Filtrirana realnost

Svako od nas poseduje neki vid nesavršenosti koji nas čini nesigurnim; iskrivljen nos, tanke usne, strije, ožiljke – neki vid fizičke osobine koja direktno utiče na nivo našeg samopouzdanja. Samim tim, u želji da ostavimo što bolji prvi utisak u onlajn krugovima gde živimo svoje paralelne živote, retko ko od nas ostaje nevin u kontekstu upotrebe digitalnih modifikacija sopstvenog lika kroz filtere. 

Iako ovakav vid manipulisanja ljudskim likom nije nešto potpuno novo za čovečanstvo – to mogu da nam dokažu decenije „savršenih” fotografija koje i dan danas krase naslovnice magazina – čini se da iz istorije ovakvog vida prevare nismo naučili mnogo. 

Prema istraživanju iz 2023. godine koje je za uzorak imalo 149 studentkinja, korisnice Instagrama koje koriste filtere i prate sadržaj koji promoviše „lepotu” češće upoređuju svoj izgled sa sadržajem koji prate, pa tako kreiraju ideju o tome kako lepo treba da izgleda. Pitanje je samo koliko je lepota koju one vide zaista realna?

Sve je počelo naizgled naivno te 2016. godine kada je Snapchat izbacio svoj pseći filter, istovremeno kreirajući potpuno novi teren za rađanje nesigurnosti. Dok smo sami sebi izgledali slatko sa psećim ušima, njuškom i isplaženim jezikom, pred očima su nam bežale činjenice. Taj isti filter uklanjao je podočnjake i kesice ispod očiju, digitalna njuška prekrivala je sve pore na nosu i iznad usana, a brada i donja vilica izgledale su nam duže i mršavije. 

Sedam godina i verovatno preko sedameset hiljada različitih filtera kasnije, situacija sa upotrebom alata digitalne manipulacije lika postala je alarmantna. Dovoljno nam govori broj od 160 miliona korisnika društvene mreže TikTok koji su upotrebili „Bold Glamour” filter, a koji je načinio korak dalje od onoga na šta smo navikli. 

I dok u ovom momentu neko na svetu kupuje svoju avionsku kartu do Turske kako bi obezbedio povoljniju estetsku hirurgiju pod uticajem izveštačenih standarda izgleda koje današnji ideali lepote postavljaju, pokušaću da shvatim: Postoji li način da izbegnemo veštački odraz sopstvenog tela? 

Dog Snapchat filter – Eve Peyser/Snapchat, izvor Cosmopolitan

Prednja kamera je novo ogledalo

Kada ste poslednji put videli nekog da iz svoje torbe izvuče džepno ogledalo? Uostalom, što bi ga neko danas i posedovao kada svoj odraz može videti na prednjoj kameri telefona? To i ne bi bio toliki problem da je tehnologija prestala da se razvija recimo 2012. godine.

Prilikom istraživanja uticaja filtera na percepciju lepote i sopstvenog tela, naišao sam na članak sa Teen Vogue portala iz 2016. godine koji je već tada navodio na probleme koje savremeni pametni telefoni postavljaju. Tadašnji model Samsung telefona bio je meta kritike blogerke Melise Vels koja je na svom Instagram proflu navela kako njen novi telefon automatski uklanja pege i fine linije sa njenog lica. Kao odgovor na kritiku, Samsung je naveo da „nude niz podešavanja kamere na svojim mobilnim telefonima […] postavka lepote je jedna od takvih za koju znaju da njihovi kupci vole i za koju imaju opciju da uključe ili isključe u potpunosti, u zavisnosti od ličnih preferencija.” 

Uprkos na kritike, automatske postavke kamere koje za cilj imaju uklanjanje malih nesavršenosti na licu postale su sasvim uobičajene, te i dan danas na tržištu imamo niz modela pametnih telefona koji nam na prvu upotrebu menjaju lik. Najčešće su te promene male – blago zamućivanje lica i uklanjanje finih linija – ali dovoljno primetne i štetne. I da, i dalje smo u mogućnosti da ove opcije ugasimo, ali niko od nas nije bio saglasan sa time da ono u šta gleda na svom ekranu ne bude slika prave realnosti. 

Pravilna upotreba kamere i svesno fotografisanje

Ipak, u kontekstu realnosti, ne smemo zaboraviti i na tehnički aspekt širine sočiva jedne kamere i udaljenosti subjekta ispred nje. Iako možda živimo u iluziji da kamera snimi tačno ono što vidi, način na koji kamera gleda u nas nije stopostotno realan.  

Odatle dolazi i fenomen „pronalaženja ugla”; većina nas kada pravi selfi već zna u kakav ugao će pozicionirati svoje lice. Možda na taj način prikrivamo neke fizičke osobine koje nam nisu lepe ili sakrivamo neku boru ili bubuljicu. Ali ono što naučimo vremenom (a neki od nas, nažalost, nikad) jeste da stvari koje se nalaze blizu sočiva kamere, na razdaljini od jedne ruke koja drži telefon, izgledaju veće nego što jesu. Najčešće je to nos koji je, za razliku od očiju, bliži samom sočivu kamere, pa tako izgleda deblje ili duže. 

Zato, ako imate problem da „pronađete svoj ugao”, ne zaboravite da je fotografija i dalje stvar umeća i tehničkog znanja koje ne poseduje svako od nas, te ne možemo očekivati savršeni rezultat svaki put kad napravimo selfi.  

Snepčetizacija i zumifikacija ljudskog lika

Snapchat dismorfija

Još 2018. godine, američki mediji su počeli da prenose vesti o tzv. „Snapchat dismorfiji”, odnosno poremećaju svesti o sopstvenom izgledu. Naime, značajan broj ljudi je odlazilo u posete estetskim hirurzima, ali sa sobom nisu nosili fotografije fotošopiranih modela i glumica. U ovom periodu, hirurzima su pokazivali ekstremno manipulisane fotografije svog lika, najčešče kroz upotrebu filtera dostupnih onlajn. 

Ovaj trend je prerastao u sve veći broj ljudi koji ulažu novac u rinoplastiju (povećavanje i smanjivanje nosa), „pumpanje” usana, povećavanje/smanjivanje jagodičnih kostiju i drugih estetskih zahvata manjeg i većeg obima. 

Zoom dismorfija

Nedugo kasnije, u eri COVID-19 pandemije, rapidno je došlo do porasta nezadovoljstva ljudi svojim izgledom. Zašto? Zato što su mesecima ceo radni dan provodili ispred kamere svojih računara posmatrajući sopstveni lik.

Prema istraživanju iz 2021. godine koje je anketiralo pružaoce usluga kozmetičkih i estetskih operacija, ljudi nezadovoljni svojim izgledom javljali su se sa željom za botoksom, dermalnim filerima i laserskim operacijama. 

Fenomen „Zoom dismorfije” nije utoliko iznenađujuć uzimajući u obzir to da u svakodnevnom životu nismo navikli da 8 sati dnevno posmatramo svoje lice. A kao so na ranu, nepravilno pozicioniranje računara, nedostatak osvetljenosti u prostoriji i drugi eksterni faktori uticali su na korisnike da svoj lik (poput priče iznad o selfijima) vide kroz prizmu sočiva, automatski izobličeno. 

Kako bi uticale na blagostanje zaposlenih, rodile su se inicijative dodatnog edukovanja zaposlenih koji su bili obavezani na model rada od kuće na temu pravilnog pozicioniranja video opreme, a kao dodatni korak se izrodila i inicijativa po kojoj zaposleni nisu morali držati svoju kameru upaljenu kroz ceo radni dan. 

Pored toga, plastični hirurzi i dermatolozi su ohrabrivani da obavljaju pažljivije razgovore sa svojim klijentima, usmeravajući ih na savetovanje sa psihoterapeutom pre samog obavljanja postupka estetske hirurgije.

Šminka i filteri ne idu ruku pod ruku

Interesantna diskusija koju sam pronašao na jednom Reddit forumu vodi se oko povezanosti industrije lepote, šminke i digitalnih filtera. Na dilemu jednog korisnika o povezanosti ovih faktora pristigli su različiti komentari, ali najupečatljiviji zaključci jesu da filteri i šminka ne prave isti uticaj na pojedinca. 

Jedan korisnik navodi da filteri, nasuprot šminki, nisu realnost i da pored estetskih korekcija ne postoji način da taj filter postane realan. Sa druge strane, šminka predstavlja alat koji pomaže da pojačamo utisak estetike kojoj težimo. 

Pored toga, navode se i tvrdnje da šminka može imati i pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i samopouzdanje. Ukoliko pratimo neke od influensera u domenu lepote, na samom početku njihovih videa možemo videti njihovo „pravo” lice i sve nesavršenosti koje poseduju pre nego što nanesu šminku na lice. Samim tim, kao posmatrači možemo da se poistovetimo sa svim nesavršenim karakteristikama koje naši potencijalni idoli imaju. 

Takođe, šminku ne možemo naneti brzinom kojom aktiviramo digitalni filter. Proces šminkanja traje i u toku tog procesa konstantno posmatramo svoje lice onakvo kakvo zaista jeste. Kontra tome jesu filteri i ukoliko se naviknemo na veštački odraz nastao pod konstantno istim uglom fotografisanja ili snimanja, način posmatranja svog lika u ogledalu postaje problematičan. 

Posmatrati svoje lice bez većih usana, užeg struka ili bilo koje druge lako dostupne foto manipulacije koja u momentu rešava nesigurnost može prerasti u zavisnot. Umesto da učimo kako da volimo sebe na osnovu onoga kako zaista izgledamo, počinjemo da mrzimo i bežimo od onoga što zapravo jesmo.

Ako filter poboljšava samopouzdanje, onda će njegovo odsustvo pogoršati naša osećanja. Imaćemo želju da provodimo više vremena na internetu gde možemo da kreiramo svoj lik onako kako želimo, umesto u stvarnom životu, gde možda nećemo izgledati tako. Nasuprot tome, šminka nam omogućuje da funkcionišemo u stvarnom svetu i projektujemo realniji prikaz našeg lica i fizičkih karakteristika. 

Problem zvani „smeli glamur”

Ukoliko provodite vreme na TikTok-u, skoro je nemoguće da se u 2023. godini (svesno ili ne) niste susreli sa filterom „Bold Glamour”. Na prvu loptu, ovaj filter je samo kapljica u moru drugih, ali tehnologija koju upotrebljava je promenila igru. Za razliku od filtera koji su do sada pravljeni „peške” uz pomoć softvera, ovaj filter koristi veštačku inteligenciju. 

Ukratko, ovaj filter čini nekoliko stvari vašem licu:

  • Potamnjuje ten, izjednačuje ga i time „ulepšava” strukturu lica;
  • Blago povećava usne i boji ih u nijansu tamnije nego što prirodno jesu;
  • Dodaje sjaj u očima i prirodni efekat diskretne maskare;
  • Vrši blagu distorziju svih nesavršenosti na licu čineći ga „ispeglanim”.

Svi filteri za ulepšavanje su ranije kreirani tako da postoji jedan univerzalni rezultat „lepljenja” na lik korisnika. Ali sa „Bold Glamour” se otišlo korak dalje jer ovaj filter koristi prinicpe veštačke inteligencije. Svaki korisnik upotrebom filtera zapravo hrani bazu podataka, te svaka sledeća upotreba filtera postaje preciznija i bolje leže na lice korisnika. 

Zloupotreba biometrijskih podataka

Ako je „Bold Glamour” do sada koristilo 160 miliona različitih korisnika širom sveta, zamislite koliko tek biometrijskih podataka (podataka o licu korisnika) postoji u celokupnoj bazi TikTok-a. I ova tema nije potpuno nova jer je u 2021. godini kompanija TikTok zapravo morala da plati sudsku odštetu državi Ilinois koja je podnela tužbu zbog zloupotrebe podataka o polu, godinama i etničkoj pripadnosti korisnika koje je kompanija prikupljala. 

Jasno, teško je odoleti mogućnosti da vidimo kako ćemo izgledati za 40 godina, kako bismo izgledali kao beba ili da smo suprotnog pola, ali čini se da nam je još teže da pročitamo uslove upotrebe određenih aplikacija pre nego što pritisnemo taster „prihvati sve”. 

Upravo ovo je bio razlog zašto se aplikacija augmentovane (proširene) realnost Perfect 365 pronašla na meti sudskih tužbi. Naime, data aplikacija je pored osnovnih biometrijskih podataka od svojih korisnika sakupljala i lične podatke, poput imena i prezimena i geolokacije. Iako u uslovima o korišćenju aplikacije postoje informacije o prikupljanju biometrijskih podataka, o dodatnom prikupljanju podataka nije bilo reči. Samim tim, kompanija je bila u mogućnosti da proda ove lične podatke od preko 100 miliona korisnika eksternim kompanijama, time kršeći Evropske zakone o privatnosti i nekolicinu zakona o privatnosti biometrsijskih podataka Sjedinjenih Američkih Država. 

Kako će i da li će TikTok napraviti sličnu grešku u budućnosti, ostaje nam da doživimo.

Može li se pobeći od filtera?

Kada problem filtera raslojimo i sagledamo iz različitih uglova, odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati. Pre svega iz razloga što kao ljudi imamo potrebu da se drugima predstavimo u makar malo boljem svetlu nego što jesmo. 

Veliki problem predstavlja činjenica što filteri, čak i oni koji nam malo „našminkaju” lice, kreiraju potrebu za apsolutnim savršenstvom. A surova istina je ta da u ovom svetu niko nije savršen, te da nema smisla ulagati vreme i energiju u brigu o tome da nismo dovoljno dobri. 

Kao neko ko je učen o dokumentarnom filmu koji „oslikava realnost”, svestan sam da svakog momenta kada postavite kameru u prostor vi samim kadriranjem i načinom prikazivanja subjekta ili objekta manipulišete realnošću. Ista logika važi i za selfi – onog momenta kada izaberete ugao ili filter, vi automatski kreirate nerealnu sliku o sebi, a time polako ali sigurno ubijate svoje samopouzdanje. 

Ipak i u tom kontekstu postoje jasni načini da se ograničimo. Na primer, ukoliko koristimo tzv. „magičnu gumicu” na svom telefonu kako bismo uklonili bubuljicu koja će nestati za par dana, to ne predstavlja veliki problem. Ali ako svaku fotografiju koju plasiramo na društvene mreže, dejting aplikacije ili čak u CV obrađujemo do nivoa neprepoznatljivosti, ne samo da ne poštujemo svoj lik i autentičnost, već doprinosimo dodatnom razvijanju nerealističnih očekivanja o fizičkom izgledu na globalnom nivou. 


Autori: Luka Radovanović i Teodora Vasković

Kampanja je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality and Trust“ koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i UNFPA Serbia u saradnji sa UNDP Serbia, UNESCO i UN Women Serbia, a uz finansijsku podršku United Nations Peacebuilding generalnog sekretara UN.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još