Prošlog vikenda, u bioskopima u Srbiji uživo je emitovan koncert grupe BTS. Stotine mladih ljudi je prisustvovalo prenosu, a više od hiljadu njih nije moglo da dođe do karte, jer su prvog dana prodaje sve bile rasprodate. Brojne zvezde dolazile su u Beograd i održavale koncerte na kojima je bio prisutan veliki broj ljudi, pa ipak karte mogu da se nađu čak i nekoliko dana pred nastup: ipak ovog puta, potražnja je bila ogromna, za servere preko kojih su se karte kupovale – neizdrživa. Šta je to što BTS ima, a ostali nemaju i zašto su mladi pohrili na njihov onlajn nastup?
Već nekoliko godina, takozvane KPOP grupe su popularne u čitavom svetu. Deluje da je vreme zapadnih pop izvođača prošlo i svi se sada fokusiraju na istok, a ipak, u pitanju je sličan žanr muzike, pa je interesantno razaznati šta je tu specifično. Najpopularnija lica tog sveta dolaze iz sastava, kao što su BTS, Stray Kids, Ateez, NCT, kao i BLACKPINK i TWICE, od kojih su poslednje dve ženske grupe. Njih čine mladi ljudi od po dvadesetak godina, mada nije retkost da izvođači karijere počinju i kao tinejdžeri. Oni prolaze kroz razne kastinge i treninge kako bi se usavršili i postali zvezde koje će kasnije slušati i gledati milioni ljudi širom sveta. Ono što je prepoznatljivo kod svih tih zvezda ili, kako se u tom svetu nazivaju, idola su njihove pevačke i plesačke sposobnosti. Činjenica je da bez tih umeća nema šanse da se uspe u svetu KPOP-a i zato je ogroman fokus na tome. A kako bismo imali perspektivu kad pričamo o popularnosti te muzike, recimo da najpoznatije KPOP pesme, ukoliko izuzmemo čuveni Gangnam Stajl, imaju po (više od) milijardu pregleda na Jutjubu.
Da bismo saznali zašto i kod nas postoji trend popularnosti muzike sa juga korejskog poluostrva, to smo pitali učenicu osnovne škole Katarinu i srednjoškolku Viktoriju. „Privukli su me njihovi prelepi i stabilni glasovi, svidela mi se emocija u pesmama, kao i želja i mogućnost da budu drugačiji od ostalih”, rekla nam je Katarina. „U KPOP kulturi, oni se fokusiraju na stejdž više nego u drugim pop kulturama. Takođe, tamo većinom kopiraju jedne te iste pesme, i ne može se puno očekivati od novih pesama. Većina pevača u drugim pop kulturama brzo izbacuju pesme dok se u KPOP-u duže pripremaju i više fokusiraju na novi singl.” Kaže i da treba napomenuti da umesto da obraćaju pažnju samo na vokale, oni obraćaju pažnju i na ples, što ne vidimo kod većine izvođača. „Imaju jako stabilan glas s obzirom na to da skaču po bini sve vreme”. S druge strane, Viktorija kaže: „Muzika, ali i mnoge druge stvari su me privukle KPOP-u, od njihovog načina oblačenja i šminkanja, do toga koliko truda ulažu da bi postigli određeni kvalitet u svojoj muzici i nastupima”. Takođe tvrdi da imaju napredne plesne koreografije, a muzika je unikatna i kombinuju žanrove, te dobijaju zanimljiv zvuk što nije prisutno svuda.
Kaže i da se još po mnogo čemu razlikuju od ostalih pop kultura, ali i preusmerava fokus na to što idoli ne žive sasvim normalne živote, a to se odnosi na to što postoje razne kontroverze u vezi sa odnosom producentskih kuća i samih zvezda. Naime, reč je o takozvanim robovskim ugovorima, koji su dugoročni ugovori prema kojima mladi umetnici i umetnice uglavnom žive zajedno, pohađaju časove pevanja, plesa i repovanja, kao i stranih jezika poput kineskog, engleskog i japanskog, a njihov život je u velikoj meri pod kontrolom agencija. Stvari kao što su dijete, ljubavni život i generalno ponašanje su nešto što je prilično restriktivno, a sve to kao način da se dobiju „idealne” ličnosti, na čemu oni grade popularnost. Ta idealna ličnost je uglavnom heteroseksualna, nema partnera (dva idola iz agencije Kjub (Cube) su ostala bez ugovora jer su bili u vezama) i vrlo je mršava, što dovodi do zabrinutosti oko zdravlja tih mladih ljudi. Takođe, važno je napomenuti da ti ugovori nemaju starosnu granicu i limit toga koliko dugo važe. Zbog svega toga, dešavale su se tužbe, jer mnoge agencije zahtevaju da im se novac uložen u sve pomenute časove, kao i odeću i stanovanje, vrati, te profiti idola nisu značajni, pa su određene reforme i sprovedene, a nažalost došle su prekasno jer je zabeleženo nekoliko slučajeva samoubistava, od kojih su najpropraćenija bila pevača Džonghjuna i pevačice Suli, koji su imali 27, odnosno 25 godina.
Pored (i nakon) svega toga, mnogi uspevaju u svojim karijerama i za njihova imena i dela se čuje daleko. Kako su idoli ujedno pevači, ali i plesači, mnoge plesne škole se fokusiraju na KPOP, odnosno taj žanr muzike. Prva takva osnovana je u Beogradu 2015. i za naš portal je izjavu dala Milena Vladić, osnivačica te plesne škole. „Plesom se bavim čitavog života, od kad znam za sebe. Oprobala sam se u različitim vrstama plesova od kojih sam najveću ljubav pronašla u hip-hopu. Nakon karijere kao plesača, takmičenjima, nastupima i obrazovanja na radionicama poznatih svetskih koreografa, logičan nastavak moje plesne karijere je bio da osnujem svoju plesnu školu. U to vreme, 2015. sam sasvim slučajno otkrila KPOP i saznala da je čak i tada postojala zajednica KPOP fanova u Srbiji. Pošto nije postojala nijedna KPOP plesna škola u to vreme, došla sam na ideju da isprobam tu ideju i vidim da li će biti interesovanja. Na moje iznenađenje, odaziv je bio sjajan i naša plesna škola je nastavljala da raste tokom godina.” Kaže i da iako se ne promovišu previše, svakog meseca dočekaju nova lica u svom studiju. Komentarišući odnos fanova i idola kaže da je pristup fanovima dosta drugačiji nego na zapadu. „Idoli imaju svoje rijalitije, dnevne lajv strimove gde razgovaraju sa fanovima, „fan-sign”-ove gde članovi fan klubova mogu da ih upoznaju. Kroz sve to, fanovi se jako vezuju za svoje idole i KPOP fanovi su najstrastveniji po mom mišljenju.” Njena škola je zabeležila i mnoge uspehe poput prvog mesta na KPOP World Festivalu 2017, kao i prvog, drugog i trećeg mesta na korejskom 1theK Dance Cover takmičenju u konkurenciji sa timovima iz celog sveta. Takođe kaže: „S obzirom da sam išla na brojne koncerte u inostranstvu, a uvek naišla na fanove iz Srbije, mogu reći da možemo da se merimo sa ostalim zemljama po interesovanju. Ono što čekamo je da se konačno organizuje neki KPOP koncert u Srbiji!”
A kroz uticaj muzike i plesa iz Koreje, došlo je i do većeg razvoja te kulture na ovim prostorima, te je i korejska kuhinja nešto što se približilo ljudima odavde. Kineskih restorana ima na stotine, japanska kuhinja je takođe poznata, ali korejski specijaliteti nisu bili toliko popularni, a uskoro bi mogli biti. Jedna porodica iz Južne Koreje je krajem prošle godine otvorila restoran u Beogradu i od tad veliki broj posetilaca odlazi tamo da proba stvari poput kimčija, bibimbapa i mandu knedli. Za Zoomer kažu da su oduvek želeli da otvore korejski restoran i da je glavna destiinacija bio Berlin, jer su tamo živeli pre nekoliko godina. Ipak, zbog kovida su završili u Beogradu i zaljubili se u grad i ljude. Što se kuhinje tiče, poredi korejsku i srpsku. „Korejska kuhinja se bazira na mešavini povrća i maloj količini mesa. Čini nam se da je srpska uglavnom meso, pogotovo junetina”. Što se popularnosti restorana tiče, kažu: „Lokalci obožavaju našu hranu, vajb i celokupno mesto i za to smo više nego zahvalni!”
Deluje da će se ova kultura samo širiti po svetu, a kod nas još ima prostora za dalju popularizaciju, tako da možemo očekivati još mnogo toga. Velike pop zvezde u velikom broju još uvek nisu dolazile u Srbiju, ali kako trendovi pokazuju, možemo očekivati, ne samo prenose, već uživo nastupe KPOP zvezda makar u nekoj od zemalja regiona. A do tad, svakako možemo uživati u bindžovanju ,,Squid Game’’-a i porciji gimbapa.
Naslovna fotografija: YouTube printscreen
