MAGI – Priča o sportu ili kako sam imala sreću da rastem pored hrabrih

Ko bi rekao da ću nakon svih dosadašnjih tekstova o zanimljivostima iz zemlje i sveta napisati tekst o sportu. I to ne o bilo kom sportu, već o fudbalu. Ne o PES-u, već o pravom fudbalu koji se igra na Starom aerodromu – stadionu u Kraljevu u Aerodromskoj ulici. 

Igrom slučaja (ili igrom fudbala) imala sam tu sreću da celo svoje detinjstvo provedem baš tamo, rame uz rame sa kraljevačkim crveno-belima ili vam svima onima koji čine i žive  fudbalski klub Magnohrom, jedan od dva gradska kluba.

Ovo zvuči kao da sam bila najveći i najbolji igrač fudbala kojeg je taj stadion ikada video, ali nisam. Umesto toga sam bila i jesam jedan od najvećih fanova i prijatelja kluba.

Kako to već tradicionalno biva u mojim tekstovima, hajde da damo “definiciju” ovog kluba koji čine muškarci i dečaci koji su pre svega prijatelji, mega carevi i hrabri ljudi željni da ni od čega stvore nešto ogromno za jednu ulicu i jedan grad.

Fudbalski klub Magnohrom nastao je kao deo sportskog društva istoimene fabrike 1954. godine i do današnjeg dana nije prestao sa radom. Pored fudbala, igrala se košarka, odbojka i kuglalo se, ali ti delovi su odavno ugašeni. Samo su momci u kopačkama opstali i nastavili borbu za svoje mesto na fudbalskoj sceni Srbije. 

Ne mogu da pišem o nekom ranijem “zlatnom vremenu” Magija (kako ga kraljevačka ekipa zove), jer sam rođena 1999. godine, ali mogu da vam ispričam sve ono čega se sećam od kada znam za sebe.

To je klub koji postoji zahvaljujući ljubavi ljudi iz Dositejeve, ulice nadomak stadiona, zahvaljujući ljudima koji nikada nisu dali da taj klub posustane i ugasi se, uprkos pritiscima okoline i nekada praznim džepom koji je sprečavao da klub diše.

Zahvaljujući Vladimiru, Đorđu, Slavku, Toniju, Fiću, Pljekiju, Goranu, Slobu, Ljuši, Kiviju, Šunji, Zelenku, Živcu, Čingeli, Ćofi, Veronu  (da ne nabrajam dalje, velika je to porodica, zaboraviću nekoga), navijačima – takozvanim bombarderima, ovaj klub je idalje tu, daje golove, nekada i izgubi, ali se mic po mic penje na tabelama.

Mada, nije u tom magnohromskom sportu sve u golu i kartonu, ima mnogo toga i u podršci, smehu, druženju. Mislim da ništa nije održalo taj klub kao međusobno poštovanje, dobrota i volja svakog igrača, člana uprave ili prijatelja ove male, ali kočoperne ekipe.

Dokaz da su svi ovi momci heroji koji su obeležili neki deo života svih Kraljevčana koji za njih znaju, jeste sigurno trenutak kada su osvojili drugo mesto Kupa zapadne Srbije. Sećam se čuvene pobede u polufinalnoj utakmici Magnohrom – Takovo. Kolika je to bila radost za sve nas na tribinama. U finalu smo izgubili, mada ej, naš Magi je osvojio tako nešto veliko za ceo kraj. Možda zvuči smešno, ali ne znam za veće careve od svih njih tada. Pre toga najveći uspeh Magija bio je 71. godine kada se igralo u 4. rangu na nivou cele Juge.

O tome koliko je Magnohrom veliki klub govori i činjenica da je možda jedini klub na svetu koji na svojim dresovima promoviše pozorište – nezavisnu pozorišnu trupu Grupa Grupu. Ko voli Grupu, taj voli i Magnohrom, ko voli utakmice, taj voli i pozorište. Prosta računica.

Eto, mislila sam da sam pisala tekst o sportu, a zapravo sam napisala jednu kratku priču o prijateljstvu i opstanku u srcu jednog kraja.

Foto: Bojana Minović

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još