako da ne zagađuje životnu sredinu„, naveo je Vesić, a prenosi N1.
Ništa od navedenih stvari nije bila nepoznanica Beograđanima, a ovo nije izolovan slučaj u Srbiji, jer se mnogi gradovi bore sa istim ili sličnim problemima. Uz Beograd, i Novi Sad ima problema sa zagađenjem Dunava. Ipak, i pored svega toga, građani najčešće ignorišu takvo stanje. Retko ko od nas se i kupa u Dunavu, ali to ne znači da ne treba da vodimo računa o našim rekama. Beograd možda ima dve, ali „lepi plavi Dunav“ ne sme da se pretvori u toksičnu reku punu izmeta. Ekologija je u poslednje vreme postala goruća tema, a tako bi trebalo da ostane dok se naša zemlja ne očisti.
Naslovna fotografija: Fif’ / Wikimedia Commons
