Nedostatak kulturnih organizacija u ruralnim sredinama bio je motiv grupe građanki i građana iz mesta Markovac nadomak Velike Plane, da osnuju Seoski kulturni centar u svojoj zajednici. Organizacija koja je nastala kao projekat dečjih radionica, izrasla je u prostor za osnaživanje žena kao pokretačica promena i doprinela obnovi kulture na selu.
Naselje Markovac, koje prema popisu iz 2022. godine ima oko 2500 stanovnika, kako objašnjava Aleksandra Miladinović, članica SKC-a, više od dvadeset godina nije imalo nikakav kulturni program. Nije bilo pozorišnih predstava, filmskih projekcija, radionica, a biblioteka je prestala sa radom i ranije. Ona navodi da je to dovelo do gubitka kulturnih navika i svesti koliki značaj ovakvi programi imaju za zajednicu. „Kako očekivati da neko ko nikada nije bio u pozorištu sada sa lakoćom dovede dete na predstavu? Zato se trudimo da svojim programima obuhvatimo i decu i odrasle, one koji redovno posećuju kulturne manifestacije, ali i one kojima je to prvo iskustvo. Nastojimo da pratimo potrebe zajednice i prilagodimo tempo njenim interesovanjima i navikama“, objašnjava Aleksandra. Ističe da je pokretanje aktivističkih i kulturnih programa u malim zajednicama izazovno, ali i veoma inspirativno i motivišuće kada vidite da upravo ovakve aktivnosti pokreću zajednicu.
S obzirom na to da je u pitanju većinsko ženski kolektiv u malom mestu, Aleksandra navodi da se time doprinosi građenju sigurnog i podržavajućeg mesta za zajedničko učenje i deljenje znanja i iskustva. SKCM pokazuje ne samo da prostor za obrazovane žene u ruralnim sredinama i njihovo profesionalno usavršavanje može da funkcioniše, već i da može biti tlo za istraživanje i razvoj inovativnih programa, poput rodno pravedne biblioteke, kamišibaji pozorišta, biblioterapije ili Dalkrozove euritmike. „Centar je postao i inspiracija drugim ženama, koje su poželele da slične inicijative pokrenu i u svojim selima, a sada vode ogranke Čitaonice i imaju priliku da redovno razmenjuju i nadograđuju znanje i iskustva, ali i da šire mrežu saradnica“, navodi Miladinović.
Aleksandra, koja je po struci psihološkinja, paralelno sa razvojem programa u SKCM-u, radila je u školi i završavala edukaciju iz sistemske porodične terapije. Navodi da je tema osnaživanja devojčica i žena, da budu usmerene ka razvijanju kritičkog mišljenja i kreativnosti, uvek prisutna u njihovom radu. „Jedna od naših redovnih aktivnosti je i obučavanje devojčica i žena za rad u Čitaonici, tako da sada u timu bibliotekarki rade učenice osnovne škole zajedno sa penzionerkom. Na taj način ne samo da pružamo devojčicama priliku da se aktivno uključe u rad SKCM-a, već jačamo i međugeneracijsku solidarnost i učimo ih kako da preuzmu inicijativu“. Njihov tim okuplja stručnjake iz različitih oblasti, posebno umetnosti i humanističkih nauka, sa višegodišnjim iskustvom u oblasti neformalne pedagogije. Podstiču participaciju učesnica i učesnika naših programa, te otvaraju prostor da i sami učestvuju u osmišljavanju sadržaja i da slobodno izražavaju stavove i osećanja. „Sve ovo doprinelo je tome da roditelji sve više prepoznaju vrednost ovih programa i da izgradimo odnos poverenja, koji je jedan od ključnih preduslova za sve dosadašnje i buduće aktivnosti“.
Čitaonica „Ekatarina Pavlović“, nazvana po prvoj pismenoj Markovčanki započela je sa radom 2020. godine. Ekatarina Pavlović živela je u vreme kada ženska deca nisu pohađala školu. Devojčice su, naime, u ovom selu tek 1887. godine dobile pravo na obrazovanje, skoro 50 godina nakon dečaka. Čitaonica, koja je prerasla u biblioteku, nastala je sa idejom rodno pravedne biblioteke, što podrazumeva da u njoj možete pronaći jednak broj autora i autorki, čime podseća na istorijat rodne i socijalne nepravde u oblasti obrazovanja i kulture. „Na članskoj kartici piše:„…Prva pismena žena u selu je bila Ekatarina Pavlović. Po njoj se zove ova čitaonica, koju pravimo za društvo slobodnih i ravnopravnih ljudi…“ Novi članovi često prijatno reaguju na ovaj podatak, a neretko, to bude samo uvod u razgovor o konceptu biblioteke“, navodi Aleksandra. Prema podacima sa sajta SKC-a, biblioteka u ovom trenutku ima 520 članova, što je petina stanovništva Markovca. Danas se ideja o rodno pravednoj čitaonici proširila i u drugim zajednicama, u ostalim ograncima Čitaonice. Samo u Markovcu knjige se izdaju na tri lokacije: u domaćinstvu Nade Babić, koje je centar aktivnosti, Domu kulture i Domu zdravlja. Od 2023. godine, započeli su i otvaranje ogranaka, koji, za sada, postoje u selima Gložane i Radošin u opštini Svilajnac i u selu Rakinac u opštini Velika Plana.
Izvor: Instagram: @skcmarkovac
Preplitanje uloga aktivstkinje, psihološkinje i prosvetne radnice, ima svoje prednosti jer, kako Aleksandra navodi, one su veoma povezana i međusobno se dopunjuju. Sva ova iskustva joj pomažu da bolje razume kontekst u kom žive ljudi sa kojim radi, posebno sredinu u kojoj pokreće raznovrsne aktivnosti i aktivističke poduhvate. „Rad u školi pomaže mi da razumem izazove sa kojima se susreću mladi i njihovi nastavnici, dok mi psihoterapijska praksa omogućava dublji uvid u porodične i društvene dinamike. Rad u Seoskom kulturnom centru Markovac otvara prostor da se ti uvidi pretoče u konkretne promene, čiji su rezultati ponekad vidljivi jako brzo“.
S druge strane u kontekstu trenutne društveno-političke situacije u Srbiji, balansiranje ovih uloga postalo je teže. „SKCM je prethodnih meseci bio domaćin studenata koji su hodali, trčali i vozili bicikle ka Kragujevcu, Nišu i Beogradu, tražeći da se njihov glas čuje. U okviru Regionalne organizacije za porodičnu terapiju čija sam članica i osnivačica, pružamo besplatnu psihoterapijsku podršku studentima i njihovim porodicama“, rekla je Aleksandra dodavši da rad u školi postaje sve izazovniji i često podrazumeva balansiranje između potreba mladih, njihovih roditelja i nastavnika.
Rad u ruralnoj sredini ima svoje izazove, među kojima se ističu ukorenjeni društveni obrazci, koji utiču na način na koji ljudi percipiraju teme mentalnog zdravlja, obrazovanja i društvenih promena. „Psihoterapijska perspektiva pomaže mi da prepoznam i razumem otpore i zabrinutosti koje pojedinci imaju, dok mi aktivističko iskustvo daje alate da ove procese ne posmatram samo kao prepreke, već i kao priliku za postepeno građenje poverenja i osnaživanje zajednice“, objašnjava Miladinović.
Kao najteže ističe one situacije u kojima nije reč o sukobu između obaveze i želje, već o izboru više podjednako važnih potreba i aktivnosti. „Izazov nije samo pronaći ravnotežu između svih ovih uloga, već promisliti o prioritetima, prihvatiti realnost i neke neminovne izbore i pri svemu tome, ne zaboraviti brinuti o sebi“, zaključuje Aleksandra.
Naslovna fotografija: Printscreen / https://skcmarkovac.rs/
