LEKSIKON s4:e7 / Nataša Niškanović

„Sva srećna detinjstva liče jedna na druga ukoliko su provedena sa babom i dedom.’’

Ovom rečenicom današnja sagovornica započinje svoju priču, naglašavajući privilegije sa kojima je odrastala, što zbog mogućnosti da se edukuje uz podršku porodice, to zbog divnih letnjih raspusta koje je provodila kod baka i deka. 

Od Novog Sada, preko Rige do Beograda – od Filološkog fakulteta i Tehničkih nauka, preko medija i ekonomije, do mastera inženjeringa: Nataša je pratila svoj put kombinujući stvari koje nisu na prvi pogled toliko povezane.

Danas je, ona bi rekla, „konsultantkinja za sve i svašta“, ali ipak pre svega u oblasti digitalnog marketinga, neumorna promoterka održive mode kroz udruženje „Nitna“, srčana aktivistkinja i feministkinja. Sve njene aktivnosti spaja jedna konstanta: neprekidna želja za edukacijom i interesovanje za javni svet.

„Isprva sam zamislila sebe kao glumicu, pa sam se nalazila u školskim predstavama.  Želela sam da se nađem u medijima sa ove, ili one strane. Jako me je privlačio taj osećaj da znaš nešto što drugi ne znaju i istraživanje o stvarima koji drugi rade. Tako sam u osnovnoj školi rešila da sa drugaricama osnujem magazin, koji je bio baziran na tračevima o simpatijama i leksikonu o profesorima, i oprobam se u novinarstvu. I na fakultetu sam vodila magazin, te pisala za Mingl’’ -priseća se Nataša svojih prvih istupa u javni svet.

Ipak novinarstvo i domaći Gossip Girl su ostavljeni po strani, a konstantan rad i edukacija kroz razne sekcije i programe, uz već osveščenu empatiju i osećaj pravde doveo je do želje da se aktivira u oblasti ljudskih prava. 

„Stvari su vodile od jedne ka drugoj, a borbeni duh i osećaj za empatiju i pravdu, doveo je i do pojma feminizam. Sam po sebi nije bio jasno obrazložen, pogotovo na našem podneblju, a nakon pročitane knjige, koju sam teško dobila u bilblioteci, jer nije bila prikladna mojim godinama, „Pali anđeli, ja sam shvatila da sam ja upravo taj lik. Sve nadalje navodilo me je da pronađem put, gde će ženski glas moći da se čuje’’, objašnjava, te nastavlja: „Osećaj  za grabljenjem ka većim mogućnostima, ali i samostalnosti, vukao me je ka Beogadu. Čim sam čula za postojanje BeFema, rešila sam da nađem način da se učlanim u ovu feminističku grupu. Jelena Višnjić koja je osnivačica prepoznala je moje prednosti i malo po malo sve je to ovu rođenu Novosađanku približilo Beogradu“.

Ova ponosna „singl milenijalka“ nastavila je da svoju energiju usmerava ka drugim ženama, a danas to čini kroz samoosnovano udruženje „Nitne“, te inicijativu za promociju održive mode pod nazivom „Festival drugačije mode“. U svemu leži ideja da se akcenat stavi na stare zanate koji donose modu nosivu i u novo doba, kult lokalnog identiteta, sa naznakom na etiku u radu. 

Pored svoje inicijative, saradnica je i u socijalnom preduzeću „Women of the way’’, koji pored istog cilja održavanja mode ima i još jedan, plemeniti cilj – zapošljavanje žena izbeglica. Fun fact je, kaže, da je upravo tu, u Beogradu, upoznala svoju sada dobru prijateljicu Katarinu Ejdus, koja joj je, ispostaviće se, bila komšinica u rodnom Novom Sadu.

Reklo bi se da Nataša juri na hiljadu strana i prva asocijacija na nju biće – neumorna. Ipak, i nju sve to ume da umori, ali i da utiče na odnose sa drugim ljudima, posebno sa partnerima koji ovakav model žene i ne mogu uvek u potpunosti da shvate, i isprate.

„Kada ste previše nezavisna žena, muškarci će to teško razumeti. Shvatajući da prolazim kroz partnerstva koja po istom obrascu pucaju, rešila sam da uzmem stvar u ruke i krenem na psihoterapiju. Čim shvatim da dolazim do emocija koje mi se ne dopadaju, odlazim na terapiju. Na ovaj način jednako rešavam i burn out-e izazvane prekomernim radom. Dosta volim da istražujem svoje granice.”, priča mi devojka koja je na ovaj način shvatila i da je „people pleaser“, što ne mora da bude. Ovo je, kako kaže, karakteristično za njenu generaciju „napaćenih milenijalaca“.

I tako je, tek u svojim tridesetim, osvestila najbitniju stavku, koju smatra najvećim luksuzom dvadeset prvog veka – sopstveni mir. 

„Zdrava feministkinja je korisna feministinja. Iako zvuči sebično, borba za sopstveni mir i sopstvenu dobrobit jeste najvažnija. U polarizovanom društvu, kakvo je današnje, ljudi ne brinu jedni o drugima. Čovek kao biće zajednice ne treba nužno da bude samo u jednom identitetu. Zato je za mene pored sopstvenog mira, svaka feministička borba bitna, jednako kao ona za odnose koji su vredni’’, zaključuje Nataša na kraju.

Ova priča inspirisala me je na vraćanje zajednici i empatiji koja je i preko potrebna.
Barem je Nataša ovako zamislila sliku budućnosti. 

Autorske fotografije za Leksikon: Ina Stanković / Zoomer

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još