HIV i PrEP terapija – šta treba da znate o prevenciji i lečenju HIV-a u Srbiji

Razbijanje predrasuda i razumevanje HIV infekcije i dalje predstavljaju velike društvene izazove. S druge strane, PrEP kao forma prevencije zaraze takođe ne dobija dovoljno javne podrške, budući da je sve što spada pod okrilje teme HIV-a često susretnuto sa dozom sramote i ućutkivanja. Sa Đuricom Stankovom (AS Centar) smo se osvrnuli na trenutno stanje terapije za lečenje HIV-a u Srbiji, koje su aktuelne metode prevencije, kao i na osnovne informacije vezane za PrEP terapiju.

foto / Privatna arhiva

Kako danas izgleda HIV terapija, koji su njeni sporedni efekti i koliko su se promenili u poređenju sa osamdesetim

Postoji mnogo tretmana za HIV uz visoko aktivnu antiretrovirusnu terapiju HAART, iako se svetska javnost i zajednica ljudi koji žive sa HIV-om, nada pronalasku vakcine. Lekovi za HIV imaju neželjene efekte, skupi su i ljudima u nekim zemljama može biti teško da ih dobiju. U Srbiji su lekovi besplatni i lečenje se odvija kroz obavezno zdravstveno osiguranje.

Osobe sa lečenom HIV infekcijom doživljavaju raniju pojavu bolesti povezanih sa starenjem, što može dovesti do ranijeg početka nekih hroničnih stanja. Pored toga, starost, HIV i antiretrovirusno lečenje povećavaju rizik od kardiovaskularnih, bubrežnih i jetrenih bolesti, kao i gubitka koštane mase i određenih karcinoma.

Zbog toga je važno omogućiti dostupnost i svima pristup inovativnim terapijama koje imaju malo ili nimalo štetnih efekata po naš organizam, kako bi se poboljšao kvalitet zdravlja, a samim tim i kvalitet života osoba sa HIV-om u Srbiji.

Terapija se u večini slučajeva koristi kao kombinacija dva ili tri leka, iako savremene inovativne terapije streme ka tome da sve tri kombinacije budu zastupljene u jednom leku. U Srbiji već koristimo terapiju koja podrazumeva jednu tabletu dnevno, što je značajno za tok i ishode lečenja.

Koji su izazovi kada je terapija u pitanju, da li je dostupnost u Srbiji jednaka kao u ostatku sveta?

Dostupnost lečenja i medikamentozne terapije je poboljšano 2018. godine stavljanjem novih inovativnih lekova na pozitivnu listu. Međutim, dok se u Evropi i svetu koriste nove terapije, Srbija polako gubi korak u obezbeđivanju najsavremenijih lekova koji koštaju isto ili jeftinije u odnosu na stare lekove, imaju manje neželjenih efekata i mogu doprineti da se umanji budžet potreban za lečenje osoba sa HIV-om. 

Testovi, reagensi i aparati za dijagnostiku i praćenje progresije HIV infekcije i imunološkog stanja su dostupni i osobe sa HIV-om imaju mogućnost da dvaput tokom godine urade potrebne analize koje su veoma bitne, jer pomažu infektologu u određivanju najbolje kombinacije lekova i praćenje toka same infekcije i bolesti. 

Iako je dostupnost lečenja i ARV terapije unapređeno, treba i dalje zagovarati za dostupnost inovativnih i generičkih lekova, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju i budžetska ograničenja, nastaviti sa praćenjem evropskih trendova i raditi na harmonizaciji domaćih, sa standardima EU u oblasti zdravlјa i zagovarati sistemsko rešenje za prioritizaciju ulaska inovativnih lekova na Listu lekova, uzimajući u obzir potrebe svih pacijenata.

foto / Pexels

Kako funkcioniše PrEP terapija

PrEP je način zaštite od HIV infekcije lekovima i mogu ga koristiti osobe koje su HIV negativne, ili su u povećanom riziku od HIV infekcije (ne koriste kondom dosledno – pri svakom seksualnom odnosu), uz striktno poštovanje protokola i redovni pregled.

PrEP ne štiti od drugih seksualno prenosivih infekcija i zato su korisnici PrEP-a u obavezi da obavljaju lekarske preglede i testiranja na tri meseca. Seksualne infekcije se uglavnom lako leče, dok HIV zahteva doživotno lečenje. Neke polne bolesti se mogu sprečiti vakcinacijom (hepatitisi A i B, HPV), ili kombinovanom upotrebom PrEP-a i kondoma.

Da li svest o njemu i njegovoj delotvornosti raste

PrEP može smanjiti rizik od infekcije HIV-om za 99% kada se uzima kako je propisano, a svest o njegovoj delotvornosti raste iz dana u dan. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja u saradnji sa ključnim akterima iz javnog, privatnog i civilnog sektora kreiralo Protokol za PrEP, čije se usvajanje očekuje početkom 2024. godine, što će doprineti da se PrEP tretman i zvanično ponudi zajednici kao jedan od najvažnijih mehanizama prevencije.

Da li PrEP pomaže u razbijanju stigme

PrEP stigma je neraskidivo povezana sa HIV stigmom jer je posebno dizajnirana da spreči infekciju HIV-om. Pre PrEP-a, prevencija seksualnog prenosa HIV-a zahtevala je dve vrste ograničenja u ponašanju: ograničavanje seksualne aktivnosti i/ili broja seksualnih partnera i doslednu upotrebu kondoma. Ali za pojedince koji uzimaju PrEP, ova ograničenja u ponašanju su ukinuta i oni su slobodni da se uključe u seksualnu aktivnost i seks bez kondoma bez straha od infekcije. 

Šta su opasnosti nezaštićenog seksualnog odnosa i kada su partneri na PrEP-u?

Opasnosti nezaštićenog seksualnog odnosa su svakako HIV infekcija koja se prenosi na isti način kao i druge seksualno prenosive infekcije (sifilis, gonoreja, hepatitis B i C, hlamidija, papiloma virus…).

PrEP treba da uzimaju muškarci i žene koji nemaju HIV infekciju, a u povećanom su riziku od dobijanja HIV infekcije u smislu nezaštićenih seksualnih odnosa sa partnerima koji imaju HIV i nisu na terapiji ili sa partnerima koji ne znaju da li imaju HIV infekciju.

Kondom pomaže u sprečavanju prenosa HIV-a i sprečavanje drugih seksualno prenosivih infekcija i trudnoće. Izbor metode prevencije HIV-a može biti različit u zavisnosti od seksualnih praksi, okolnosti i odnosa. Na primer, neko ko praktikuje seks sa više partnera ili nema monogamni odnos, trebalo bi da razmisli o korišćenju kondoma kako bi se sprečile druge seksualno prenosive infekcije.

foto / Privatna arhiva

Koliko smo daleko od vakcine za HIV?

Iako istraživači pokušavaju decenijama da razviju vakcinu protiv HIV-a, ne postoje indicije da će se one pojaviti do 2030. godine, za kada su Ujedinjene nacije u Ciljevima održivog razvoja odredile okončanje epidemije AIDS-a. Sa preko 250 kliničkih ispitivanja, od kojih su većina bila u ranoj fazi, samo je desetak istraživanja došlo do drugog nivoa kada se ispituje efikasnost vakcine.

Tokom poslednja dva klinička ispitivanja vakcine protiv HIV-a, Mosaico I Imbokodo faza 2b, utvrđena je bezbednost bez efikasnosti jer nisu pružile zaštitu od sticanja HIV-a u poređenju sa placebom, usled čega je došlo da zaustavljanja ispitivanja faze 3, početkom 2023. Godine.

Uzbuđenje je splasnulo zbog ovog neuspeha, posebno imajuću u vidu da trenutno ne postoje druge vakcine spremne za klinička ispitivanja efikasnosti i ne postoje naznake da će se pojaviti u narednim godinama. Zbog toga nije moguće predvideti kada ćemo imati bezbednu i efikasnu vakcinu protiv HIV-a.

Ipak, nakon razvoja bezbednih i visoko efikasnih vakcina protiv COVID-19, nadu daje pokrenuto ispitivanje mRNA HIV vakcine od koje se očekuje da prevaziđe dugotrajne prepreke za razvoj zaštitne vakcine protiv HIV-a i da tehnologija mRNA postigne slične rezultate protiv HIV infekcije.

Od uspešnog razvoja vakcine će imati koristi svi, jer se HIV vakcine na kojima istraživači rade, dele na preventivne i terapijske. Preventivne vakcine protiv HIV-a bi se davale ljudima koji nemaju HIV, kako bi se sprečilo da se inficiraju u budućnosti.
Sa druge strane, terapijske vakcine su namenjene ljudima koji već imaju HIV – (virus koji izaziva bolest AIDS ili sidu). Oni su dizajnirani da spreče da HIV preraste u AIDS ili sidu, da zamene svakodnevne lekove za HIV, da nas održi zdravim i spreči da se infekcija prenese na druge ljude.

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još