Klimatske promene postale prve na lestvici prioriteta

Toplotni talas u SAD i Kanadi i razorne poplave u Evropi obeležili su leto 2021. godine. U pozadini ovih, kao i mnogih drugih prirodnih nepogoda u svetu, prema rečima stručnjaka, stoje klimatske promene. O njima se deklarativno govori godinama unazad, ali zatrpana svim drugim događajima, ta tema je do sada ostajala potisnuta. Danas, priča o klimatskim promenama više nije briga malog broja ljudi koji na njih upozoravaju, predikcije su nešto zbog kojih treba da se zabrinemo i preduzmemo mere prevencije. Posledice su postale vidljivije nego ikada pre.

Šta se dogodilo?

U julu je u Nemačkoj, usled velike količine padavina, došlo do izlivanja velikih reka, te poplava zbog kojih je, kako mediji javljaju, život izgubilo preko 150 osoba. Potoci, reke i jezera nabujali su i u Austriji, Belgiji, Švajcarskoj, Luksemburgu, Holandiji, Fracuskoj, delovima Italije.  

Veliki broj ljudi bio je evakuisan, ali sa ljudima u pojedinim poplavljenim oblastima, nije bilo moguće stupiti u kontakt, jer prema pisanju BBC-ja nije bilo signala mobilne mreže.

Stanovnici područja gde se voda povukla pokušavaju da saniraju štetu, ali posledice poplava su veoma teške.

Nemačka, Izvor: Getty Images

Za nacionalni dan žalosti u Belgiji proglašen je 20. jul, a premijer Aleksandar De Kro rekao je da bi ova poplava mogla biti najkatastrofalnija u istoriji te zemlje.

Pre samo mesec dana, u regionu Britanska Kolumbija izmerena je najviša temperatura u istoriji Kanade – 49,6 stepeni. Tada je više desetina ljudi umrlo od posledica vrućine. Države Oregon i Vašington u Americi, takođe su bile, prema proceni nacionalne meteorološke službe, u istorijski visokim temperaturama.

Hitna pomoć na terenu u državi Oregon, SAD, Izvor: AP/Nathan Howard

Sibirsko tlo je u tom periodu takođe dostizalo visoke temperature – do 48 stepeni.

Sibir iz satelita, Izvor: European Union, Copernicus Sentinel- 3 imagery, Live Science

Đurđević: To su posledice klimatskih promena

Govoreći za portal „Klima 101” profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević doveo je u vezu ove rekordno visoke temperature sa klimatskim promenama.

„Ovo jeste vrlo redak događaj i posledica je klimatskih promena. Postojali su i u prošlosti toplotni talasi, posebno tokom leta, ali su bili daleko ređi i bili su apsolutno neka vrsta neočekivanog događaja. Sada u principu možemo svake godine da očekujemo nekoliko ovakvih situacija tokom leta”, rekao je Đurđević.

Kada je reč o poplavama u Evropi, situacija je složenija, ali se očekuje da rezultati studija u narednom periodu dokažu da su klimatske promene odgovorne i za taj ekstrem.

„Svi meteorološki i klimatski ekstremi koji se dešavaju na planeti postajali su oduvek, i suše, i ekstremne padavine, i toplotni talasi, kao i njihove posledice, recimo poplave kada su u pitanju ekstremne padavine, ili šumski požari kada su u pitanju suše. Ono sto je pravo pitanje je kako na ove ekstreme utiču klimatske promene? Nedvosmislen odgovor je da klimatske promene doprinose povećanju broja ovih ekstrema i njihovom većem intenzitetu”, objasnio je profesor Đurđević.

U tekstu „Da li su Nemačku potopile klimatske promene?” portal „Klima 101” naglašava da je porast globalne srednje temperature od 1,2 stepena odgovoran je za povećanje padavina, jer topliji vazduh može da primi više vodene pare koja će kasnije proizvesti veću količinu padavina.

O posledicama ovog porasta, profesor Đurđević govorio je za N1.

„Naša planeta je jedan kompleksni sistem, kao naše telo, taj jedan stepen u sistemu koji je stabilan, jedan stepen u stvari je previše. Otprilike ćemo da budemo tri puta brži u klimatskim promenama nego u poslednjih 100 godina. Ovi topli talasi će se duplirati i biće duplo intenzivniji nego danas“, rekao je Đurđević i kao najveći problem označio fosilna goriva.

„Sve do trenutka dok sve zemlje sveta ne prestanu da koriste fosilna goriva, ovaj problem neće biti rešen. Ne možemo više da se vratimo unazad, podigli smo problem do jednog nivoa, i sad jedino možemo da ga držimo na tom nivou“, za N1 nedavno je rekao Đurđević.

Reakcije na klimatske ekstreme kojima smo izloženi u prethodnom periodu stižu iz vrha svetskih zvaničnika i zvaničnica – Evropska Unija, SAD, Kina i Rusija

Pored brojnih međunarodnih ugovora, Evropska komisija je 14. jula usvojila novi paket mera „Spremni za 55“, sa ciljem da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za najmanje 55 procenata do 2030. godine, ali i da bi do 2050. Evropa postala klimatski neutralan kontinent. Povećanje obnovljivih izvora energije, veća energetska efikasnost, očuvanje šuma, smanjenje emisije štetnih gasova iz saobraćaja, uvođenje poreza na ugljen-dioksid- samo su neke od mera koje obuhvata ovaj paket. Takođe, predloženo je i uvođenje socijalnog klimatskog fonda, kako bi EU pomogla građanima koji nemaju dovoljno sredstava, da ulože u ekološki prihvatljiva rešenja.

„Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji“, tom prilikom izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen.

Dve najveće ekonomske sile sveta obavezale su se na saradnju u vezi ovog pitanja. Američki specijalni izaslanik za klimu Džon Keri u poseti Šangaju 18. aprila potpisao je saopštenje zajedno sa kineskim zvaničnikom Sie Ženhuom u kome se navodi da će dve zemlje sarađivati „međusobno i sa drugim zemljama u suočavanju sa klimatskom krizom, koja treba da se rešava ozbiljno is a neophodnom hitnošću”.

Keri je kasnije bio i u poseti Moskvi, gde se sastao sa  ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim 12. jula. Tada je obećana saradnja SAD i Rusije u borbi protiv klimatskih promena.

Stanje u Srbiji

U Srbiji su temperature ovog leta dostizale nezabeležene visine, pa je tako najviša temperatura ikada izmerena u tom mesecu bila 24. juna u Smederevskoj Palanci (39.9 stepeni). To je samo jedan u nizu dokaza da su posledice klimatskih promena stigle i pred naš prag.

Zakon o klimatskim promenama Skupština Srbije usvojila je 18. marta i tom prilikom je ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla da zakon predstavlja „osnov za uspostavljanje sistema za ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj.” Ona je navela i da će efekti ovog zakona biti povećana otpornost društva na neželjene efekte klimatskih promena, posebno sektore zdravstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naglasila je i da su klimatske promene globalni problem, te da Srbija usvajanjem ovog akta nastavlja da daje doprinos globalnoj borbi i pokazuje odgovornost prema građanima i dodatno se približava Evropskoj Uniji.

Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za Otvoreni parlament rekao je da se ovaj zakon donosi prekasno. Takođe je rekao da smatra da je loše napisan, te da neće moći da se sprovede bez donošenja „barem 20 podzakonskih akata“, te da sumnja da će se ikada implementirati. Istakao je da ovim zakonom nismo preneli odredbe EU koje se odnose na trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. „Mi smo parcijalno preneli zakonodavstvo EU tendenciono, tako da se najveći zagađivač i najveći emiter CO2 u zemlji (EPS) zaštiti i  da se njemu ne bi slučajno ugrozilo neslavno i gubitničko poslovanje”, rekao je on.

Kao pozitivnu stranu zakona istakao je uvođenje dozvola za emisiju gasova sa efektom staklene bašte, sistem monitoring i verifikacije.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u okviru projekta koji finansira EU u Srbiji „Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom”, trebalo bi da izradi nacionalnu međusektorsku Strategiju u okviru koje će biti identifikovani prioriteti smanjnenja emisije štetnih gasova, određene regulatorne nadležne institucije, vrmenski okvir za sprovođenje, kao i finansijski resursi, u skladu sa priznatim Sporazumom iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime, navodi se na zvaničnom sajtu „Srbija i klimatske promene” .

Izvor fotografije: Ekopedia

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još