Niz liticu se survao pun autobus ljudi: nema preživelih.

Nezamisliva tragedija dogodila se danas, juče, prekjuče, dan pre toga i tako ko zna koliko već dana u nazad. Od korone dnevno umire dupke pun autobus ljudi. Do skoro su se mere poštovale, tako da su u taj autobus mogli ući u ograničenom broju koji diktira broj sedišta. Sada se ljudi gužvaju u taj autobus i ginu kako oni koji sede, tako i oni koji stoje.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne preduzima ništa po ovom pitanju. Ministar još uvek nije podneo ostavku, krivi neiskusne vozače, bahate putnike koji se nisu vezivali i tako dalje. U potpunosti je ignorisana činjenica da su putevi katastrofalni, iako se vlast kune da po njima mogu voziti čak i „svemirski brodovi“. Ispred zgrade nadležnog ministarstva danima srećemo skupine nezadovoljnih ljudi, koji poručuju različite poruke.

Najlakše nam je posmatrati ih kao dve odvojene celine. Jedna zahteva popravke puteva i povećanje kontrola bezbednosti u saobraćaju. Druga se pak osetila napadnuto i traži ukidanje regulacija poput vezivanja u vozilima. Zbunjeni prolaznici ne mogu da shvate zašto bi iko zahtevao tako nešto, pogotovo u ovim okolnostima u kojima se nalazimo.

Najgori argument koji slušam evo već ko zna koliko vremena jeste: „Pa šta, umire se i od drugih bolesti“. Kad ih pitam da šta misle o Rio Tintu, listom su svi protiv. Zašto? Uništiće nam zemlju, zatrovaće nam reke, vazduh…

I to jeste validno stanovište, dolazak Rio Tinta je dokaz suicidalnih tendencija Srbije. Međutim, kako to da nam smrt od zagađenja smeta i nju bismo da sprečimo, a smrt od korone ne? Zar se to od korone lepo umire, pa nije toliko zastrašujuća poput raka pluća? Nema lepe smrti. Svaka smrt odnosi nečiju majku, oca, sina, ćerku, brata, sestru, bračnog partnera i tako dalje.

Postoje i oni koji „ne veruju“. Bože, kako mi je pao stih na pamet.

„Maloverni, zašto posumnja?“. (Matej, 14, 31).

Skoro sam nešto lutao po gradu, uspeo sam da zalutam skroz do Rakovice čak. Tražio sam autobusku stanicu koja će me dovesti do grada. Ubrzo sam video šablon koji mi je sledio krv u žilama. Na oglasnim tablama, ili renomiranim zidovima pored prodavnica, čovek može videti dokaz da korona postoji. Nebrojeno mnogo crno-belih slika sa poslednjim pozdravima. I sve su štampane 2021. godine. Proklete 2021.

Nekad je asocijacija na oktobar bila „Crveni“. Sada je „Crni“. 1721. osoba je preminula od posledica borbe sa ovim virusom. Među njima je bilo i dece. Odavno ne umiru više samo penzioneri.

Ovom prilikom se penzionerima izvinjavam u ime celokupne zajednice. Vas smo odbacili. Vaši životi više ne postoje i nemaju nikakvu važnost. Kada neko od Vas umre, mi kažemo „pa dobro, živeo je on“ ili „naživela se, samo nek je redom“. Sutra ćemo mi biti na Vašem mestu i živeće nam se više nego dok smo bili mladi. Molim Boga samo da se tada mladi prema nama ne ophode onako kako smo se mi ophodili prema Vama.

A što se dece tiče, tek njih anti-vakserima ne mogu oprostiti. Nisu ih oni nužno ubili, ali se njihovoj smrti smeju.

Nisi patriota ako ti je smešna smrt sugrađana.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još