Ponovo je vreme da zaćutimo.
Kao što je to bilo i u slučaju odluke koju smo doneli u u slučaju masovnog ubistva u školi Vladislav Ribrikar, redakcija Zoomera smatra da je, iz sličnih razloga, naša obaveza i odgovornost da i sada – ćutimo.
Verujemo da za medije, kao i društvo, sada postoje tri otvorena pitanja:
- Da li je prvi slučaj pokretanja Amber Alerta u Srbiji bio funkcionalan i kako se ovaj sistem može dodatno unaprediti po uzoru na sisteme u drugim zemljama
- Da li je postojeća regulacija i samoregulacija medija u Srbiji dovoljna i kako kao struka moramo da odgovorimo na narušavanje profesije novinara, na neprofesionalnost i neetičnost određenih medija, kao i pritiske na medije
- Da li je zdrava društvena situacija u kojoj sve informacije od društvenog značaja dolaze od jednog čoveka, na dramatičnim konferencijama za medije, umesto zvaničnim putem od strane institucija i pojedinaca koji su diretno uključeni u konkretne slučajeve i procese i odgovorni za njihovo sprovođenje
Ukoliko ne dajemo odgovore na ovakva i slična, teška i važna pitanja, naš posao u izveštavanju u ovom slučaju je završen.
Potpuno je prirodno da ovakvi događaji svakog od nas dovode u stanje šoka i da želimo da saznamo sve informacije, da shvatimo kako je moguće da neko bude, govoreći jezikom predsednika toliki „monstrum” da učini nešto nažao detetu – ali molimo vas nemojte ići u tom smeru.
Nemojte davati klikove i novac medijima koji su pisali najstrašnije stvari i spekulisali o umešanosti roditelja i sipali so na ranu ljudima koji prolaze najstrašniju agoniju u životu, koji su im domove držali pod opsadom zarad bilo čega što će doneti „šer”, koji su objavljivali netačne informacije koje su curile iz ko zna kojih „izvora” – nemojte im davati prostora da sada kopaju svaku informaciju o osobama koje se sumnjiče za ovo delo, da im prave psihološke profile, da daju prostora raznim „stručnjacima” i pseudonaučnicima da tumače dešavanja na najsenzacionalističkiji mogući način, da jure za (ili sa) policijom na mesto zločina kako bi imali što bolju fotografiju, da proganjaju porodicu i roditelje porodice, da ih fotografišu u najintimnijim i najfragilnijim životnim okolnostima kao što je opraštanje od sopstvenog deteta… a bojimo se da je upravo to ono što će uslediti u narednim danima, jer nažalost nismo optimistični da verujemo da će se mediji promeniti preko noći i da će ih ovaj slučaj „otrezniti”. Kao što nije ni Ribnikar.
Isto što važi za medije, važi i za davanje prostora pojedincima koji će sada na mrežama, ili u tim istim medijima, imati različita „mišljenja” ili stručne analize i tumačenja kojima je jedini cilj senzacionalizam, klik i šer.
Nemojte biti deo toga.
Mi svakako nećemo.
Dok ne budemo imali odgovore na gore navedena pitanja koja su zaista važna.
Redakcija portala Zoomer.rs
