„Vraćajući se na leksikone iz osnovne škole, sećam se namere da javno podelimo istinu, koju čuvamo u podsvesnoj strani mozga. Koju želimo da neka nama posebna osoba zna. Poput simpatije odeljenja. Zapravo Leksikon u začetku i teži ka toj ideji da ovi raznonodni i simpatični razgovori prikažu svakodnevnu priču čoveka.
Često govorimo o krajevima i počecima, a zapravo možemo reći da svaki „kraj”, jeste novi početak. Poput velikih životnih promena, kao što su napuštanje domovine, rastanak sa generacijom, ljubavni krah ili promena karijere.
Vrlo (prijatno) iznenađujuće, Leksikon u poslednje vreme ređa priče baš onih koji su poštovaoci ovog dela. Lično ne mogu sakriti oduševljenje kada dobijem priliku da nekog od čitaoca ove žute sveščice predstavim onom drugom ostatku.
I ovaj put, simpatizer Leksikona deli svoju priču, „rob” kapitalizma, onaj sušti kako za sebe kaže Aleksandar Pašalić Paša.
Razmišljam kako da započnem ovu priču, jer mi period njegovog života zvuči kao film. Bukvalno dok sam slušala o čemu govori, u glavi sam jasno mogla da vidim scene svih dešavanja koje je prolazio. Slikovito.
„Pošto pratim Leksikon od početka, želim da kažem da mi je to stvarno omiljena rubrika. Pominjemo empatiju, a mislim da svojim tekstvima vraćaš ljudskost”, počinje pohvalama na stranu Leksikona, te nastavlja „Razmišljao sam o čemu bih mogao da pričam pre nego što smo se sastali, te rešio da podelim primere koji mogu drugima biti od pomoći. Posebno kada se nađu na klackalici sa sobom”, završava.
Nadovezujem se na prethodno izgovoreno, baš da bih ukazala na ono što je značajno i za Leksikon, ali i za mene kao autorku, čoveka i nekoga kome čak i kada mislite da vaša priča nije pompezna, jeste značajna. Nije ni moja. Svi smo mi (ne)obični.
Leksikon je mojih pet minuta, ali pre svega vaša pozornica. Ja sam tu samo da slušam i pitam tu i tamo. Možete me videti poput ogledala. Neko od prethodnih sagovornika je pomenuo da je ovo kao besplatna psihoterapija. Možemo i tako reći.
Ali krenimo sada od početka, jer je Paša baš dosta rekao.
„Rođen sam u Beogradu. Živim sa mlađim bratom, očuhom i majkom. Roditelji su mi razvedeni, otac nije više u Beogradu, niti smo u kontaktu toliko. Porodica mi od malena daje primer da ako radiš i zarađuješ ti imaš vrednost i ljudi te poštuju. Tako sam valjda već u srednjoj školi rešio da je vreme da i sam počnem da radim tako da je uz Gimnaziju, moj prvi posao bio na štandu za knjige na Vidikovcu. Nije bilo lako, ali navikao sam se. Moja ruta je bila škola, posao, kuća i obrnuto. Nakon toga naišao sam na drugi posao, isto u srednjoj školi, u Military Shop magacinu, koji je na drugu stranu doneo bolju poziciju, što mene opet nije činilo toliko zadovoljnim sobom. Uvek mi se činilo da kaskam za drugima. Sledeći pak, otišao je na neku drugu stranu, što me je dovelo do mesta saradnika u emisiji Promaja na RTS-u. Različita iskustva i zanimanja zaista”, zastaje na tren, te nalazim momenat poistovećivanja barem sa ovim delom „kaskanja” za drugima.
„Tako je došao kraj srednje škole, ja sam rešio da ne idem na fakultet, već iz više razloga odem iz Beograda. Put me je naveo u Srebrenik, odakle sam hteo dalje za Nemačku. Sa sve 50 evra u džepu, možeš misliti. Drug bi ispala, tako da nađe on meni tada posao kod nekog Turčina koji drži firmu za PVC stolariju. I tako bio sam i komercijalista još godinu dana, te se vratio nazad u Beograd“, zaokružuje priču od par godina.
Dok vrlo pažljivo slušam priču jednog dvadesetdvogodišnjaka, vagam mladost i ono što ona treba da donese a opet i te retke koji detinstvo preskaču. Paša je sve svojevoljno radio, iako nije morao, ali opet ti nametnuti standardi koje dobijamo sa svih strana nekada se čine nepremostivima.
Nakon povratka, rešio je da fakultet nije loša ideja, FDU kao prva želja nije uspeo, a sada je student arheologije i antropologije na Filozofskom fakultetu.
Jedno vreme ovaj divni mladić bio je i kolega Zoomerovaca, ali sledeći burnout, stavio je ispred njega znak stop!
Dakle rad, rad i samo rad bez cilja, bez zadovoljstva, onog ličnog pre svega, nije vredan. Možda samo novčano.
Aleksandar je sada već godinu dana na psihoterapiji. Posvećen sebi, učenju i miru, Fakultet ide odlično. Ljubav sa Martom cveta.
Ovaj momak je meni, kao i svi ostali vetar u leđa da održavam Leksikon živim. Da nastavim da radim na njemu i da u narednim sezonama bude još bolji i inovativniji. Odskočna daska.
Želim da vam ova priča kao i prethodne bude lepa, jer i jeste. Baš jer je iskrena, a Leksikon takvima teži.
Vidimo se uskoro sa novom pričom!
