Ima li nade za ruske nezavisne novinare?

Nije iznenađenje kad se kaže da mediji u Rusiji nisu slobodni. Radi se o državi koja je nasledila sovjetsku tradiciju propagande i cenzure slobodne misli. Ipak, kako je u pitanju velika država sa puno ljudi, neki su kroz godine razvili svoje kanale informisanja koje su, uprkos pritiscima, održavali i time su Rusi mogli da dobiju informacije koje su se razlikovale od onog što država govori putem masovnih medija. Otkad je započeta invazija na Ukrajinu, i to se promenilo.

Pored najčitanijih Komersanta i Izvestije i najgledanije Rasije-24, građani Rusije mogli su da čitaju Novaju gazetu i gledaju TV Dožd. U pitanju su od države nezavisni mediji koji su radili svoj posao iz drugačijeg ugla u odnosu na državne medije. Novaja gazeta je list koji je osnovan 1993, od strane bivših novinara Komsomoljskaje pravde. Na samom početku, kako im je bio potreban kapital od kod bi započeli posao, bivši predsednik SSSR Mihail Gorbačov donirao je novac od Nobelove nagrade redakciji. Tako je počela priča lista koji je narednih decenija otkrivao najveće afere u ruskoj politici i čiji su novinari platili visoku cenu za svoj rad. Najpoznatija od njih je verovatno Ana Politkovskaja, koja se pred kraj svoje karijere bavila sistemom torture u Čečeniji i koja je 2006. ubijena, a za to ubistvo neki krive upravo šefa Čečenske republike Ramzana Kadirova. Trenutni glavni urednik je Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2021. godinu.

Novaja gazeta je na dan nakon početka rata u Ukrajini objavila naslovnu stranu na kojoj su stajale reči „Rusija. Bombarduje. Ukrajinu“. Ispod toga pisalo je da redakcija Novaje gazete ne priznaje Ukrajinu kao neprijatelja niti ukrajinski kao neprijateljski jezik, a takođe da će u tom broju važni tekstovi biti objavljeni na ruskom i ukrajinskom, što je sve pisalo na oba navedena jezika. Kremlj je pokrenuo sudski postupak protiv lista. Vlasti su u subotu objavile da Novaja gazeta, onlajn televizijska stanica Dožd, radio stanica Eho Moskvi i sedam drugih medija izveštavaju o smrti ukrajinskih civila i granatiranju ukrajinskih gradova od strane ruske vojske, što prema Kremlju predstavlja širenje lažnih informacija. Ukoliko ovi „lažni” izveštaji ne budu uklonjeni, pristup medijima bi bio ograničen, a takođe im preti kazna do 5 miliona rubalja (oko 42000 evra). Za subjekte koji prekrše taj zakon, zaprećena je i kazna do 15 godina zatvora. Kao rezultat toga, na primer, Novaja gazeta je u svom tvitu zamaglila antiratni poster koji je novinarka koja je prekinula vesti uživo na ruskoj državnoj televiziji držala, a na kom je pisalo, između ostalog, zaustavite rat.

Četvrtog marta, novine su saopštile da će prekinuti izveštavanje o ratu, nakon što su dobili zvanično upozorenje od Roskomnadzora (rusko regulatorno telo za javne komunikacije). Najzad, Novaja gazeta 28. marta objavljuje da će obustaviti svoje onlajn i štampane aktivnosti do kraja „specijalne vojne operacije“ nakon što su dobile još jedno upozorenje od Roskomnadzora. Takođe kažu da će osnovati novu, evropsku redakciju, koja će biti nezavisna od dosadašnje Novaje gazete i da tako nastavljaju rad. Čak i nakon toga, pritisci na njihove novinare ne prestaju. Naime, glavni urednik Dmitrij Muratov bio je napadnut u vozu kojim je iz Moskve išao u rodnu Samaru. Na njega je nepoznata osoba polila crvenu farbu pomešanu sa acetonom. Napadač je tom prilikom viknuo: „Muratov, evo jedna za naše momke“, verovatno misleći na vojnike koji se bore na strani Rusije u Ukrajini.

Dožd, u prevodu „kiša“, je ruski televizijski kanal koji se fokusira na politiku, ekonomiju i društvene teme. Takođe predstavljaju nezavisno novinarstvo u Rusiji koje nije svima moglo biti dostupno. Kao medij kritički nastrojen prema vlastima, prošle godine označeni su kao strani agent, što je nešto sa čime se susretne svaka nezavisna organizacija u Rusiji. Dana 1. marta 2022, šest dana nakon početka invazije, kancelarija glavnog tužioca Rusije naredila je Roskomnadzoru, da ograniči pristup Doždu zbog izveštavanja o invaziji ruskih snaga na Ukrajinu. Glavni urednik Dožda Tihon Dzjadko je 2. marta objavio da su on i još nekoliko radnika Dožda pobegli iz Rusije, pošto je „postalo očigledno da je lična bezbednost nekih od njih sada ugrožena“. Dožd je 3. marta rekao da privremeno obustavlja operacije, a pred kraj svog poslednjeg emitovanja, ekipa je uz reči „ne ratu“ i „no pasaran“ napustila studio i pustila „Labudovo jezero“ u znak protesta, aludiravši na pokušaj sovjetskog državnog udara 1991. kada mediji nisu mogli da izveštavaju o tome, te su umesto toga puštali snimak baleta.

Još jedan medij koji je svoj kraj doživeo usled ruske invazije je radio Eho Moskve. To je bila radio stanica koja je svoj program iz Moskve, emitovala u brojnim ruskim gradovima, zemljama okruženja, kao i na internetu. Teme kojima su se bavili bile su vesti i politika i uživali su poverenje miliona Rusa. Kroz svoje postojanje, bili su meta nekoliko upozorenja Roskomnadzora, ali i fizičkih napada na novinare. Kancelarija generalnog tužioca Rusije je 1. marta 2022. zatražila od Roskomnadzora da ograniči pristup Ehu Moskve zbog njihovog izveštavanja o invaziji ruskih snaga na Ukrajinu, a posao je bio utoliko olakšan jer je već četiri godine većinski vlasnik radio stanice kompanija Gasprom-medija (koja, ruku na srce, nije imala mnogo uticaja na uređivačku politiku, ostavivši to novinarima). Kasnije tog dana, Eho Moskve je skinut sa etra, prvi put od 1991. godine.

Vredno je pomenuti još nekoliko medija kojima je rad na neki način onemogućen zbog kritike ruskog režima. Meduza je portal osnovan 2014. od strane bivših novinara Lente, iz vremena kada je taj portal bio nezavisan. Novinari ovog medija se fokusiraju na internet i informisanje kroz društvene mreže i aplikacije, a usled cenzure u Rusiji, medij je smešten u glavni grad Letonije, Rigu. Njihova publika se meri milionima, a iako im je sajt bio blokiran od strane Roskomnadzora, pokrenut je tzv. „mirror“ sajt, kom se može pristupiti. Još jedan poznati medij koji je morao da zaustavi delovanje u Rusiji je Moscow Times. Do 2017. list, a od tad isključivo onlajn medij, koji služi kao kanal informisanja o Rusiji za strance, dobio je ruskojezično izdanje 2020, ali je ove godine blokiran u toj zemlji. Razlog za tu odluku je tekst o žandarmima koji odbijaju da se bore u Ukrajini, što su ruske vlasti ocenile kao laž.

Da li je ovo samo privremena mera, isključivo radi sprečavanja širenja (dez)informacija o ratu u Ukrajini ili je ovo način ruskih vlasti da se zauvek reše kritički nastrojenih, videćemo nakon završetka sukoba. Dovitljivi Rusi će svakako naći načine da se domognu vesti koje žele da čitaju, poput VPN-a, a novinari će ili napustiti zemlju i raditi slobodno iz inostranstva ili morati da sačekaju neko bolje doba.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još