Iako je serija „Seks i grad“ emitovana od 1998. do 2004. godine, njena relevantnost nije izbledela. Mnoge generacije, uključujući i mene, gledale su reprize pre nego što su striming servisi zavladali našim navikama. Ova serija je tada bila revolucionarna, jer je otvoreno govorila o tabu temama poput ženske seksualnosti, dok je istovremeno nudila romantizovanu viziju Njujorka i visoke mode. Međutim, ono što danas može izazvati skepsu jeste ideja da je kolumnistička plata dovoljna za život na Upper East Side-u i kupovinu dizajnerskih krpica.
Ponovno gledanje serije u današnjici otvara prostor za preispitivanje promena u percepciji ženske seksualnosti. Kroz tu prizmu, vraćanje seriji poput ove pomažemo nam da sagledamo kako se ono što je nekada bilo smatrano radikalnim ili fascinantnim danas percipira kao normalno – ili čak problematično. Razbijanje internalizovane mizoginije ključno je u tumačenju serije, u ovom tekstu posvetiću se liku Mirandi.
Miranda, uspešna advokatica sa pesimističnim stavom prema životu i ljubavi, je na mnogo načina ogledalo ženske borbe unutar patrijarhalnog sistema. Iako je uspešna, inteligentna i privlačna, njeni odnosi sa muškarcima su komplikovani. Često postavlja emotivne barijere i deluje pasivno-agresivno, kao da podsvesno očekuje da će je muškarci odbaciti zbog njene uspešnosti.
Upečatljiv momenat koji bih volela da istaknem, kada se Miranda lažno predstavila da je stjuardesa. Ona sa tom maskom je bila opuštena i zabavna, smejala se mnogo više i delovala je da ima mnogo više samopouzdanja nego inače. Stavljanjem te lažne fasade ona je sebi dala za pravo da bude opuštena i zabavna jer u svom pravom život kao advokatica ona to sebi ne dozvoljava. Drugim rečima, ona kao advokatica ne može sebi da dozvoli da bude svoja, jer se boji da je društvo neće ozbiljno shvatiti
Njen pogled na brak i ljubav, kao i ostatak „Seks i grad“ ekipe se ogleda u sceni poznata kao Taksi teorija. Miranda objašnjava da muškarci kada žele da se ožene nekako stave do znanja, kao kada taksi uključi da je slobodan za vožnju, i ožene se za prvu ženu koja ima naiđe. Naravno Šarlota odbija da prihvati tu teoriju jer ona veruje u ljubav i srodne duše, što ćemo videti kasnije. Zbog ovakvog pesimističnog pogleda na romantične veze ona je završila u braku sa Stivom.
Zašto je ima ovako pesimističan pogled na ljubav i romantične veze? Pretpostavka jeste, uzimajući u obzir da je ona veoma uspešna advokatica u prestižnoj njujorkškoj advokatskoj firmi. Što znači da ona nije imala privilegiju da bude opuštena i svoja, već je morala da uvek deluje profesionalno, odmerena i mirna jer u suprotnom, barem na radnim mestima gde je dominiraju muškarci, ona se ne bi shvatila ozbiljno. Samim tim ona tu „profesionalnu masku“ koju je stvorila za sebe nosi svuda sa sobom i nekako je internalizovala da postane deo nje, jer iskreno mislim da ona u svom najprirodnijem stanju bila, ironično, baš kada se lažno predstavljala da je stjuardesa. Postoji generacijski jaz između gledalaca iz 2024. godine i likova u seriji, Miranda je u svojim ranim tridesetim godinama u seriji, a mi, stariji deo generacije Z, smo malo mlađi nego Miranda u seriji. Za malo manje od 30 godina naš odnos prema poslu, kako se predstavljamo svetu i kako percipiramo romantične veze se drastično promenilo. Mlade žene danas, barem ono što sam primetila, gledaju da razbiju patrijahalne norme koje su implementirane u profesionalnim krugovima, što za posledicu daje prostor ženama da mogu da budu svoje a ne sebe da umanjuju kako bi uklopile na radnom mestu.
Miranda i Stiv
Veza koja pretpostavljam svima nama bode oči. Nakon njihove prve noći proveden zajedno, Stiv je krenuo da komentariše koliko Miranda uspešna, kako ima lep stan i kako ona dosta zarađuje. Vidimo dva bitna momenta tu, razmatranje kako on može jako lepo da živi i kako se nesigurno oseća pored žene koja je uspešnija od njega, što u jednu ruku potvrđuje Mirandine pretpostavke o muškarcima kada su u pitanju uspešne žene.
Malo da ubrzamo do momenta kada se Stiv useli kod Mirande, počinje da ignoriše kućne obaveze u kojim bi on trebao da učestvuje, šta više, ostavlja svoje prljavo rublje da ona opere. Kada je predložio da imaju dete, Miranda je otvoreno rekla ne jer misli da on dete za sebe i da bi na kraju ona samo brinula o detetu. Kao kompromis uzeli su psa i Mirandine pretpostavke su se ostvarile. Stiv je samo bio tu za psa kada hoće da se mazi i da se igra, a kada su u pitanju šetnje i druge obaveze povezane sa psom palo je Mirandinu grbaču.
Stivova nesigurnost zbog Mirandine uspešnosti manifestuje se kroz pasivno-agresivno ponašanje, koje se ogleda u njegovoj namernoj neodgovornosti i izbegavanju bilo kakvog doprinosa domaćinstvu. Time indirektno potvrđuje patrijahalno uverenje da uspešna žena mora da plati „cenu“ svoje karijere u obliku dodatnog opterećenja kod kuće, jer muškarci poput Stiva odbijaju da preuzmu svoj deo tereta.
Jedan od ključnih trenutaka koji oslikava težinu tereta na Mirandinim leđima je dolazak Stivove dementne majke da živi sa njima. Dok već balansira između brige o bebi i karijere u zahtevnoj advokatskoj firmi, Miranda je primorana da preuzme i brigu o njegovoj majci. Ovaj scenario jasno ilustruje kako se, čak i u modernim odnosima, teret nege starijih i kućnih obaveza stavlja u domen „ženskih poslova“. Oslikavanje patrijahalnog društva u kojem ženski rad, naročito neplaćeni kućni rad, podrazumeva i nevrednuje dovoljno.
Stivovo prebacivanje odgovornosti na Mirandu predstavlja podmukao oblik tlačenja, zadržavanje uspešne žene u reonu privatnog kako ona ne bi bila svesna da se nalazi u submisivnoj poziciji u odnosu na svog partnera iako u javnom prostoru ona jeste dominantnija.
Miranda je savršen primer kako se žene u modernom svetu suočavaju sa izazovima koji im patrijahalno društvo nameće. Taj „mogu sve“ mentalitet gde je visoko obrazovana, karijerno ostvarena a ujedno nosi sav teret kućnih i porodičnih obaveza, nju fizički i psihički uništava. Mirandin lik nam ilustruje da žene čak i kada su profesionalno ostvarene, često se suočavaju sa rodnim očekivanjima u privatnoj sferi, gde se teret nege i kućnih obaveza nepravedno svaljuje na njih.
Žene u patrijahalnom društvu se često suočavaju s izazovima koje nameću rodna očekivanja, a lik Mirande iz „Seks i grad“ savršeno to oslikava. Iako je uspešna advokatica, njen teret kućnih obaveza i emocionalnih pritisaka ostaje na njenim plećima. Kroz njen lik preispitujemo kako profesionalni uspeh ne garantuje oslobađanje od tradicionalnih uloga i odgovornosti.
