Poslednjih deset dana svetom kruži video u kojem najmlađa članica novozelandskog parlamenta cepa predloženi zakon i započinje maorski tradicionalni ples, haku, kao deo protesta. Ovaj događaj dolazi u trenutku kada su širom zemlje izbili masovni protesti protiv zakona koji bi, po mišljenju kritičara, značajno umanjio prava Maora. Prema pisanju Al Jazeere, u protestima je učestvovalo oko 42.000 Maora. Šta tačno sadrži sporni zakon i kakav bi uticaj imao na maorsku zajednicu?
MAORI I HAKA
Maori su polinežanski narod, domoroci Novog Zelanda. Više o njihovoj kulturi može se saznati iz teksta o krunisanju nove kraljice o čemu je Zoomer ranije pisao. Haka, kao veoma važan deo maorske i novozelandske kulture, često se izvodi na početku ragbi utakmica, ali i na proslavama, sahranama i drugim značajnim događajima. Drugi naziv za haku jeste i „ratni poklik“, a tradicionalno se izvodila od strane muškaraca pre odlaska u rat.
Haku koju je izvela poslanica Hana-Rawhiti Maipi-Clarke, poznata kao „Ka Mate”, koju često izvodi i novozelandski ragbi tim All Blacks. Reči ove hake, prema sajtu newzealand.com, znače: „Umirem, umirem, živim, živim”. Ka Mate Haka je stara 200 godina i opisuje kako je tadašnji maorski poglavica, koji ju je osmislio, uspeo da izbegne otmicu rivalskog plemena.
ZBOG ČEGA MAORI PROTESTUJU?
Izvođenje hake u parlamentu skrenulo je pažnju na borbu Maora, koji protestuju protiv zakona o reinterpretaciji Waitangi ugovora. Ovaj zakon predložila je libertarijanska ACT New Zealand stranka. Prema pisanju Al Jazeere, kritičari upozoravaju da bi zakon mogao da produbi podele u novozelandskom društvu.
Predloženi zakon reinterpretira Waitangi ugovor, potpisan između maorskih plemena i britanske kraljevine pre 184 godine. Ovim ugovorom Maorima su zagarantovana prava na zadržavanje zemlje i zaštitu interesa. U zamenu za to, Maori su predali suverenitet Britancima. Član parlamenta David Seymour iz ACT stranke tvrdi da su zbog loše interpretacije ugovora Maorima godinama pružane posebne privilegije. ACT partija tvrdi da će novi zakon eliminisati „podele po rasama”. Kao primer navode etničke kvote u institucijama koje, po njihovom mišljenju, nisu u skladu s principima jednakosti.
Međutim, aktivisti upozoravaju da bi zakon mogao naneti štetu Maorima, imajući u vidu njihovu istorijsku marginalizaciju. Protesti su eskalirali ne samo zbog ovog zakona, već i zbog politike desničarske vlade, koja je krajem 2023. godine preuzela vlast i obećala ukidanje mera prethodne, levičarski orijentisane vlade. Jedna od ključnih tačaka sukoba je i promocija maorskog jezika, koju je prethodna vlada snažno podržavala. Premijer Christopher Luxon izjavio je da njegove politike imaju za cilj da osiguraju jednaka prava za sve građane Novog Zelanda.
Maorski novinar Gideon Porter za Al Jazeeru je izjavio da ACT stranka „skriva svoj rasizam iza mantre – Svi smo Novozelanđani i svi imamo jednaka prava”. Ipak, Porter naglašava da su šanse za usvajanje zakona male, s obzirom na to da će i levica i desnica verovatno glasati protiv.
Bez obzira na to, prava Maora su sada pod pretnjom. Zemlja koja je nekada bila hvaljena kao najprogresivnija u suočavanju sa kolonijalnom prošlošću, sada se suočava sa optužbama za revizionizam. Narativ ove vlade Novog Zelanda neodoljivo podseća na narativ koji je nastao u SAD-u prilikom „Black Lives Matter” protesta. Zapravo, podseća na nastanak „All Lives Matter” retorike koja namerno umanjuje istorijsku marginalizaciju afroamerikanaca u SAD-u, na isti način na koji to sada radi ACT New Zealand prema Maorima.
Naslovna fotografija: Printscreeen / Youtube / Associated Press
