LEKSIKON s4:e4 / Teodora Tasić 

Dok u poluosvetljenom kafiću, čekamo tonik kafu, novi favorit današnje sagovornice,ona se  priseća svog prvog nastupa, koji je još u ranom detinjstvu pokazao put kojim želi da ide u budućnosti.

„Bila sam u predškolskom uzrastu, tako da se ne sećam da je bilo nešto traumatično za mene. Nastup je bio na lokalnoj televiziji, a ja sam otpevala prvu pesmu koju sam naučila na engleskom jeziku,  pesmu iz Titanika. Valjda kada smo mali, nemamo osećaj za tremu i stahove od reakcije na ono što radimo. Kasnije, kada ih osvestimo, postanemo malo uzdržaniji, dok nas ponovo ne popuste’’.

Svoju muzičku karijeru, počela je u „predškolskom za muziku’’. Prijavila se na audiciju, talenat je primećen i ona je malo ranije nego što je tada bilo pravilo za ovu školicu, počela da uči o muzici. Nakon toga uporedo sa osnovom školom, završila je i muzičku školu, na odseku solo pevanja i klavira. Klavir u dečijoj sobici je podsetnik na detinjstvo, ali i zbirka pesama koju joj je pokojni stric ostavio u amanet. Pesme je posvetio svojoj namilijoj unuci jedinici.

Teodora je danas kantautorka, članica dva duo benda („Tihog talasa” i „Neonebodera), zaljubljenik u muziku i izražavanje kroz istu. Iako je put od ranog detinjstva vodio ka karijeri u muzičkim vodama, dolazak iz Leskovca u Beograd, prevashodno su bile studije prava. Namera da se bavi muzikom nikada nije iščezla, a prilike su nametale da na neki način uvek ostaje blizu umetničkog izražavanja.

Svesnost da želi da se posveti više negovanju svoje detinje ljubavi, došla je nešto kasnije, kada je shvatila da sve emocije koje oko sebe i u sebi oseća treba da pretače i u tekstove.

Muzički projekat doveo je do poznanstva sa drugom članicom Tihog talasa, Tijanom, koja je po svim prilikama pokazala jednaku želju da zajedno naprave nešto zajedničko.

Novonastali Teodorin projekat, Neonboder, sa članom koji je poznat na live nastupima pomenutog benda, je nešto drugačijeg stila izražavanja, ali jednaki pokazatelj onog introvertnog izražavanja. Kutak u kom se Teodora najviše oseća slobodnom da pusti emocije koje često bivaju deo zamišljenih scenarija u njenoj glavi.

„Nakon muzičkog projekta, kog je i Tijana bila deo, shvatile smo obe da želimo da napravimo nešto svoje. Shvatanjem, da nam se senzibiliteti, energija i životne priče poklapaju, rešile smo da zajedno stvorimo sanjivi duo. Pored partnera u „poslu’’, Tijana je zaista postala važan deo mog života. Naučila sam dosta od nje, posebno vezano za produkciju, a njena organizovanost i preciznost pomogle su mi u nekim svakodnevnim izazovima. Dok ona završava svoj master u Španiji, odlučila sam da se okušam u novom projektu. Neoneboder se razlikuje po stilu, malo je mračniji, u stilu post panka, samo malo Dizni. Povezuje ih sanjvost i maštovitost, ali i sličnost u mom načinu izvođenja.’’

Pitanje o introveritnosti i ekstrovertnosti koje je deo Leksikona, podstaklo ju je da opiše sebe u tom smislu.

„Zbog spoljašnje slike većina bi me okarakterisala, kao ekstroverta. Međutim, sama bih rekla da sam oba pomalo. Jedino sam dete u porodici, što može biti vezano, za stvaranje nekog svog unutrašnjeg sveta. I dok stvaram muziku, volim taj svoj komfor. Inspiracija mi često dolazi u momentima samoće, pred spavanje, dok u polusnu razvijam često’’, govori kroz smeh, „zamišljene scenarije. Nasmeje me pomisao u kojoj se u jednom momentu zabavljam i sve mi je kul , a u drugom, sedim sama u sobi, gde su lampe ružne i mrzim žurku. Volim svoj uski krug ljudi, sa kojima se razumem, koji su mi podrška i vetar u leđa, između ostalog i članovi bendova sa kojima stvaram ovo što još ne pruža materijalno zadovoljstvo, ali bože moj, biće prilike. Rekla bih sve u svemu da živim u nekom svom mehuru’’ -objašnjava.

Za sanjara poput Teodore, korišćenje čarobnog štapića, potpuno je logično. Iskoristila bi ga tako što bi sve smestila na udobne oblake, na kojima mogu da stvaraju i bave se onim što vole, bez mnogo brige o finansijskim problemima.

Nagovestila je da živi u svom mehuru, komfornoj zoni gde radi ono što voli sa ljudima koji joj prijaju. I u budućnosti sebe vidi ostvarenu u muzici, koja joj pruža najveće zadovoljstvo, iako još ne novčanu dobit.

„Jako mi je teško da planiram stvari mnogo unapred. Najbitnije mi je što mogu da radim na onome što zaista volim. Ljudi mi daju energiju i inspiraciju. Za sada je dovoljno da tako ostane, i da poživim, što bi moja baba rekla. Za buduće izazove’’ -zaključuje.

Iako je muzika obeležavala sve važne mometne do sada, ne može da ne podseti na iskustvo iz tinejdžerskog perioda, koje je pomoglo da se osamostali.

Čini mi se da je razgovor dosta vodio ka tom našem ušuškavanju u svoje svetove. Jedno iskustvo koje je meni dosta pomoglo da pobedim introvertnost jeste odlazak na razmenu učenika u Ameriku. Za jedino dete u porodici, pomoglo je da osetim kako izgleda imati sestre, ali i osećaj da svoju tradiciju trebaš da čuvaš i pokažeš gde god u svetu bio. Iako sam mislila da ću od toga pobeći, iznenadila me činjenica, da je folklor i religioznost važan deo naših zajednica čak i u dalekoj Americi.

Za kraj kao najvažniju lekciju, koju je i sama naučila, predlaže povezivanje sa sobom i više življenja u sadašnjem trenutku. Čini joj se da smo to podosta zaboravili.

Ohrabrujemo i tebe da izađeš iz zone komfora, svog mehura. Ne moraš to uraditi putovanjem preko okeana, poput Teodore, volintiranjem u svratištu poput Vladimira, ili sviranjem na ulici hvatajući svoj san kao što je to Milan uradio. Mi znamo da i ti imaš neku sjajnu priču da podeliš.

Čitamo se , slušamo, a tebe čekamo!

Možda je baš sledeći petak tvoj 😊

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još