Koliko košta zdravstveno osiguranje u Srbiji?

Koliko puta ste čuli rečenicu „Idem privatno kod lekara, ne mogu da čekam u redovima po Domu Zdravlja!“? Da li ste se nekada pitali „koliko košta“ ta rečenica?

U okviru našeg sada već zvaničnog serijala NOVAC, nastavili smo da obrćemo brojke i da se igramo sa digitronom. Ovoga puta, bavili smo se cenom zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Pored obaveznog zdravstvenog osiguranja koje su u obavezi da plaćaju građani Republike Srbije, dotakli smo se i cena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kod osiguravajućih kompanija. Ostani do kraja teksta da saznaš do koje godine možeš besplatno da se lečiš u državnim ustanovama. 🙌🏻

Obavezno zdravstveno osiguranje

Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), doduše za 2017. godinu jer novih zvaničnih podataka nema, 6.901.482 osobe u Srbiji bile su nosioci obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovo vrsta osiguranja obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Na osnovu podataka o starosnoj strukturi osiguranika iz 2017. godine, najviše osiguranih lica nalazi se u starosnoj kategoriji 51-65 godina.

Ono što je nama zapalo za oko, jeste da prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju objavljenom 6.11.2023. godine, u obavezno zdravstveno osiguranje koje se finansira iz budžeta Republike Srbije, ne ulaze troškovi zdravstvenih pregleda za upis u srednje škole i visokoškolske ustanove. Pored ovoga, u obavezno zdravstveno osiguranje ne ulaze ni troškovi dijagnostike i lečenja seksualne disfunkcije. U prevodu, ukoliko ste impotentni – troškove lečenja moraćete da platite sami. 🤷🏼‍♂️ Kompletnu listu usluga zdravstvene zaštite koje se ne obezbeđuju u obaveznom zdravstvenom osiguranju pogledajte na slici ispod.

Takođe, kako se navodi u ovom zakonu: „Osiguranom licu može se izuzetno odobriti lečenje, sprovođenje dijagnostičkih postupaka, odnosno uspostavljanje dijagnoze u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, odnosno za dijagnostičke postupke koji se ne mogu sprovoditi u Republici Srbiji, odnosno za uspostavljanje dijagnoze koja se ne može uspostaviti u Republici Srbiji, a u državi u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede, odnosno za sprovođenje dijagnostičkog postupka ili za uspostavljanje dijagnoze.“. Iz ovoga proizilazi pitanje, zašto svakog dana društvenim mrežama kruže apeli različitih fondacija, za novčane donacije za potrebe lečenje građana Republike Srbije u inostranstvu?

Podaci Globalnog indeksa za zdravstvenu sigurnost za 2021. godinu pokazuju da se Srbija nalazi na 59. mestu od 195 zemalja. Poređenja radi, najlošiji indeks zdravstvene sigurnosti ima Somalija, a najbolji SAD. Što se tiče naših komšija, na višoj poziciji od Srbije nalaze se Rumunija, Hrvatska i Mađarska.

Kako se navodi na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mesečni iznos doprinosa za uključivanje u obavezno zdravstveno osiguranje za 2023. godinu iznosi 3.607,57 dinara. Ukoliko ste zaposleni, vaš poslodavac će na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za potrebe doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje izdvajati 5,15% od vaše bruto plate. Plastično pojašnjenje: ako zarađuješ 40.000 dinara mesečno (neto plata; tvoja bruto plata sa svim doprinosima iznosi 53.964 dinara), tvoj poslodavac će za obavezno zdravstveno osiguranje izdvajati 2.779 dinara.

Obavezno zdravstevno osiguranje nećete plaćati ukoliko ste mlađi od 18 godina, ukoliko ste i dalje u procesu školskog obrazovanja, itd. Kompletnu listu kategorija koje su oslobođene plaćanja obaveznog zdravstvenog osiguranja možete videti na ovom linku.

Dobrovoljno (privatno) zdravstveno osiguranje

Kada je u pitanju dobrovoljno tj. privatno zdravstveno osiguranje u Srbiji, na raspolaganju vam je pregršt osiguravajućih agencija koje nude uslugu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su brojne. Za ZOOMER o prednostima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, govori Žana Ranković, korporativna PR menadžerka u kompaniji Wiener Städtische.

„Postoji niz prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u odnosu na obavezno zdravstveno osiguranje. Pre svega, polisom dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje se brže i efikasnije lečenje, jer su lekari u mreži partnerskih zdravstvenih ustanova, kod kojih osiguranicima naš Medicinski call centar zakazuje preglede, dostupni od 00-24 časa. Takođe, korisnici usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mogu koristiti ovo osiguranje u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi i refundirati troškove lečenja.

Polisom osiguranja mogu biti ugovoreni i troškovi sistematskih pregleda gde je stavljen fokus na prevenciju otkrivanja bolesti u ranoj fazi, čime se značajno povećavaju šanse za izlečenje, a što dovodi do manjeg pritiska na budžet pojedinaca. Liste čekanja na pregled ili dijagnostičke procedure po nekoliko meseci, zahvaljujući ovom osiguranju, više ne predstavljaju prepreke za neophodne preglede i blagovremeno lečenje.“ – navodi Žana, i dodaje kako „Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja može pokrivati i troškove lečenja malignih oboljenja u inostranstvu do milion evra u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama za lečenje konkretne bolesti, uz primenu novih metoda lečenja koje nisu dostupne u Republici Srbiji.“.

Cene individualnih paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kreću se od 1.110,91 dinara na mesečnom nivou (izvor: osiguranik.com), pa sve do nekoliko hiljada dinara.

Za potrebe ovog teksta poredićemo tri različita paketa tri različita osiguravača individualnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa portala osiguranik.com: od 1.110,91 RSD (Triglav), 2.156,47 RSD (Milenijum Osiguranje) i 4.168,24 RSD (Wiener Städtische).

‎

Kao što možete videti u tabeli, neke usluge imaju jasno naznačen limit pokrića (poput usluge „Mentalno zdravlje“), dok kod za neke usluge stoji samo znak ✓. Kako nam nije bilo jasno šta znak ✓ predstavlja, da li on na primer označava da se usluge označene sa ✓ mogu koristiti neograničen broj puta; poslali smo Upit na mejl adrese sve tri osiguravajuće kompanije. Odgovor smo dobili samo od kompanije Wiener Städtische: „Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je modularni proizvod, koji se može prilagoditi potrebama i zahtevima svakog klijenta. Kada je u pitanju suma osiguranja, na raspolaganju su iznosi od 1.000 do 100.000 evra, koja predstavlja maksimalan iznos do koga će osiguravač izvršiti svoju obavezu. Ukoliko postoje ograničenja, odnosno ukoliko su naznačeni limiti pokrića za određene zdravstvene usluge, to znači da je obaveza osiguravača limitirana prema osiguranicima u broju ili iznosu troškova lekarskih usluga. Ako u polisi osiguranja, za određene lekarske usluge ne postoji podlimit ili ograničenje, u tom slučaju osiguranicima je omogućeno da usluge mogu koristiti do ugovorene sume osiguranja.“ – navode iz kompanije Wiener Städtische.

Našu pretpostavku da nije moguće plaćati samo dobrovoljno zdravstveno osiguranje, potvrdili su nam i iz kompanije Wiener Städtische: „U skladu sa zakonima Republike Srbije, ne postoji mogućnost isključenja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko je istovremeno ugovorena i polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se ugovara posebno, putem polise osiguranja, kojom je definisan obim pokrića, suma i iznos premije osiguranja, kao i drugi relevantni elementi u skladu sa uslovima osiguranja. Premiju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja može plaćati poslodavac iz svojih sredstava ili zaposleni putem obustave od zarade.“.

Na ugradnju proteze za koleno čekaćete do 2027. godine

Za kraj ovog teksta, ostavićemo samo nekoliko činjenica.

Na osnovu poslednjih dostupnih listi čekanja na portalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na dan 17.11.2023. godine, broj lica koja se nalaze na listama čekanja iznosi 76.116.

Intervencije na koji čeka najveći broj lica su ugradnja endoproteza kolena i kuka, kao i operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva.

Konkretno na Institutu za ortopediju – Banjica, prema podacima sa njihove liste čekanja, pacijent koji će danas biti primljen na operaciju ugradnje endoproteze kolena svoj termin zakao je čak 16.05.2016. godine!

Ako je sudeći po slici iznad, ako bi se potencijalno danas odlučili na operaciju ugradnje endoproteze kolena, termin na IOHB Banjica bi dobili tek za četiri godine.

Pokušajte u Valjevu, manji je grad, brže ide…

Naslovna fotografija: Tung Nguyen/Pixabay