Kako sankcije utiču na Rusiju?

Prema najnovijim podacima Rojtersa, u ratu u Ukrajini je preminulo najmanje 13.000 osoba, 1.800 ljudi je povređeno, 2.1 miliona ljudi je ostalo bez kuće, oko 1.700 zgrada je uništeno, dok je oštećenje imovine stiglo do cifre od 10 milijardi američkih dolara.

Zapadne zemlje su pojačale sankcije Rusiji kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu. Mere su teže od onih koje su uvedene Iranu 2010. i Severnoj Koreji 2013. godine. Sjedinjene Američke Države su zabranile uvoz ruskih energenata, dok se očekuje da će Evropska Unija odluku o ovome doneti u narednim danima.

Lista kompanija koje su prestale ili delimično prestaju sa radom u Rusiji je sve duža.  Ikea, Netflix, TikTok, PepsiCO, Coca-Cola, Starbucks, Adidas, Estee Lauder, Samsung, Mastercard, Visa, Prada, Chanel, Microsoft, Spotify, BMW, Mercedes-Benz su samo neke od kompanija koje su suspendovale svoje poslovanje u Rusiji.

Rusija je najveća privreda i najveća zemlja na svetu po broju stanovnika, protiv koje su ikada primenjene tako snažne sankcije. Zapadni lideri se nadaju da će sankcije naneti dovoljno štete ruskoj ekonomiji da pomognu u deeskalaciji sukoba.

Sankcije koje su sada nametnute Rusiji su mnogo oštrije od onih koje su joj nametnute 2014. godine nakon aneksije Krima i početka rata u istočnoj Ukrajini. One bi mogle da nanesu štetu ruskoj ekonomiji, ali je pitanje da li bi je mogle uništiti.

Za sada je najsnažniji udarac ruskom finansijskom sistemu uvođenje sankcija Centralnoj banci Rusije (CRB), koja igra ključnu ulogu na domaćem deviznom tržištu. CBR ima ogromne devizne rezerve i tradicionalno reguliše nivo kursa rublje. Zamrzavanje sredstava i računa CBR-a u zemljama G7 znači da su joj ostale rezerve zlata u vrednosti i rezerve u juanima.

Međutim, devalvacija rublje će uticati na potrošačku inflaciju, koja može porasti za dodatnih 4-5% za povećanje vrednosti dolara od 40-50%. Do kraja februara, inflacija potrošačkih cena u Rusiji premašila je 9%, pri čemu je inflacija prehrambenih proizvoda premašila 12,5%.

Devalvacija rublje, potencijalni problemi sa uvozom i politička neizvesnost mogu potkopati želju preduzeća da preuzme rizike i rezultirati nižim rastom u poljoprivredi, nižom ponudom i još većom inflacijom hrane.

Zemlje – uključujući Meksiko i Tursku, koje nisu uvele sankcije, bi mogle da dobiju ekonomski podsticaj. Drugim rečima, ako se negde u svetu traži proizvod iz Rusije, zemlja koja nije sankcionisana bi mogla da profitira kupovinom proizvoda iz Rusije, a zatim ga preproda.

Sankcije Rusiji stvaraju bezbroj negativnih strana za globalnu ekonomiju, koja će verovatno patiti od smanjenog izvoza hrane i kritične poljoprivredne robe, ali isto tako stvaraju i probleme za stanovništvo same Rusije.

Ostaje veliko pitanje kako će običan narod izaći na kraj sa budućim poskupljenjem, ne samo u Rusiji nego u celom svetu. Jer svi znamo da će političari i oni jačeg novčanog stanja biti netaknuti, dok će narod ispaštati.

Izvori: https://www.npr.org/ , www.aljazeera.com , https://time.com/

Naslovna fotografija: Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još