Kažu da znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije ali i prelepih jednostavnih priča.
Leksikon nas danas upoznaje sa jednom pomalo neobičnom devojkom.
Kada smo naišle jedna na drugu, iako se ne poznajemo, dobila sam jedan prelep zagrljaj i širok osmeh.
„Ja sam bila pomalo gladna pa sam svratila do prodavnice da kupim nešto da pojedem. Hoćeš li i ti nešto?„, pita me odmah.
Rekla sam da ću uzeti kafu za usput, pa možemo da nađemo mesto da sednemo i nastavimo ili bolje rečeno započnemo naš razgovor.
Sećate se kako sam više puta pominjala da svi imamo nešto da ispričamo. Kako ne moramo biti slavni ili slično kako bi bili važni ili drugačiji. A… oduvek mi se dopadalo kad neko dođe i random mi ispiča nešto o sebi, čak i da nisam pitala.
Teodora se bavi umetnošću. Priseća se da je samo interesovanje za umetnost nastalo još u ranom detinjstvu.
„Bila sam jako mala. Možda sam imala recimo neke dve godine. Kada nisam uspevala da zaspim, a nisam želela da budim mamu ili tatu, uzimala sam olovke, bojice ili flomastere i tako žvrljala po sebi. Mama je naravno ujutro dobijala nervne slomove, a tata je još tada govorio da ću sasvim sigurno jednog dana biti nešto u umetnosti.”
Čini se da nije pogrešio budući da se bavi grafičkim dizajnom i ilustracijom. Dok se upisuje u Leksikon, a usput ćaskamo, predlažem da zasladimo kesicom M&M-sa. Verujem da se moj dečko neće naljutiti što sam ih podelila sa Teksi, iako ih je za mene kupio. A i boja se slaže uz Leksikon.
Trenutno živi sa roditeljima. Ima i polusestru, međutim nisu toliko vezane, tj. nema priliku da je često viđa. Sada živi u Učiteljskom naselju. Kroz samo detinjstvo se dosta selila. Često silom različitih životnih situacija, što finansijskih, što kako kaže „dešavanja na ovom brdovitom Balkanu”.
Tako je između ostalog provela tri i po godine na Kipru.
„Od prve do otprilike pete godine sam živela na Kipru. Tati se to pogodilo i sa poslom tako da smo tamo proveli dosta lep period života. U sećanju su mi pored mora, kao što je kod nas često vidljivo, recimo trešnjino drvo, kod njih drveće pomorandži. Jako velike pomorandže. Ili su samo moje ručice one bile prevelike tada. Najduže sam živela u centru Beograda, ali i godinu dana na Trešnji kod Avale”, prepričava mi ukratko svoje selidbe.
Što se samog školovanja tiče, i samog puta ka profesiji kojom namerava da se bavi, nije bilo sumnje da će otići u ovom pravcu u kom je sada, a to je smer slike i medija, drugačije rečeno bavljenje ilustracijom. Iako je upisala medicinu nakon osnovne škole jer je u tom momentu situacija u porodici vodila ka tome da se odluči za nešto što će najbrže dovesti do novčane zarade. Ipak nije išlo, te su i roditelji podržali prelazak u grafičku školu.
Nakon srednje nastala je pauza od godinu dana, kada je rešila da za svoje dalje školovanje sama zaradi. Sam rad joj nikada nije bio stran budući da je od srednje škole radila. Fakultet je upisala nakon pauze, srećom na budžetu i tako je ostalo sve tri godine.
„Na naš fakultet moraš da dođeš spreman, da znaš šta hoćeš sa sobom i u kom smeru želiš da gradiš karijeru dalje. Prosto se vidi da li znaš to ili ne. Veštine i mogu da se steknu, čak i kada ih nemaš, ali bez te slike u glavi, jako je teško isplivati”, zaključuje.
Trenutno se bavi profesijom, u svojoj režiji. Bavila se svojom strukom, te jedno vreme je radila čak i kao predavač u školi mange. Pored toga radila je i kao model za umetnike. Pozirala je.
U dosta stvari i stavova smo se poklopile. Razumem je kao umetnicu. Skontale smo da znamo isti metal bend, igrom slučaja. Ona u svojstvu publike, a ja u svojstvu poznanika. Možda odemo jednom na taj Sanitarijum bend ili neku drugu šutku, ukoliko se ja odvažim.
Imam fan majicu, haha.
Do sledećeg vidjenja i čitanja, pozdravljamo vas.
Leksikon možete uvek pronaći, kad poželite da nam ispričate svoju priču.
