Uprkos napretku u medicini, žensko zdravlje i dalje ostaje delimično neistraženo područje. Zbog dugogodišnje prakse isključivanja žena iz kliničkih studija, mnogi aspekti ženskog zdravlja su nepoznanica, dok tabu teme poput menstruacije i menopauze dodatno komplikuju situaciju. Danas se postavlja pitanje: koliko zaista znamo o zdravlju žena?
“Mi zapravo o ženskom zdravlju – o kliničkim slikama bolesti kod žena, o doziranju lekova kod žena, ne znamo mnogo između ostalog zbog toga što se veliki broj medicinskih kliničkih studija izvodio na muškarcima (i mužjacima kod animalnih studija) upravo zbog variranja hormona tokom meseca i života. Smatralo se da je ovaj varijabilitet prepreka da izvedemo valjane naučne dokaze”, objašnjava za Zoomer psihološkinja dr Mina Hagen i dodaje da je dodatni problem to što su menstruacija, menopauza i reproduktivno zdravlje donekle i dalje tabu u mnogim zemljama, na šta se nadovezuje i mit o preosetljivosti.
“Iz rezultata medicinskih, ali i antropoloških, socioloških i psiholoških istraživanja vidimo da postoji laičko (nenaučno shvatanje) da su žene emotivna, preosetljiva, neracionalna bića, nasuprot muškarcima. I da su ta shvatanja toliko rasprostranjena da ni zdravstveni sistem na njih nije potpuno imun. Posledično neki misle da žene preuveličavaju tegobe, da se previše žale. I onda se njihove tegobe negiraju ili ignorišu. Takođe iz istih razloga i same žene misle da treba da istrpe, da to nije tako strašno, često saopštavaju da nisu htele da “zamaraju okolinu”. Zbog tog mita o preosetljivosti neretko se ženama i kaže da su njihove tegobe samo posledica stresa i da treba da se opuste. Što ne pomaže.
Ovaj tabu i nedostatak istraživanja posebno su problematični kada je reč o dijagnostikovanju stanja kao što su perimenopauza, predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD) i prevremena ovarijumska insuficijencija (POI), o kojima se tek od nedavno više govori u javnosti. Šta je tačno perimenopauza i koja je razliku u odnosu na menopauzu?
Dr Hagen nam objašnjava da je perimenopauza prelazni period pre menopauze sa promenljivim hormonskim statusom i promenama u menstrulanom ciklusu, dok je menopauza stanje koje nastupa nakon što menstruacija izostane tokom jedne godine i obeležava kraj reproduktivnog perioda. Kod perimeopauze može se videti promene u mentrualnom ciklusu, naleti vrućine i noćno znojenje, iritabilnost i loš san, suvoća vagine i bolni odnosi, smanjen libido, smanjena koncentracija, lupanje srca i zujanje u ušima i ponavljajuće urinarne infekcije.
„Osobe često kažu da drugačije osećaju, da su interpersonalni odnosi narušeni, da imaju manje snage ili volje za svakodnevne aktivnosti.“, ističe dr Hagen.
Jako je bitna povezanost između hormonskog statusa i psihičkog zdravlja jer psiholozi tokom studija ne dobijaju dovoljno znanja o ovim temama, što dovodi do nedostatka edukacije među stanovništvom i nedovoljnog postavljanja pitanja toko razgovora.
„Zapravo razgovorom o menstrualnom ciklusu, ali i nekim telesnim tegobama mi možemo bolje da razumemo zbog čega se neko na određen način oseća i ponaša.“, napominje dr Hagen i dodaje da većina ljudi smatra da su hormoni poput estrogena, progesterona i testosterona važni samo za naše fizičko zdravlje, pre svega reproduktivno, što nije slučaj.
„I naš mozak je pod velikim uticajem ovih hormona – tako da u svim situacijama disbalansa osim telesnih reakcija, videće se i promene na emocionalnom i kognitivnom planu, zato je multidisciplinarni pristup veoma važan”, podvlači dr Hagen.
Razgovor o menstrualnom ciklusu i telesnim tegobama, poput onih prisutnih kod predmenstrualnog disforičnog sindorma (PMDD), može pomoći da se bolje razumeju osećanja i ponašanje pacijenata. PMDD, kao intenzivni oblik PMS-a, manifestuje se značajnim promenama u raspoloženju i ponašanju, uključujući labilnost, iritabilnost, depresivnost, problemi sa koncentracijom, gubitak kontrole, pad interesovanja za svakodnevne aktivnosti, manjak energije, pojačan apetit i promene sna. Ove promene su povezane sa hormonskim fluktuacijama i naglašavaju važnost razumevanja međusobnog uticaja hormonskog statusa i psihičkog zdravlja.
„Podaci koje imamo govore o tome da se on javlja kod otprilike 5-8% žena. Naglasila bih da se u PMS-u javljaju mnogi od ovih simptoma, ali oni su blaži, dok kod PMDD-a imate ozbiljno narušeno funkcionisanje u školi, na poslu, na planu međuljudskih odnosa.“, objašnjava dr Hagen.
Osim PMDD-a, još jedan primer kako hormonski status može uticati na psihičko zdravlje je prevremena ovarijumska insuficijencija (POI). POI jeste prerano smanjen rad jajnika kod žena mlađih od 40 godina i najčešći simptomi su izostanak menstruacija i tegobe karakteristične za menopauzu. Treba napomenuti da ukoliko neko sumnja na POI da ginekologu objasni sve tegobe, osim izostanka menstruacije.
„Kako žene uglavnom već sredinom dvadesetih godina primete ove tegobe, ohrabrila bi ih da ne ignorišu kako bi pravovremeno dobile adekvatnu terapiju. Neretko sam čula da ni okolina nije imala sluha za njihove tegobe uz rečenicu “nemoguće je da ulaziš u menopauzu, previše si mlada”. A to je i očekivano jer ova tema nije mnogo zastupljena u javnom prostoru zbog retkosti.“, napominje naša sagovornica i dodaje da je razgovor o POI izuzetno važan
„Važno je da o POI više razgovaramo jer će osobe biti spremnije da potraže pomoć, okolina će moći da adekvatnije reaguje, kao i zdravstveni sistem. Podrška je neizmerno važna, smanjuje stigmu i autostigmu koja itekako postoji”, naglašava dr Hagen.
Dr Hagen smatra da je naš zdravstveni sistem spreman da prihvati ove dijagnoze, ali da će „od kliničkog iskustva lekara zavisiti prepoznavanje, posebno kada govorimo o POI i PMDD”. Dr Hagen napominje i da je PMDD nova dijagnoza koja je tek od 2019. godine uključena u priručnik Svetske zdravstvene organizacije za klasifikaciju bolesti, prema kojem lekari u Srbiji postavljaju dijagnoze. Sledeće godine nova verzija ovog priručnika biće usvojena u Srbiji, samim tim nije moguće da se zvanično dobije dijagnoza PMDD.
„Postoje timovi u Srbiji koji se decenijama unazad bave ovim temama, ali je možda potrebno da se na svim zdravstvenim nivoima malo više postavljaju pitanja i obrati pažnja, ali i da se osnaže žene da prijave svoje tegobe.“, dodaje dr Hagen.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je prepoznavanje i tretman određenih tegoba od ključne važnosti za dobrobit žena. Dok čekamo zvanično usvajanje nove verzije priručnika, važno je da se nastavi sa obrazovanjem, senzibilizacijom i unapređenjem pristupa podršci za žene koje se suočavaju sa ovim izazovima.
“Ono što vidim kao pozitivno je da su žene rešile da glasnije progovore i da im je dosta takvog pristupa. Postajemo glasnije pa verujem da će doći do pozitivnih promena i kada su u pitanju teme koje su danas tabu”, zaključuje dr Hagen.
