Adam Devenport je glumac i muzičar i aktivista i zaljubljenik u srpsku kulturu. Kada je zbog ljubavi došao prvi put u Beograd, nije očekivao da će ovde pronaći sve što mu je bilo potrebno. Ljubavna veza je prestala, ali ljubav prema Srbiji je ostala.
Koliko si dugo u Srbiji i šta je najviše uticalo na tebe da se zaljubiš u ovu zemlju i ostaneš ovde?
Preselio sam se ovde pre skoro godinu i po dana, da otvorim školu glume, oduvek sam hteo da radim u Evropi. Mislim da me je situacija sa kovidom i dovela ovde. U isto vreme, bio sam u vezi na daljinu sa dečkom iz Srbije kog sam upoznao na Fejsbuku. On je živeo u Švajcarskoj i posle godinu dana pričanja shvatio sam da bi trebalo da se upoznamo, ali ja nisam mogao da odem u Švajcarsku, pa sam predložio da se nađemo u njegovoj rodnoj zemlji. Našli smo se ovde u Beogradu i ja sam se samo zaljubio u kulturu i grad. Preselio sam se šest nedelja kasnije, ta veza nije funkcionisala, ali škola glume jeste i tako sam odlučio da ostenem.
Da li misliš da se odnos i razumevanje prema LGBT+ ljudima u Srbiji i Americi razlikuje?
Apsolutno. Mislim da na celom svetu postoji progres prema pravima LGBTQ+ osoba, ali dolazak u Srbiju me je podsetio na položaj u kom su u USA ljudi bili 1980-te i ranih 90-tih, najviše prolazeći kroz Klinton eru. Ne pitaj, ne govori. Naišao sam na veliku različitost u tome kako nas ljudi prihvataju. Imam mnogo kolega, prijatelja i poznanika koji su u svojim 30-im ili 40- tim, i nikad se nisu autovali i žive u konstantnom strahu šta bi im se dogodilo ako se autuju. Njihov posao bi možda postao ugrožen ili bi ih porodica odbacila. To me podseća na moj proces autovanja 1997-e, moji roditelji nisu reagovali ni malo pozitivno. Imam dosta empatije za LGBTQ+ ljude u Srbiji.
Kako reaguješ na činjenicu da nadležni organi retko reaguju na nasilje nad LGBTQ+ populacijom u Srbiji?
To je novost za mene. Znao sam za napade na Paradi ponosa deceniju u nazad i napade na ljude i gej klubove, za huligane koji su počinili te napade. Rečeno mi je da je situacija bolja i da postoji zakon koji sve ugrožene grupe štiti od nasilja. Ako to nije istina bio bih zainteresovan da znam šta je u realnosti, jer nisam bio svestan da postoji razlika.
U seriji „Crni konj” igrao si ulogu osobe koja ima poteškoće da razume transrodne žene a u isto vreme si imao i uloge gej muškarca i trans žene. Koju stranu ti je bilo lakše da razumeš i kako si dobio inspiraciju da postaneš jedno sa ulogom koju si igrao?
Ovo je veoma interesantno pitanje, ovo je prvi put da mi je neko postavio pitanje u vezi tih uloga, zato hvala ti na tome. Radio sam na mnogo LGBTQ+ projekata u Americi i bio sam u dosta takvih uloga. Mislim da je bitno producenti, ne samo oni koji su LGBTQ+, podržavaju zajednicu. Ključna stvar filma i glume je da možemo da razumemo nekog ko je drugačiji od nas preko posmatranja karaktera koji prolazi kroz isustvo koje je drugačije od našeg. Nijedna od ovih uloga nije ni malo nalik meni. Igrao sam uloge u kojima je kompas malo drugačije usmeren od mog.
Kakve su bile ove uloge?
Recimo, u „Crnom konju” je transfobični muškarac koji unajmljuje ljude i plaća im za odnose. On je bio veoma religiozan, išao u crkvu svake nedelje, i dalje je živeo u kući svoje majke, a imao je i svoj privatan život gej muškarca u ormaru koji plaća ljude za seks. I mislim da je to bio put za mene da razumem ljude koji nemaju tu slobodu da budu ono što jesu. Bilo je nešto u njemu što je stvaralo duboku sramotu, nije mogao da prihvati sebe. Zato je imao poteškoće da razume nekog ko je transrodan. Druga uloga koju sam igrao je bila transrodna žena, to je bila moja prva uloga na filmu 2016. godine. Ne znam da li bih prihvatio tu ulogu sada. Pre šest godina je bilo poteškoća da se pronađe transrodni performer da radi tu ulogu. Kada sam išao na audiciju upoznao sam direktora koji je verovao da ja to mogu da uradim, zato sam proveo dosta vremena istražujući, čak i kad sam našao odeću za ulogu, šetao bih ulicama Njujorka sa sve šminkom i perikom. Želeo saam da osetim kako će me ljudi tretirati, ali bio sam u kraju Njujorka gde je bilo bezbedno. Ona je bila seks radnica i tačno sam mogao da vidim kako su se ljudi osećali povodom mog prisustva. Obe uloge sam koristio da kroz sebe drugima pokažem iskustvo ljudi koje ne razumeju.
Da li ćeš posetiti Euro Prajd ove godine u Beogradu?
Da, naravno, ako ne budem zauzet poslom. Moj prvi prioritet je gluma, imam 50 učenika glume. Nisam otišao na Prajd prošle godine samo zato što sam radio. Ali ako budem pozvan, da učestvujem ili budem diplomata, rado bih prihvatio poziv. Čak i da pričam. Otvoren sam za to. Nisam bio do sada na Euro Prajdu.
Bitna vest svuda po svetu je situacija sa Ukrajinom. Čuli smo da učestvuješ u kampanjama u vezi Ukrajine, da li bi nam rekao malo više o tome?
Pored škole glume u Srbiji, držim i onlajn časove sa glumcima širom sveta, a jedan od njih je iz Kijeva, tako da sam pratio celu situaciju izbliza prethodnih par nedelja. On je otišao kući prošlog utorka i sad je u drugom kraju Ukrajine, odakle ne može da ode zato što je muškarac imedju 18 i 60 godina. Tako da su primorani da ostanu zbog zakona. Glumica sa kojom još uvek ne radim mi je slala video snimke gde ukrajinski glumci dele sa belorusijskim i ruskim glumcima antiratnu poruku. Ja sam odlučio da pružim mogućnost bilo kom glumcu iz Ukrajine da pohađa moju školu glume besplatno. Mislim da će nakon što se rat završi biti na hiljade ljudi bez zaposlenja. Ukrajinskom glumištu će trebati vremena da se oporavi i vrati u posao. Mislim da će neki ukrajinski glumci potražiti posao negde internacionalno i ako mogu da im pružim pomoć rado ću to učiniti. Takođe, ukrajinski glumci mogu da se usavrše sa drugim akcentom, američkim ili neutralnim, tako da mogu da rade u drugim državama. Mislim da to može pomoći tom delu industrije da stane na noge. To je najmanje što mogu da učinim.
