Nakon otvaranja Olimpijskih igara u Parizu jedan deo hrišćanskih vernika i jedan mnogo veći i glasniji deo desno orijentisanih političara i (u našem kontekstu) pažnje gladnih estradnjaka osetio se uvređenim zato što je postojala sekvenca koja uključuje LGBT osobe i dreg kraljice. Radi se o sekvenci u kojoj, navodno, dreg kraljice referišu na poznatu sliku Leonarda Da Vinčija (koji je inače i sam bio LGBT osoba, što inače ne bi bilo relevantno da nema ove licemerne homofobične hajke) u kojoj Leonardo prikazuje svoju interpretaciju Biblijske priče o poslednjoj večeri.
Šta je ovde zapravo sporno? Ruganje hriščanstvu? Pa ne baš.
Naime, ova slika Leonarda da Vinčija je jedna od najviše reprodukovanih i najviše interpretiranih referenci u pop kulturi. Korišćena je milion puta u različitim kontekstima, a ovo su samo neki od njih:
Dakle, kada se na mesto Isusa stave ubice, kriminalci, mafijaši ili pijanice iz lokalnih barova – to je u redu? Ničija osećanja nisu uvređena i niko se protiv toga ne buni danima po društvenim mrežama? Međutim, kada se u taj kontekst stave LGBT osobe – onda je to „vređanje verskih osećanja“?
Zapravo, nije. U pitanju je licemerje i homofobija. Ono što zapravo ovde smeta je vidljivost LGBT osoba i vidljivost dreg kulture. Ceo pomenuti performans stavljen je u kontekst slavljenja različitosti i slavljenja francuske modne scene, koja je neodvojiva od LGBT zajednice, kao što je i pomenuta slika neodvojivi deo LGBT kulture – svidelo se to nekome ili ne (zato postaje važno ko ju je naslikao). Ako neko ima pravo da koristi sliku koju je naslikao član zajednice kao referencu – to su drugi članovi zajednice i ne, ni vernici ni bilo koja verska institucija nemaju pravo na monopol na lik i delo Leonarda Da Vinčija. Pritom, ne zaboravimo, njegova slika je samo jedna interpretacija Biblijske priče – dakle, nije verni prikaz, nije fotografija… već umetničko delo, autentična vizija umetnika i njegova interpretacija… i kao takvo podložno je daljim interpretacijama i može biti pop kulturna referenca – kako autorima mimova „Sopranovih“ ili „Simpsonovih“, tako i umetničkim direktorima Olimpijade.
A SADA PLOT TWIST – UOPŠTE SE NE RADI O „POSLEDNJOJ VEČERI“!
Zapravo, kao što se i vidi u nastavku performansa – cela priča je posvećena veličanju antičke kulture i performans je posvećen bogu Dionisu. Dionis je bio sin boga Zevsa i bog plodnosti, života, vina i uživanja. U rimskoj mitologiji naziva se Bah (Bacchus), odakle potiče reč bahanalije. Konkretno scena koja je izazvala bes je referenca na poznatu Rotenhajmerovu sliku „Gozba bogova: venčanje Baha i Ariadne“.
Ako malo bolje pogledate performans i vidite na koji način su kreirane koreografije, vidi se bukvalno kopiranje pokreta oslikanih na ovoj slici, a sve to treba da simboliše uticaj grčke kulture na francusku renesansnu umetnost.
Referenca je jasna, ali pre hejta na mrežama, ipak je potrebno poznavati barem malo i sopstvenu religiju, a potom i druge religije, svetsku kulturnu baštinu i umetnost.
Eto, i to vam je rešeno.
