Naučna fantastika za ekonomskog tigra u 21. veku, a uobičajena praksa za ostrvo „na kraju sveta“

Nada (58) se dva puta porodila na Novom Zelandu. Pred sam porođaj imala je priliku da ode u Birthing center ili kako bi to kod nas nazvali centar za porađanje. Tokom celog procesa sa njom je bio suprug, a kao mogućnost imala je čak i porođaj u bazenu. „Kad smo tamo stigli pokazali su nam koje su sve opcije za porađanje, kako može da izgleda soba i pitali me u kojoj pozi želim da se porodim.“, kaže Nada i dodaje da tamo prisustvo oca toliko normalizovano da bi se lekari zabrinuli da je odbio da prisustvuje. „Pošto sam se ja na kraju porađala carskim rezom, suprugu su ponudili da preseče pupčanu vrpcu, ali sam odmah zaustavila tu ideju.“, dodaje Nada uz smeh. Nakon izlaska iz porodilišta na Novom Zelandu majke nisu prepuštene sebi i podršci porodice, već je podrška sistemska i kontinuirana.

Patronažne sestre su dolazile svaki dan 40 dana od kako sam se vratila iz porodilišta. Pored standardnih stvari što patronažne sestre rade, one su i obučene za sitne hirurške intervencije, one su mi vadile konce, i obučene su da prepoznaju postporođajnu depresiju i upute na savetovalište. Odlična stvar je bio call centar koji je dostupan 24h dnevno, roditelji se mogu uvek javiti a patronažna služba je dostupna sve dok dete ne krene u vrtić.“, opisuje Nada sve pogodnosti Novog Zelanda što joj dalo podsticaj da rodi i drugo dete.

A kakva je situacija u Srbiji?

Odgovor na ovo pitanje surovo ilustruju iskustva brojnih žena koje su se javile stranici @kriticki , što smo nedavno mogli da ispratimo na mrežama.

„Babica mi govorila da se ne derem i da ćutim kad sam već znala da pravim bebu.“ „Meni su se babica i doktorka drale kako mrzim svoje dete i želim da ono umre, da ga ubijem jer nisam mogla da guram dovoljno jako (atrofija mišića), a onda je doktorka naredila babici da me iseče za kaznu iako epiziotomija nije morala da se radi.“, samo su neke od ispovesti koje su nas sve šokirale.

Naravno da su ovo samo neki od primera, te da nije svako iskustvo isto, ali je otvorilo pitanje na koji način sistem  brine o porodiljama. Kako izgleda patronažna služba u Srbiji objasnila je za Zoomer patronažna sestra iz Beograda koja nije želela da se njen identitet otkrije u tekstu: „U prvih mesec dana obavljamo ukupno pet poseta. Prva tri su dan za danom nakon što se mama i beba vrate kući a sledeća dva su u razmaku od par dana. Beba do svoje prve godine se naziva odojče i tokom tog perioda obavljamo još dve posete jedna je između četvrtog i petog meseca i sledeći je između osmog i devetog meseca. Dodatne posete mogu da se obave samo uz nalog pedijatra. Postoji mogućnost za još dve posete prva je u toku druge godine života a druga je između treće i četvrte godine ali retko kad se obave te posete jer se porodice odseli ili prosto roditelji smatraju da nije potrebna.“, objašnjava i dodaje da se prate i simptomi tzv postporođajne depresije: „Postoji pojava Baby blues koji je karakteristična za 80-90% porodilja i traje najviše 4 nedelje ukoliko pređe 4 nedelja ja napomenem porodici da treba da obrate pažnju na nju i da se obrate lekaru dalje on šalje uput za specijalističke preglede.“, zaključuje sagovornica.

Iz njenog iskustva na radnom mestu, problema kakvi su opisani na stranici kritički nije bilo.

Porodilje se nisu žalile na sam porođaj i ponašanje doktora više je bio problem manjak brige. Niko im nije pomogao da se istuširaju nakon porođaja, nisu im pokazali kako da doje i slično.“ – tvrdi sagovornica i dodaje da prema podacima koji su zdravstvenim radnicima predstavljeni na jednom od seminara koji su pohađali jedino u Srbiji nije opao broj poseta u porodilištima.

Različiti domovi zdravlja nude razne kurseve za buduće roditelje, a Dom zdravlja na Banovom brdu od nedavno je prva ustanova koja nudi Školu za očeve i otvoren je za sve zainteresovane buduće tate (nije potrebno da imaju karton u tom domu zdravlja) a više informacija možete naći putem Instagram stranice @patronazacukarica. Od drugih usluga postoji call centar Hallo Beba koju majke mogu da koriste, a koji ima i website Hallo Beba gde roditelji mogu detaljnije da se informišu o svakakvim temama koje se tiču roditeljstva, razvoj bebe i slično. Međutim, otvara se pitanje da li je ovo dovoljno i da li je sistemsko rešenje?

„Žene su danas razmažene, naše babe su se na njivi porađale i šta nam fali?“ je čest argument usmeren protiv žena koje ukazuju na akušersko nasilje. Međutim, dostojanstven porođaj i zdravstvena zaštita koja nam je garantovana kroz poreze koje plaćamo – naše je neotuđivo pravo. Institucije ekonomskog tigra nude neki vid podrške ali ne dovoljan budućim roditeljima, edukacije kao i call centri su veliki pomak, ali ne dovoljan da osigura ženama bezbedan i dostojanstven porođaj.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još