Leksikon s2:e5 / Petar Đurđević

Kažu da je znatiželja može biti i dobra i loša. A sasvim obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije, ali i prelepih jednostavnih priča. Evo još jedne naizgled obične, emotivne i poprilično svesne osobe, koju upoznajemo sa Leksikonom.

Nije nas bilo neko vreme, zar ne? 

Ovu priču ne mogu započeti drugačije, do one čuvene: „Don’t judge book by it’s cover.”.

Koliko vas svakodnevno prolazi istim ulicama, ulazi u istu pekaru, prodavnicu, na isto radno mesto, a izraz ljudi koje svakodnevno viđa nije nikada sasvim srećan, raspoložen ili pun pozitivne energije.

Petar je osoba koja će vam svakog dana pokloniti najiskreniji osmeh. Najiskrenije će vas pitati kako ste. 

Da se vratim na prethodno pomenuto, o knjizi i koricama, jer nikada nisam mogla pretpostaviti da mogu čuti tako vrtoglave priče od osoba koje naizgled deluju kao sasvim lagane, zadovoljne i bez problema. 

Iz toga sledi da ničija priča nije uvek skroz srećna, niti tužna. Pogotovo ne jednostavna. 

Sećamo se da je Leksikon usputni sakupljač raznih priča, a vreme nekada biva prepreka da prodje ceo grad, pa stoga evo ga opet u teretani. Ali samo pri začetku ove nove priče.

Petar je član iste, već nekih 8 meseci, otprilike. 

Cenim po vremenu od kada mi je upućen prvi osmeh, par metara od prilaska pultu na kom se nalazim tokom radnog vremena. 

Prva misao, kojoj se i sada smejem bila je: „Zašto mi se lik kezi?”

Sada nakon dužeg vremena uz kaficu, od Petra dobijam uverenje da je osmeh najjednostavnija stvar koju možeš učiniti, pogotovo kada imaš sposobnost da iz očiju sagovornika vidiš da je upravo on ono što će istom popraviti dan barem za nekoliko procenata. 

„Vi ste mi kao druga porodica” – izgovara u nekom trenutku sada već dugog razgovora u prijatnom ambijentu jednog kafića. 

Netremice slušam sve što mi govori, potpuno sa nevericom koliko sličnih sebi možeš pronaći,  koliko je želja da upoznaš dubinu osobe dovoljna ukoliko pronađeš samo jedan klik koji će ti otvoriti potpuno novo viđenje osobe koju možda svakog dana vidiš. 

Leksikon je moj izgovor da priđem ljudima, ne znam za vaš.

Započinje najpre priču o porodici. 

„Deo sam petoročlane porodice. Pored roditelja imam sestru i brata. Ja sam sada najstariji. Bio sam srednje dete.” 

Sve što izgovara, čak i sa tugom u glasu, izgovara kroz osmeh. Imao je starijeg brata. Bio mu je uzor, oslonac i priznaje da ono što je on bio, ono za čim i dalje u životu traga, i misli da će uvek tragati je ta veza koju je sa njim imao. Kada su ga izgubili to je bio najveći udarac za njegovu porodicu. Mlađi brat je nadomestio gubitak koji je bio veliki za njih, te ih vratio ponovo u život. 

Znaš, verujem da nešto mora otići da bi novo došlo. Neko.”

Jedna rečenica mu i dalje odzvanja u glavi. Sam ju je izgovorio. 

Na sahrani sam konstantovao, da je to što nam se sada dešava možda dobro.” 

Zbog iste se kajao, a sada je izgovara, potpuno uveren u njenu tačnost. 

Ljudi, nisam još ni počela da pijem kafu. Nemam vremena da radim bilo šta sem da slušam pažljivo. Ja, opsednuta ispijanjem čarobnog napitka, za mene. 

Petar je sebe oduvek video kao drugačijeg od drugih. Najpre u porodici. Kasnije u školi. Pa i sada, negde u ovoj zemlji. 

Završio je školu za fizioterapeuta, što je više bila negde želja drugih nego njegova. Ali kaže da je zavoleo to, bez obzira što nije bila prva želja. Bio je profesionalni odbojkaš, dok nije zadobio povredu, koja je ipak bila i spona da zavoli i medicinu. Nakon srednje škole opet upisuje nešto što nema veze sa onim prethodnim. Ekonomski fakultet.

Razgovor se nekako brzo prebacuje s’ teme na temu. Ali prosto tako i biva kada imate ovako raznoliku ličnost pred sobom.

Kaže da voli da izaziva sebe, da postavlja stalno nove ciljeve, da proba ono što ga interesuje. 

Ekonomski fakultet je bio između ostalog jedan od takvih izazova. Govorili su mi da nisam za matematiku. A nakon medicinske škole bilo je logično da nastavim isto.”

Tema očekivanja mogla se pronaći u svakom segmentu priče, kada je Petar u pitanju. 

U porodici, društvu, ličnim izazovima i ljubavi. 

Svako očekuje tvoje davanje 100%. A ko je spreman da da sebe isto? – oboje postavljamo tezu.

Nije lako biti ta drugačija osoba. Seća se kako ga je bilo blam da dolazi u školu nakon pismenog zadatka jer ga je profesorka uvek izdvajala, sa najboljim radom, koji treba da čuje celo odeljenje. Još jedno sećanje postaje glavno pitanje našeg razgovora. 

Koja osobina te najbolje opisuje”.

Postavljeno pitanje osnovcu, iznedri površne odgovore, međutim za njega ono je bilo jedno od najozbiljnijih. Ogroman domaći zadatak. 

Celu noć nisam spavao. Shvatio sam to tako ozbiljno. Kao da je to ono što će zauvek biti utisak o meni.” – priseća se.

Nakon dugog razmišljanja shvatio je da je to jedno. EMOTIVNOST. 

Njom se vodi od kada zna za sebe. U svakom novom koraku. U svakom odnosu. 

Žao mi je što sam u ovim razgovorima negde ipak negde ograničena vremenom. Rekoh da čoveka upoznaješ postepeno. Zato članove ovog mog Leksikona želim da vidim kao nove prijatelje. 

Sem ekonomije, koju je ipak prekinuo, bavi se modelingom. Radi u restoranu kao menadžer/konobar. Redovno ispunjava dan baveći se drugim hobijima. Onim što voli. 

Jer Petar pre svega VOLI. 

Nastavlja.. 

U detinjstvu nisam se igrao sa igračkama, koje su negde standardno za dečake. Oduvek volim životinje. Volim da sam napolju. Drago mi je da sam živeo u kući sa dvorištem. Psi sa kojima sam se igrao, negde su probudili i želju koju nisam pretvorio u delo, a to je bavljenje veterinom. Neobičan hobi koji sada negujem je hranjenje ptica u Čuburskom parku, nadomak restorana u kom radim.”

Uz ovo sećanje, pominje se praznina koju je ostavio brat, a koju između ostalog upotpunjuju i dva psa koja ima. 

Ljubav mu je pisanje, sem drugih stvari koje radi, te dok uredno popunjava stranicu leksikona, dobijam na uvid jedan od tekstova.

Namenjen je bivšoj ljubavi. Devojci koju i sada voli. Sa kojom je naučio mnogo. Kojoj je zahvalan, iako nisu zajedno sada. Želeo je da i ona ima mesto u ovoj priči. Jer je ona deo njegove životne priče. Kao i svi mi koje vidi kao drugu porodicu.

Čak i mene, devojku sa pulta, moje kolege.

Pošto je razgovor priveden kraju, kasno je, a Petra sem posla čeka i kasting koji je ovog dana zbog mene odložio. Krećemo iako su kafe tek pola popijene.

Biti dovoljan. To je zadatak koji sam sebi postavio!” – završava.

Ljudi šta je dovoljno? Kome smo dovoljni?

I… za koga to možemo i trebamo biti? 

Vidimo se ponovo, opet, sa novim pričama.

neizostavni selfie 🙂

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Samo za nostalgičare! „Milioner” se vraća, a evo koji su još formati obeležili odrastanje „milenijalaca”

OK, Zoomeri, koliko je vas „ukačilo" Zeku Milionera?! Nakon „Survivora", Nova je odlučila da još jedan format koji je obeležio odrastanje milenijalaca...

Mladi u Srbiji najviše distancirani prema Albancima

Najveću socijalnu distancu mladi u Srbiji pokazuju prema Albancima, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Spot Puteva Srbije uvredljiv za žene?

Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je reklamni spot „Ne vozi zaustavnom trakom, ne zaustavljaj život" kojim apeluju na vozače da ne koriste...

Večeras ističe rok za prijavu za rad na popisu stanovništva

Danas u 20 časova ističe rok za prijavu zainteresovanih za rad na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Ukoliko...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još