Pre 96 godina dogodio se atentat u Narodnoj skupštini. Danas se nije desio atentat, ali je došlo do dosada nezapamćenog fizičkog okršaja između narodnih poslanika pozicije i opozicije. Udaranje pesnicama, izvrtanje ruku, polivanje tečnošću, pljuvanje i mahanje transparentima – nekoliko rečima pomoću kojih bi mogli da opišemo današnja dešavanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanici opozicionih političkih partija najavili su jutros oko 9:30 časova da će blokirati rad sednice Narodne skupštine Republike Srbije, jer je predsednica Skupštine Ana Brnabić odbacila njihov zahtev za zakazivanje sednice na kojoj bi se glasalo o nepoverenju Vladi Srbije, navodi N1. Kako se dalje navodi u blogu na N1, poslanik Miroslav Aleksić izjavio je kako je Ana Brnabić odbila da raspravljaju o „najvažnijoj tački dnevnog reda“ dovodeći u pitanje validnost potpisa na zahtevu.
Sednica samo što je počela, a deo poslanika_ca napustio_lo je skupštinsku salu. Naime, poslanici_ce Zeleno-levog fronta izašli su iz sale, jer kako navodi portal nova.rs nisu želeli da odaju počast preminulom narodnom poslaniku Draganu Markoviću Palmi. „Danas smo izašli iz sale i odbili da učestvujemo u davanju počasti preminulom Draganu Markoviću Palmi. Odbili smo da učestvujemo u davanju počasti čoveku koji je simbol i saučesnik propadanja Srbije, simbol ratnih razaranja, saradnje sa paravojnim formacijama, saradnje sa Arkanom, simbol zataškavanja seksualnog nasilja i eksploatacije. Posebno je skandalozna namera vlasti da se spajanjem minuta ćutanja za Dragana Markovića Palmu i ljude stradale u Novom Sadu poistovete žrtve korupcije ovog režima i čovek koji je u toj korupciji saučesnik i njen značajan simbol.“ – navodi se na portalu nova.rs.
Ubrzo nakon toga, odbijen je predlog da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa smrću 15 osoba usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
Samo nekoliko minuta kasnije, počeli su nemiri među poslanicima_cama Narodne skupštine. Naime, poslanici_ce vladajuće stranke, kao i poslanici_ce opozicije ustali su sa papirima u rukama na kojima je pisalo, respektivno „Žuti ološu, korupcija i lopovluk su vaše srednje ime!“ i „Krvave su vam ruke!“ preko lika Aleksandra Vučića.
Dešavanja u Skupštini nisu se zadržala na pokazivanju transparenata. Poslanici su odstupili od svojih mesta, nakon čega je između poslanika vlasti i opozicije, kao i pojedinih ministara došlo do odgurivanja i fizičkog kontakta. Kako navodi N1, pozvano je obezbeđenje i poslanici su se vratili na svoja mesta. U međuvremenu, na balkonu skupštinske sale poslanice, pretpostavljamo, vladajuće stranke okačile su veliki transparent na kojem je pisalo „Žuti poslanici hoće rat, Srbija hoće rad!“. Kada su to videle, poslanice opozicionih stranaka popele su se na balkon i otimale se sa drugim poslanicama, kako bi skinule transparent. Nakon toga, opozicioni poslanici uneli su ogroman beli transparent sa velikom krvavom šakom i postavili ga ispred skupštinske govornice.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić na sva ranije pomenuta dešavanja nije iskoristila mogućnost da opomene poslanike, već je pozivala na mir i dostojanstvo i isključivala mikrofone u skupštinskoj sali.
Nakon kraće pauze, nastali su novi sukobi među poslanicima_cama. Kako navodi N1, poslanicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić, fizički je napao funkcioner i narodni poslanik Srpske napredne stranke Igor Bečić.
Nakon još nekih manjih incidenata i provokacija među poslanicima_cama, sednica je završena. Da vas podsetimo, sednica je zakazana povodom rasprave o budžetu za 2025. godinu. Kako navodi N1, Ana Brnabić je za samo nekoliko minuta pročitala svih 68 tačaka dnevnog reda kao objedinjenu raspravu, nakon čega je u ekspresno kratkom roku zaključila raspravu i otišla sa svog mesta.
🟡 Incidenti koji su kroz istoriju obeležili rad Narodne skupštine
20. juna 1928. godine, izvršen je atentat u Narodnoj skupštini. Naime, tada je srpski političar Puniša Račić pištoljem ubio grupu narodnih poslanike Hrvatske seljačke stranke. Račić je upucao tri člana HSS, uključujući i njenog vođu Stjepana Radića. Dvojica poslanika su odmah ubijena, dok je Stjepan Radić smrtno ranjen preminuo mesec dana kasnije.
U maju 1994. na sednici Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, poslanik radikala Draško Marković polio je vodom predsednika Veća Radomana Božovića. Međutim, ovo nije jedino polivanje vodom u Narodnoj skupštini, prouzrokovano od strane radikala. Naime, 2001. godine lider radikala Vojislav Šešelj polio je vodom predsednika Skupštine Dragana Maršićanina. Šešelj je ovim gestom za sobom „povukao“ i svoju stranačku koleginicu, Natašu Jovanović koja je polila vodom predsednicu Narodne skupštine Srbije Natašu Mićić.
Ovde nije kraj incidentima u Narodnoj skupštini, a naročito nije kraj incidentima u Narodnoj skupštini koji su nastali delovanjem poslanika Srpske radikalne stranke. Definitivno najpoznatiji incident je čuveno iznošenje Vojislava Šešelja iz skupštinske sale 2000. godine. Ruku na srce, nije Šešelj jedini koji je iznet iz skupštinske sale. Pre nekoliko godina, iz sale je iznet i Boško Obradović, jer je odbio da napusti salu nakon što je bio isključen sa sednice.
I tako🤷 pic.twitter.com/cJ01il4IbH
— Kandidatkinja (@kandidatkinja) May 6, 2020
Drugi najpoznatiji incident radikala je svakako gađanje cipelom, kada je 2009. godine poslanica SRS-a Gordana Pop Lazić gađala cipelom predsedavajuću Gordanu Čomić.
Istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović u intervjuu za N1 povodom današnjih incidenata u Narodnoj skupštini, ističe kako se tokom svog rada bavila stanjem demokratije u Srbiji u periodu od 1902. do 1914. godine, i dodaje kako se iz stenografskih beleški može videti kako je tada funkcionisao parlament. „Iz stenografskih beleški Narodne skupštine, ima ih 26.000 strana, mi vidimo kako je funkionisalo parlament, i to je nešto uporedivo danas. Imali smo apsolutnu vlast Narodne radikalne stranke i Nikole Pašića, koji su pokušavali da zapuše sve kanale i kad imate situaciju u kojoj nijedan predlog opozicije ne može da prođe, u kojoj se izražavaju sumnje u izbore, tada je doduše postojala dobra štampa, tada se sve izlije u Skupštini.“ – navodi profesorka Stojanović.
Ova izjava profesorke Dubravke Stojanović odlična je vremenska paralela između Srbije sa početka 20. veka i Srbije u 2024. godini. Izgleda, da se za više od 100 godina ništa nije promenilo.
Naslovna fotografija: Amir Hamzagić/nova.rs/n1info.rs
