MEĐUNARODNI DAN OBRAZOVANJA: Više od milion informatički nepismenih lica u Srbiji

Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. Strani državljanin, lice bez državljanstva i lice tražilac državljanstva ima pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.“ – navodi se u Članu 3 (Pravo na obrazovanje i vaspitanje) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

24. januar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan obrazovanja. Kako navodi portal Global Campaign for PEACEducation (2022.), danas 258 miliona dece i mladih još uvek ne pohađa školu. 617 miliona dece i adolescenata ne zna da čita i rešava osnovne matematičke probleme.


👉🏻 Kakvo je stanje u Srbiji?

Na osnovu podataka dostupnih na sajtu Republičkog zavoda za statistiku za 2022. godinu, po pitanju školske spreme, pismenosti i kompjuterske pismenosti; više od polovine stanovništva starosti 15 i više godina završilo je srednju školu.

Izvor: stat.gov.rs/printscreen | Obrazovanje stanovništva starog 15 i više godina, podeljeno prema školskoj spremi i polu
Izvor: stat.gov.rs/printscreen | Stanovništvo staro 15 i više godina prema školskoj spremi i polu

Zabrinjavajući podatak iz ove tabele je 357.406 lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem (6.28% ukupnog stanovništva starosti 15 i više godina), kao i činjenica da u Republici Srbiji 17.80% lica starosti 15 i više godina ima samo osnovno obrazovanje.

Kako Republički zavod za statistiku navodi, pismenim se smatra svako lice starosti 10 godina i više koje je završilo najmanje 4 razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.

Prema rezultatima Popisa iz 2022. godine, u Republici Srbiji se trenutno nalazi manje od 38.000 nepismenih lica. Pod pojmom nepismen_a, smatra se svako lice koje ne ume da napiše i pročita kratak tekst iz svakodnevnog života, navodi RZS.

Nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca – udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi 71%. Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina. Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih u stanovništvu starom 10 i više godina je u opštinama Bujanovac (3,6%), Petrovac na Mlavi i Nova Crnja (2,7%), Bojnik (2,6%) i Plandište (2,3%) – piše na sajtu RZS-a.

U periodu između dva poslednja popisa udeo nepismenih lica u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96% (Popis 2011.) na 0,63% (Popis 2022.). 


👉🏻 A kako se pali ova skalamerija x 1.376.725

Kada je u pitanju kompjuterska (informatička) (ne)pismenost lica u Republici Srbiji, prema Popisu stanovništva iz 2022. godine, 1.376.725 lica se izjasnilo kao kompjuterski nepismena lica.

Kompjuterska pismenost je definisana kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije u izvršenju svakodnevnih zadataka (na poslu, u školi ili kod kuće). U vezi s tim, prikupljeni su podaci o tome da li lice zna da vrši obradu teksta i kreiranje tabela, da li zna da pretražuje informacije na internetu i da li poseduje osnovna znanja iz oblasti elektronske komunikacije (slanje i primanje elektronske pošte, korišćenje aplikacija Skype, Viber, WhatsApp i dr.).“ – navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor: stat.gov.rs/printscreen | Stanovništvo staro 15 i više godina prema kompjuterskoj pismenosti i polu

Prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko 46% stanovnika starosti 15 i više godina može se smatrati kompjuterski pismenim, oko 30% stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru (najčešće znaju da pronađu informacije na internetu ili umeju da koriste neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili koriste računar za unos teksta i sl.), dok se 24% stanovništva smatra kompjuterski nepismenima jer ne umeju da obavljaju nijednu od navedenih aktivnosti.


👉🏻 Nismo svi jednaki

Iako se u Članu 3 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja navodi da su svi državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje – statistika ipak kaže drugačije.

Starosti 15 i više godina, oko 4.600.000 lica izjasnilo se kao Srbi prema nacionalnoj pripadnosti, dok se oko 94.000 lica izjasnilo kao Romi, što je oko 49 puta manje Roma nego Srba. Na osnovu analize podataka sa sajta Republičkog zavoda za statistiku, 32.503 osobe koje su se deklarisale kao Srbi su bez školske spreme, dok 12.500 osoba koje su se deklarisale kao Romi takođe nemaju školsku spremu. Ako se brojke uporede, dolazi se do zaključka da proporcionalno daleko više Roma i Romkinja nema školsku spremu u odnosu na Srbe Srpkinje.

Nejednakost u mogućnostima nije vidljiva samo u podacima o postojanju školske spreme. Naime, samo 736 Roma i Romkinja ima visoko obrazovanje (VII stepen obrazovanja), dok 786.332 osobe koje su deklarisale kao Srbi imaju visoko obrazovanje. Opet ako se brojke uporede, vlada ogromna disproporcionalnost.

Temom nejednakosti u obrazovanju se poslednjih dana 2023. godine bavila novinarka naše redakcije, Tara Rokić u svom autorskom tekstu „Šansa u obrazovanju: da li svi imamo iste mogućnosti?“. Ceo tekst možete pogledati klikom na naslov, dok vam prenosimo samo jedan segment.


Ukoliko neko nema sredstva da kupi opremu za školu, nema ko da ga/nju vodi u školu, ili možda nema ko da mu/njoj pomogne pri rešavanju domaćih zadataka, teže će mu/joj biti da lično napreduje od osobe koja ima te uslove. Staratelji koji nisu obrazovani teže će pružiti podršku u školovanju deci za koju su odgovorni. Kako to? Naše obrazovanje, kako piše teoretičar Burdije, kreirano je za decu srednje i više klase. Nekome ko potiče iz nižeg sloja, pri čemu podrazumevamo osobe sa malim primanjima i niskim kulturnim kapitalom*, biće teže da postiže školske uspehe kao i njegovi/njeni vršnjaci kojima je obrazovanje prilagođeno.


Ako bi čak i zanemarili nejednakost u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje na osnovi nacionalne pripadnosti, opet nismo svi jednaki. Na primer, studenti čije se školovanje finansira na teretu budžeta Republike Srbije – i dalje plaćaju popriličnu svotu novca za brojne troškove studiranja koje nameće sama visokoškolska ustanova. Ovom temom smo se detaljnije bavili u našoj rubrici „NOVAC“. Ceo tekst možete pročitati klikom na fotografiju ispod.

Ukoliko „budžetski“ studenti ionako plaćaju raznorazne dažbine, postavlja se pitanje zašto onda postoji podela između studenata prilikom upisivanja na fakultete na one koji se finansiraju iz tereta budžeta Republike Srbije, i na one koji su samofinansirajući?

U tabeli ispod nalaze si nekoliko izdvojenih fakulteta u Beogradu i cene školarina sa samofinansirajuće studente.

FakultetCena školarine (RSD)
Arhitektonski fakultet240.000
Fakultet organizacionih nauka159.000
Fakultet dramskih umetnosti (gluma)220.000
Poljoprivredni fakultet90.000

Ako uzmemo u obzir životni standard u Srbiji, podatak o visini najčešće plate u Srbiji, razvijenost ruralnih sredina i još milion drugih faktora; nameće se pitanje – da li svako sebi može da priušti studiranje?

Da li svi imamo jednaka prava na obrazovanje? Ili su neki ipak povlašćeni?

Možda ne namerno, možda im je to od rođenja.

Srećan nam svima Međunarodni dan obrazovanja! 🙌🏻

Naslovna fotografija: Canva

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još