Kažu da je znatiželja može biti i dobra i loša.A sasvim obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije, ali i prelepih jednostavnih priča. Evo još jedne naizgled obične, energične i svesne mlade osobe, koju upoznajemo sa Leksikonom.
Ljudi sve više izbegavaju da pričaju, da vode rasprave koje u nedogled dolaze do toga da često ostajemo nemoćni pred potpuno jednostavnim situacijama, koje treba rešavati.
Pošto je Marija jedna od ove naše mlade generacije, koja često biva poražena kada dođe do kraja školovanja i, iako sa svim znanjem u rukama, ipak mora da se pomuči da bi došla do posla ovde.
Nekako spontano naš razgovor je vodio do onih pogleda u kojima se često sasvim složim sa svakim od svojih sagovornika, a tiče se sveta u kome živimo.
Imali smo već razgovor u busu, a sada i stajalištu. Zveram često tako nalazeći nove pričice za ovaj moj/naš leksikon. A nije uvek teško započeti razgovor, nekada ljudi poklone lep osmeh i odobravajući pogled.
Pošto je ovo okretnica kod Šumica, počinjemo onim: „Odakle si, ili kuda putuješ?”
Marija živi u Malom Mokrom Lugu, inače odskora u Velikom, ali pošto je dečko u Nemačkoj sada je kod svojih još oko mesec dana, ponovo.
„Stefan, moj dečko, je skoro otišao u Nemačku da radi. I ja treba da idem, ali imam muke oko dobijanja papira” – počinje Marija, te nastavlja: „Živim sa mamom Biljanom, tatom Zoranom i sestrom Sandrom. Sandra je udata i ima devojčicu, tako da i ona više nije u porodičnoj kući. Ja sam takođe bila kod Stefanovih. Pored mojih u istom dvorištu žive i moj stric Miodrag, strina Svetlana i brat Aleksandar sa svojom devojkom Andreom, kao i baka Ljiljana. Ostale sestre su udate”, nastavlja.
Oseća se nervoza, te sam je pitala koji je razlog, na šta dobijam pomalo filozofski odgovor, umnogome vezan za samo društvo i svet onakav kakvim ga ona vidi. Kaže da joj se, skroz iskreno govoreći, ne dopada mesto u kakvom živimo.
„Previše stresa doživljavamo. Previše je bolesnih ljudi, a narod je postao jako zloban. Vlast je spremna da i ono malo uništi ljudima koji su godinama pokusavali da nesto stvore” –zaključuje Marija, nekako ponešena lošom situacijom trenutno, budući da je iznenada prestala da radi, pa je ponovo u potrazi za poslom, i iščekivanju papira za Nemačku, što je direktno vezan odgovor na moje pitanje, gde bi da nije u Srbiji.
Ako Bog da biće uskoro tamo sa Stefanom. Vrlo je jasno da joj je ljubav pokretač, koji daje veru da one prave postoje. Marija smatra da pravih ljubavi itekako ima, samo je potrebno imati pravu osobu uz sebe. Takođe, imati ljubavi prema onome što radiš, jer tako ostvaruješ i ciljeve.
Skrećem malo sa ozbiljnijih tema, pa pitam ima li nekih skrivenih veština ili hobija. Kroz smeh kaže da što se veština tiče, nije otkrila još uvek nešto nesvakidašnje, ali voli umetnost, a hobiji su joj crtanje, pevanje i treniranje. A šta je pokreće?
„Motivacija mi je da uspem kao grafički dizajner, a pokreće me porodica”, kaže Marija. Jasno je da ne mogu voditi višečasovni razgovor, pa uzimam priliku za selfi. Marija je promenila rutinu, te moj telefon uzela i sama napravila selfi. Jako je spontana i zabavna.
Ne znam za vas, ali svidja mi se način na koji leksikon podseća na neke lepe vrednosti i zabavu iz dečijih dana. Koliko epizoda i sezona možemo začiniti „običnim“ pričama? Hoćeš li ti biti sledeći/ća?
