Muškarčine i Devojčice: Društvo je surovo u osuđivanju muškaraca koji iskači iz šablona, ali i u osudi devojčica koje u njima ostaju

Nakon kafane, A.N.F.I.TEATAR nas vodi u noćni klub na maraton predstava Reflektor teatra „Muškarčine“ i „Devojčice“. Usled loših vremenskih uslova, pod parolom „snađi se“, igranje je pomereno iz Bataljona u klub „Play“ sa početkom u 20.00 časova, a Vojkan Arsić je to prokomentarisam kao „mogućnost festivala da donese pozorište bilo gde“.

„Šta znači biti pravi muškarac?“

Pravi muškarac nikada ne nosi roze“. „Pravi muškarac ne pokazuje emocije“. „Pravi muškarac voli svoju državu“. „Pravi muškarac je snažan“. „Pravi muškarac je lovac – muškarčina“.

Koliko puta u svom okruženju čujete ove rečenice? Alek, Đorđe, Rastko, Marko, Nikola, Jovan i Uroš na sceni već deset godina podsećaju da često zaboravljamo na kalupe muškosti koji se dečacima nameću kroz odrastanje i formirnje ličnosti i koliko društvo može biti surovo u osudi kada se izađe iz tog kalupa.

Tekst predstave nastaje spojem ličnih priča i iskustava autorskog tima, ali i podacima iz naučnih istraživanja na temu maskuliniteta i kako društvo karakteriše „pravog muškarca“, kao i svemu onome što nalazimo u životu i medijima – od interneta, preko oglašavača sa televizije, do štampe.

Kroz dramski izraz, grupa mladića nam pokazuje kako izgleda odrastanje dečaka koji moraju da se uklope u socijalne norme i zadovolje matricu ponašanja koja je neodvojiva od poimanja muškog roda. Poštujući je, dečaci često umeju da zalutaju i izgube se u pravilima muškosti, da zaboravljaju da budu deca. Vaspitanje u kulturi koja ima narativ o tome da muškarci ne pokazuju emocije teraju dečake da potiskuju svoje emocije.  To ih vodi u razna destruktivna ponašanja, kao što je dokazivanje muškosti kroz nasilje i agresiju, a što društvo opravdava frazom „muškarci su to“, ili prosto rečju „dečaci“, time normalizujući vršnjačko nasilje među decom koje je opravdano dokazivanjem maskuliniteta.

Glumci se takođe okreću i pitanju odrastanja na brdovitom Balkanu u doba nemira i ratova, korupcije, režimskog monopola nad medijima i životima ljudi i u periodu tranzicije iz kog i dalje nismo izašli i postavljaju pitanje koliko je moguće da dečak oformi čvrstu ličnost, svoju ličnost, u okolnostima gde su narativi ti koji dolaze iznad ličnih preferencija.

Predstava se obraća muškarcima, ženama i društvu. Mladim generacijama koje su učile ili i dalje uče kako treba ili mora da se ponaša pravi muškarac. Na duhovit način šire glas da je u redu biti drugačiji, u redu je reći da osećamo, u redu je izaći iz društvenog okvira.

O tome kako je igrati ovu predstavu već deset godina, za ZOOMER govori glumac i koautor predstave Uroš Novović. On je na početku istakao da bi više voleo da je ipak bilo prilike da igraju na otvorenom.

Prvog puta smo na festivalu igrali u dvorištu i bilo bi lepo, simbolično, da nakon deset godina opet zaigramo tamo i zaokružimo time deceniju izvođenja. Ovo je jedan od najboljih prostora gde smo bili. Sama predstava dosta komunicira sa publikom i atmosfera je i među nama na sceni bila opuštena, kao i u publici„, istakao je Novović i dodao da bi voleo da publika ponese sa sobom uvid da je pitanje „šta je pravi muškarac“ retoričko – ne zahteva odgovor, već je pitanje življena i odrastanja na Balkanu.

Mnoga pitanja postavljamo, a dovoljno je da se zapitamo i uvidimo da ovo nije problem pojedinca, već kolektivni problem. To su pitanje od toga kako se postaje muškarac, do toga kako treba on treba da se ponaša prema okolini, porodici ili devojci. Važno je da se podsetimo da ta pitanja muče sve nas i da nismo sami u tome. Dobar je osećaj znati da nisi sam, iako to ne pomaže, ali oslobađa„, zaključuje Novović.

„Devojčice mogu sve, a ne moraju ništa“

Budi lepa kao mama“. „Budi dobra i poslušna“. „Uzmi lutku i igraj se“. „Ti si devojčica, uzmi roze“, „To je posao za muškarce“. Samo neke od fraza koje svakodnevno čujemo u našoj okolini. Lepota, ne hrabrost. Poslušnost, ne snaga. Lutka, ne lopta. Roze, ne plavo. Ženske i muške profesije.

Kako „Muškarčine“ pokazuju šablone maskuliniteta, „Devojčice“ nam sa scene šalju poruku o obrascu ponašanja koje društvo usađuje devojčicama. Autorski tim na čelu sa Milenom Bogavac nam priča svoja lična iskustva sa kojima se može poistovetiti svaka devojčica, devojka ili žena. Sve ono čemu su nas učili u školama, kod kuće ili ono što srećemo na ulici, u gradskim autobusima ili u komšiluku. Sve ono što nam je rečeno da je oblik ponašanja prikladan za „jednu devojčicu“. „Da budemo dobre kao što smo lepe“.

Glumice pokazuju preplitanja političkih i ličnih principa, gde nam pokazuju da se repeticijom narativa podaštavaju lične mogućnosti svih devojčica, devojaka i žena, što prerasta u socijalni i politički problem svih. Svaka priča je posebna, ali i karakteristična za većinu nas. Umetnički vid političkog aktivizma, u kom se prožimaju ideje feminizma, ideje porodično-partnerskog nasilja, ideje borbe protiv poreza na roze i mnoge druge prepliću se u ovoj predstavi.

Ana Ninković, Jelena Cvetković, Sara Gajović, Anđela Memet, Adrijana Mulić, Ana Petrov, Sara Ostojić, Milena Perić, Lena Vujović i Milena Šibalić nam pričaju priču o odrastanju. O našim prvim ljubavima i skrivenim dnevnicima. O svemu onome što smo želele da budemo kad porastemo, a nismo mogle jer je to „posao za dečake“. O svemu onome čime smo želele da se igramo, ali nismo jer je to „za dečake“. O svemu šta smo želela da oblačimo, ali nismo jer je „za dečake“. O prijateljskim i porodičnim pričama. O izdajama, razočarenjima, strahovima. O nasilju. O svemu onome što želimo da promenimo u našem društvu.

Prošle godine smo bile u Kraljevu na jesen, ali tada smo igrale u pozorištu. Ovo je međutim mnogo drugačije, prvo jer je prostor drugačiji, a onda i jer je leto i vrućina, a naši kostimi su malo nezahvalni. Međutim, iako nemamo desetogodišnje iskustvo kao „Muškarčine“, mislim da smo se super snašle. Zadovoljna sam i kako nas je publika prihvatila. Iako je nekonvencionalan prostor, atmosfera je bila prijatna„, istakla je za ZOOMER glumica i koatorka predstave Milena Perić i dodala da ono što odlikuje „Devojčice“ jeste velika interakcija sa publikom.

„To je naročito važno u ovoj predstavi jer prenosimo važne poruke. Treba publici zadržati pažnju i preneti im te ideje na što zanimljiviji način. Svaka žena i svaka devojčica treba da se pronađe u poruci ove predstave“, dodaje Milena.

Tema predstave je „Devojčice mogu sve, a ne moraju ništa“, a za Milenu to znači da devojčice ne podležu rodnim ulogama koje nam nameću neke obaveze ili uskraćuju neke privilegije koje muškarci imaju. „Ta ideja u našem društvu još uvek nije prihvaćena, ali je došlo vreme da započnemo da govorimo o njoj. Što više promovišemo rodnu ravnopravnost kroz umetnost i kulturu, to će ovaj svet biti bolje mesto za život svih nas„, zaključuje.

Utiske svojih glumaca deli i direktorka Reflektor teatra i rediteljka obe predstave Milena Bogavac. Ona je istakla da je prezadovoljna reakcija publike, uzimajući u obzir da je u pitanju maratonsko igranje koje je planirano za spoljne uslove.

Mislila sam da će mnogo ljudi otići zbog vrućine, zagušljivosti i svega. Ali to što su ljudi ostali do kraja mi je dalo neku novu snagu. Mogu reći da nemamo glumce i glumice, već lokomotive i lokomotivce. Publika nije došla do nekog spektakla, ljudi su ostali ovde zbog kvaliteta, kao da su ostali na nekom dobrom predavanju„, istakla je Bogavac i još jednom podvukla da se na ovom „predavanju“ moraju poslati jasne poruke o rodnoj ravnopravnosti.

Čudno je kako društvo drži stereotipe koji nikome ne odgovaraju. Važno je i da se setimo jedne od poruka „Muškarčina“, da je društvo surovo u osuđivanju muškaraca koji iskači iz šablona, ali i u osudi devojčica koje ostaju tačno u okvirima. Svi prozivamo jedni druge jer postoji tradicija i treba da se zna ko je ko. Mi je ovim putem ne rušimo, samo analiziramo šta je ono što treba da se menja da bismo mogli da budemo ono što jesmo nevezano za konstrukte muškosti i ženstvenosti. Svako treba da bude tamo gde mu se oseća dobro„, zaključuje Bogavac i dodaje za kraj da je možda i važnija poruka od ove poruka koju festival šalje o mladima u pozorištu.

Predstava „Muškarčine“ se igra deset godina, a „Devojčice“ se igraju šest meseci i tu je zastupljena mlada generacija i čiji glas mora da se čuje. U radu na predstavama sam pristupala različitim metodama, ali sam uvidela da je mnogo važno da pravimo platforme gde mogu da se izraze mladi ljudi koji mogu da komuniciraju razne stvari koji su njima važne. Bitno je da im damo prostora da im se glas čuje„, završava Bogavac.

Publika je obožavala ovaj maraton

Da strepnje Milene Bogavac o uticaju promenjenih uslova igranja nisu bile osnovane pokazuju i reakcije publike, koja je oduševljena podelila sa nama svoje impresije. Nakon gromoglasnih apaluza i uzvika podrške obema umetničkim grupama, pitala sam ljude oko mene šta kažu o predstavama i kakve je to utiske ostavilo na njih. Utisci, koje i sama delim, bili su fantastični.

Fenomenalno! Trajalo je baš dugo, tako da sreća da sam sedela, ali bez obzira na trajanje sam oduševljena. Mislila sam da su „Muškarčine“ pohvalili koleginice džentlmenski kada su najavili predstavu „Devojčice“ tako što su rekli da će nas oduševiti još više. Ali zaista sam oduševljena“, rekla mi je jedna devojka iz publike, dok je druga odmah dodala da bi predstavu preporučila „svim devojčicama i ženama da pogledaju“.

Ni jezička barijera nije bila problem, te su i stranci uspeli da uživaju u predstavama i bez prevoda.

Zaista mi se svideo performans. Nisam iz Srbije i ne znam srpski baš najbolje. Trudio sam se da razumem, i jesam razumeo ponešto. Ali i pored toga mi je bilo sjajno“, istakao je jedan od stranih gostiju festivala.

Sledeće na repertoaru

Večeras će od 17.00 časova publika u bioskopu imati priliku da vidi promociju filma „The Flagmakers“ čiju režiju potpisuju Sharon Liese i Cynthia Wade u produkciji National Geographic Documentary Films.

Nakon toga, u sali Kraljevačkog pozorišta će biti izvedena diplomska predstava studenata glume u klasi profesora Dragana Petrovića „Beli marcipan“ po motivima teksta „Lutka od marcipana“ Muharema Bazdulja sa početkom u 21.00 čas.

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još