MOM BLOGGING – Da li dečija privatnost ima cenu?

Mom blogging – sinonim za moderni fenomen roditeljstva u digitalnom dobu i pre svega je fokusiran na društvene mreže i prikaz roditeljstva na mrežama. Brojni profili ovoj temi prilaze aktivistički, kroz aspekte društvene odgovornosti, zdravlja, kuvanja, umetnosti, često direktno kroz teme usko povezane sa decom, ali bez prikazivanja dece na mrežama. Međutim, problem nastaje kada „Mom blogging” podrazumeva sadržaj koji uključuje objavljivanje maloletne dece na društvenim mrežama koje vode roditelji, što sa sobom može nositi brojne rizike.


Na prvom mestu valja napomenuti da je i sam izraz „mom blogging“ problematičan jer implicira da je isključivo žena – majka, ona koja kreira ovakve sadržaje za društvene mreže, iako sa pojavom Tiktok-a, možemo primetiti da dosta očeva, pogotovo samohranih, radi istu stvar.

Canva stock photo

Ovakav tip influensera i influenserki svoje platforme, najčešće Tiktok, Instagram i Youtube, koristi kao neki vid digitalnog dnevnika gde dokumentuju svaki momenat roditeljstva, počevši od prvog koraka njihove dece. Njihove profile prepoznaćete po tome što najverovatnije nećete ni znati ime roditelja, jer se oslovljavaju isključivo kao detetov roditelj, a retko ćete ih viđati u klipovima, jer su zvezde njihovih klipova – njihova deca. Iza nasmejanih dečijih lica, često i duhovitih snimaka, krije se kompleksna priča o pritiscima, uticajima i kontroverzama koji prate ovaj već i viralan trend. 

Nije retkost viđati video snimke i fotografije maloletne dece od najranijeg doba na društvenim mrežama, što ne mora nužno da dovede do bilo kakvih problema, ali to i dalje ne anulira činjenicu da rizici postoje. Najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu jesu trgovina ljudima, krađa, seksualno uznemiravanje i vršnjačko nasilje. Roditelji, nekada bezazleno mogu da naprave greške, kačeći decu u intimnim trenucima, kao što su kupanje, fotografije u kupaćim kostimima, koje napretkom tehnologije vrlo lako mogu završiti na pogrešnom mestu. Sve to treba imati na umu kada se fotografije dece objavljuju na internetu jer – jednom na internetu, zauvek na internetu.

Pexels/Los Muertos Crew

Posebno je problematičan momenat to što deca ne mogu dati pristanak na objavljivanje takvog sadržaja, koji će u digitalnom obliku ostati zauvek. Razmišljajući iz aspekta budućnosti – takav sadržaj im nekada u životu može naškoditi, ili biti kompromitujuć.

Međutim, ovo su sve posledice bezazlenih postupaka i nedovoljnog promišljanja o digitalnoj bezbednosti. Najveći problem, ipak, nastaje kada dete postane „kontent” i „biznis”, što je direktan put u dečiju eksploataciju. 

Roditelji – influenseri se nekada zanesu brojkom koju zateknu na društvenim mrežama. Lajkovi, pratioci, pregledi koje donosi sadržaj njihove dece, neretko postaje njihovo primarno zanimanje, način za jednostavan priliv velike svote novca. Od spontanih videa, vrlo brzo ovakav kontent postaje profesionalan, te je jasno da je većina sadržaja precizno osmišljena i „kvalitetno producirana“. U takvim momentima deca postaju sredstvo, bez prava na izbor i privatnost. Kroz sponzorstva i prodaju proizvoda ova deca postaju marketinški alati u rukama svojih roditelja. Ovakav tip izlaganja može imati mnoge posledice i u kasnijim fazama odrastanja, uključujući i mentalno i emocionalno zdravlje jer deca odrastaju kao „zvezde”, sa popularnošću koja se može meriti sa dečijim televizijskim zvezdama ili tinejdž pop zvezdama, koje sve češće javno govore o posledicama koje je industrija ostavila na njihove živote – ali i načinima na koje su roditelji njihovu popularnost eksploatisali (setimo se primera Britni Spirs kao jednog od ekstremnijih, ali nije izolovan slučaj).

Print screen: YouTube/ThisIsTheMusicTV

Ako se vratimo na fenomen društvenih mreža, viralan primer ovakvog tipa „zarade“ jeste četvorogodišnja devojčica Wren, koja na Tiktok-u broji preko 17 miliona pratioca i preko 600 miliona lajkova na klipovima, dok su profili ostalih članova porodice privatni. Na profilu se mogu naći snimci dvosmislenog značenja, koji su, kako pratioci smatraju, namerno stavljeni u takav kontekst od strane devojčicine majke, koja takođe i vodi profil. Sadržaj sve češće sadrži kontent „probanja hrane“, gde puni ćerci usta šlagom, jede isključivo hranu koju korisnici povezuju sa oblikom muškog polnog organa, ispravlja je pri nazivanju lizalice – umesto brojnih sinonima, devojčica je naziva „sucker“. Osim komentara, ovakvi klipovi broje ogroman broj „čuvanja“, ali i neprimerenih predloga za dalju pretragu. 

Iako je ovaj profil izazivao kritike javnosti i ranije, poslednjih meseci situacija je eskalirala. Ljudi su masovno počeli da snimaju svoj ugao gledanja na tu temu, zabrinuti za bezbednost devojčice, međutim situacija još uvek ostaje nepromenjena. Jedina stvar koja implicira da je majka devojčice, Jacquelyn, potencijalno uvidela ovakav tip poruka, jeste činjenica da u poslednje vreme ugašena opcija komentarisanja, nakon brojnih komentara koji ostavljaju najčešće „unknown usera“, a koji su neukusni i čak seksualni.


Društvene mreže su uglavnom nedovoljno obuhvaćene važećim zakonima, a dečija digitalna prava nedovoljno definisana. Uloga roditelja treba da bude zaštitna, a u eri u kojoj se digitalna sfera razvija brže nego regulativa ovog polja – ni oni ne mogu da u potpunosti razumeju kako funkcioniše. Digitalna prava dece stavljena su tako u ruke roditelja koji, nekada iz neznanja o rizicima, a nekada iz ekonomskih razloga, decu stavljaju u rizik, ili je direktno eksploatišu. Bez jasnih zakona, jedina zaštita su politike privatnosti samih mreža, na kojima reakcija često izostane ili bude prekasno. Vreme je da kao društvo razumemo da digitalna prisutnost osobe počinje rođenjem i ovo polje definišemo na jasan i nedvosmisleni način.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još