Kako je na fakuletima junski ispitni rok uveliko u toku, studenti se svakodnevno suočavaju sa velikom količinom napetosti. Nervoza oko spremanja gradiva za ispite, te sama organizacija i prijave istih i rokovi koji se ne smeju probiti su samo neke od situacija koje tokom sezone ispita znatno menjaju životne navike i rutinu studenata. Da bismo videli koje su to metode rešavanja stresa, sproveli smo malo istraživanje među studentima. U najvećoj meri naš uzorak činili su studenti prve godine osnovnih studija društveno-humanističkih nauka, Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Iako je nešto više od 76 procenata studenata odgovorilo da prijavljuje samo one ispite na čije polaganje će stoprocentno izaći, više od 90 posto ispitanika je odgovorilo da tokom trajanja ispitnog roka osećaju mnogo veću tenziju, nivo napetosti i stresa koji menjaju njihov način života.
Kada smo ih pitali da ocene u kojoj meri stres utiče na njihovu svakodnevicu, 76% studenata je odgovorilo da je to u najvećoj meri (5,4), 17% da je to u osrednjoj meri (3), a jako mali broj od skoro 6% je označio na je uticaj ispitnog roka na studente izuzetno mali ili neprimetan (2,1).
Iako možemo primetiti da to brojnim mladim ljudima stvara problema u funkcionisanju, samo je nešto više od 7 procenata njih odlučilo da će se osmeliti da svoj problem podeli sa psihoterapeutom. Na osnovu toga se može postaviti pitanje da li se psihoterapija i dalje podrazumeva pod tabu temom na našim prostorima i jesu li one zaista normalizovana pojava u onoj meri u kojoj se tvrdi da jesu.
Neretko je da stres znatno utiče na ključne elemente života ljudi koji su od krucijalne za njihovo zdravlje, a uzevši u obzir da ovde govorimo o mladim ljudima, i njihov razvoj. To su ishrana, san i fizička aktivnost.
Svega tridesetak posto ispitanika je odgovorilo da ima redovne obroke – doručak, ručak i večeru. Ostatak njih se izjasnilo tako da im je režim ishrane jedna od prvih stvari koje se poremete u ispitnom roku. Pored izuzetno malog broja ispitanika koji su odgovorili da u ispitnom roku imaju češće i obilnije obroke, skoro sto procenata onih kojima se promene naziru u režimu ishrane su istakli da uglavnom imaju po dva obroka, a neretko jedan ili čak ni jedan obrok u toku dana.
Većina njih kao nadoknadu za obroke pronalazi u grickalicama, kafi, energetskim pićima i cigaretama, što sve znatno utiče na imuni sistem i narušava zdravlje organizma. Kao razlog za neredovne obroke studenti navode povećavanje i u najvećoj meri gubitak apetita pod pritiskom, ili to što nemaju vremena za kuvanje ili odlazak do studentskih menzi, pa zamenu nalaze u tome da „gricnu nešto na brzinu“. Najčešće je doručak taj koji se preskače, dok su ručak i večera u hodu, u toku učenja ili u pauzama za odmor, a najčešće mnogo kasnije od preporučljivog vremena – prvi obrok je iza podneva, dok je drugi kasno uveče.
Druga stvar koja je jedna od tipičnih pojava kod studenata jeste manjak sna zbog učenja. Što se spavanja tiče, uticaj na san je podeljen, tako da je pozitivna stvar što se veliki broj mladih ljudi ne odriče svog sna u zamenu za pripremu gradiva, pa spavaju u proseku između 6 i 8 sati. Mali je broj ljudi koji se izjasnio da prekoračuje osmočasovno spavanje koje doseže i do 10 sati sna. Međutim, ne može se zanemariti ni veliki procenat ispitanika koji su se izjasnili da spavaju 4-5 sati u toku dana, a neki čak i manje, sat, dva ili tri, do ekstrema da provode čitavu noć učeći gradivo za sledeće ispitivanje.
Takođe, učenje smanjuje slobodno vreme koje prelazi u vreme ispunjeno iščitavanjem stručne literature. Između 15 i 20 procenata studenata je konstatovalo da ispitni rok ne utiče mnogo na njihove socijalne aktivnosti, te da su efikasniji ukoliko izađu i provedu vreme radeći nešto što ne podrazumeva vezu sa fakultetskim obavezama. Međutim, znatno veći broj ispitanika je odgovorio da su izlasci i slobodne aktivnosti smanjeni na minimum i uglavnom smešteni u vremenu pauze od učenja. Neki ističu da im osećaj griže savesti ne da mira i da je sve ostalo podređeno učenju, dok ostali kažu da je to zbog manjka vremena i da zbog toga ispaštaju ostale aktivnosti.
Nemoguće je potpuno iskoreniti osećaj napetosti koji dolazi sa obavezama na fakultetima, međutim, studenti nalaze načine kako da umanje nivo stresa koji je prouzrokovan brojnim faktorima. Kako navode rezultati istraživanja, to su najčešće kontakt sa njima bliskim ljudima. Takođe, veliki broj ispitanog uzorka je naveo i provođenje vremena sa samim sobom, gde sebi pomaže pozitivnim mislima, provođenju vremena u prirodi, šetnji, treniranju ili slušanju muzike i čitanju knjiga. Međutim, ne možemo zapostaviti i onaj deo ljudi koji svoj „antistres“ pronalazi u prekomernom korišćenju cigareta i energetskih pića, zatim prevelikim konzumiranjem hrane i slatkiša, zatim kafe i u najgorem slučaju lekova.
Sagledavši ove rezultate, neminovno je da je ispitni rok razlog velikih turbulencija u svakodnevici mladih ljudi, međutim neophodno je podsećati ih da su fizičko zdravlje i zdrav socijalni život preduslov za mentalno zdravlje, a samim tim i efikasnije učenje i postizanje boljih rezultata. Važno je podići svest o tome da se zdrav način života ne sme zapostaviti i da se za osnovne potrebe mora izdvojiti vreme, kao i da ukoliko se osećamo loše potražimo pomoć, kako od ljudi iz okruženja, tako i od stručnih lica.
Mnogo sreće u predstojećim ispitnim rokovima!
Naslovna fotografija: Pexels
