Često izgovaramo onu: „Životni putevi su čudni“, a destinacije na do kojih nas mogu dovesti mogu biti potpuno drugačije od bilo čega što u glavi možemo zamisliti.
Čisto sumnjamo, da je Luke, kao mali uopšte i imao ideju da će ga zainteresovati bivša Jugoslavija i učenje srpsko-hrvatskog.
Na pitanje o željama u detinjstvu, ima jasan odgovor:
„Želeo sam da budem neki pronalazač, mehanički genije.Da izmislim nešto što već nije postojalo, poput Vilija Vonke ili Šerloka Holmsa„.
Luke je rođen u Sjedinjenim Američkim državama, u Koloradu. Deo detinjstva od šeste do desete godine proveo je u Kini i Hong Kongu, zbog posla jednog od roditelja i obrazovanja starijeg brata. Vratili su se u Kolorado a nakon toga su još godinu dana živeli u Šangaju.
„Priznajem da me njihova kultura i jezik nisu previše interesovali„, uz dosetku da su njegovoj majci dva momka u elegantnim odelima predložila da ga ubaci u svet modelinga, zbog visine.
Okušao se u mašinstvu, matematici i sviranju saksofona.
Prvi podsetnici na rad su praksa u mašinstvu u Denveru, potom dostava hrane a na kraju posao u turizmu koji je splet sasvim slučajnih okolnosti.
„Vozio sam bajs naokolo, kada sam sreo čoveka koji je bio event menadžer. Tip je kao svoj dom predstavio bicikl za koji je bio prikačen dvosed. To mi je delovalo toliko interesantno da sam u februaru započeo posao, što je apsolutno najgori period za turizam. Radili smo koncerte i utakmice, velike poput Dnever Nagetsa i Tejlor Svift. Međutim nakon nekoliko meseci već sam počeo da osećam nelagodu i nisam mogao da se otresem misli da više ne pripadam tu. Poželeo sam da putujem, da nisam u Americi„, objašnjava.
Svojih planova se uvek držao tvrdoglavo, što ga je dovelo i do istraživanja i učenja srpsko-hrvatskog jezika.
„Sećam se da sam gledao neki video na jutjubu, u kom su govorili različite jezike. Čuo sam reč dobro, što me je instant privuklo„
Budući da je poželeo da putuje, a sakupio je dovoljno novca za tu misiju, zaputio se u zemlje bivše Jugoslavije. Prvo je obišao Zagreb, potom je još par Evropskih zemalja, nakon čega se vratio u Sloveniju, Bugarsku, te u Sarajevo gde je proveo dva meseca.
Trenutna fascinacija mu je filologija. Istraživanje povezanosti između naroda, između kog, po njegovom mišljenju nema previše razlika i blisko su povezani, pogotovo na jezičkom nivou.
A o svom životnom putu nema još uvek ideju, jer je tek zakoračio u dvadesete koje su godine pronalažnja.
Kako izgleda biti solo putnik?
„Prva barijera na koju naiđeš kada odeš negde daleko, jeste ta jezička. Jer ne umeš da govoriš jezik zemlje u koju si se uputio. Ne sećam se nekih loših momenata, sa putovanja, sem traume koja desila baš u Beogradu. Prokleti Beograd hahaha (izgovara na srpskom). Sama si bila svedok mog gubljenja telefona i novčanika„
Ova situacija nije sprečila da se vrati u Srbiju i sa nama podeli delić svog života.
Poželeo je nakon svih tih meseci da se vrati domovini, jer se zasitio pomalo, a ideju o usavršavanju našeg jezika ne pušta.
Poslednjih par meseci su bilo izazovni, uz sazrevanje i saznavanje mnogo o istoriji i korenima, što bi uz moć čarobnog štapića u njegovom slučaju navelo na vraćanje nekih ličnosti iz prošlosti, čisto da vidimo kako bi drugačije postupili u svim tim događajima.
U kom pravcu će Luk krenuti, trenutno ne znamo. Pitaćemo ga kroz par godina. Saksofonista u Knez Mihajlovoj ga je možda vratio nostalgičnim sećanjima baš na muziku.
Vas koji nas pratite podstičemo da se priključite deljenju svojih priča.
Petak je tvoj dan! Tvojih pet minuta!
Fotografije: Ina Stanković
