„Igre gladi“ kao vodič za protest -POBUNA MJANMARA

Pozdrav sa tri prsta koji je prvi put upotrebljen u trilogiji Igre gladi, usvojen je od strane aktivista i aktivistkinja od Tajlanda do Mjanmara. Gest koji su stanovnici Distrikta 12 koristili da prikažu solidarnost u borbi protiv svemoćnog tiranina, postao je simbol otpora i solidarnosti još 2014. godine na Tajlandu. Danas se prepoznaje u svim demokratskim pokretima širom cele jugoistočne Azije.

Nakon vojne okupacije na Tajlandu, grupa mladih demonstranata i demonstrantkinja marširala je pokazujući nezadovoljstvo. Jedan od demonstranata iznenada je podigao tri prsta.

 „Kada je ova osoba započela, sledili su je i drugi. Tako je automatski postao simbol protiv državnog udara “, kaže Siravith Seritivat, istaknuta tajlandska prodemokratska aktivistkinja, a izveštava Guardian.

Zanima te kako je nastao ovaj pokret u Mjanmaru?

Ovaj vid pobune su prošle nedelje u Mjanmaru koristili medicinski radnici i radnice, a zatim su se priključili i demonstranti i demonstrantkinje, suprotstavljajući se vojnom puču. U ponedeljak, nedelju dana nakon državnog udara, pozdrav se mogao videti u svim velikim gradovima ove države.

Izvor: VOA

To nije jedini vid političke pobune koja se desila u ovoj azijskoj zemlji. Naime, popularni mimovi žabice Pepe kao simbola Američke desnice i demokratskih protesta u Hong Kongu , deo su niza simbola koje je nova generacija mladih aktivista i aktivistkinja odraslih na internetu usvojila i tako uspela da prenese njihove borbe na publiku u inostranstvu. Često propraćeni porukom na engleskom jeziku i dorađeni, tako da uključuju lica istaknutih vođa mjanmarskog političkog vrha.

Bes u Mjanmaru podstaknut je nečovečnom reakcijom policije koja je ispaljivala gumene metke, vodene topove i živu municiju uglavnom u vazduh kao znak upozorenja, a rasplamsala se lišavanjem slobode više od 350 ljudi, dok je do nekih hapšenja došlo tokom noći. Internet memovi s natpisom „Naše noći više nisu bezbedne“ i „Vojska Mjanmara otima ljude noću“ kružile su društvenim mrežama. Vlada je do sada ostala u tajnosti i nije odgovorila na komentare hapšenja.

Takođe, demonstranti i demonstrantkinje su pozvali na građansku neposlušnost preko stranica na Facebook-u, protiv puča su postavljene i crvene profil slike na ovoj platformi. Vojska je onemogućila pristup Facebook-u svim građanima i građankama, ali je popustila sa odlukom samo nakon jednog dana. Ono što je zanimljivo, jeste da je Facebook jedina platforma kojoj većina stanovništva Mijanmara može da pristupi na Internetu. Kao povratnu reakciju Facebook je odlučio da smanji distribuciju sadržaja i profila koji su u vlasništvu vojske kako bi sprečio da se šire dezinformacije o puču.

Kako je ostatak sveta reagovao na ovu okupaciju?

Prevrat je izazvao reakcije velikih svetskih sila. Američki predsednik Bajden je mjanmarovim vojnim zvaničnicima uveo sankcije, rekavši da vojska ne bi trebala da nadvlada narod.

Kako prenosi Danas, Bajden je na konferenciji usvojio uredbu o sankcijama:

„Usvojio sam uredbu koja omogućava da odmah uvedemo sankcije vojnim zvaničnicima koji su organizovali puč, članovima njihove uže porodice i njihovim finansijama”.

Sankcije se neće odnositi na državljane Mjanmara, oni će i dalje moći da uživaju u pomoći koju dobijaju od Amerike, posebno u oblasti zdravstva.

Tomas Endrjuz, istražitelj Ujedinjenih nacija za Mjanmar, rekao je na posebnoj sednici Saveta za prava u Ženevi da bi Savet bezbednosti UN-a trebalo da razmotri uvođenje sankcija i embarga na oružje

Kako izveštava Guardian, Mint Thu – ambasador Mjanmara pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, rekao je na zasedanju da Mjanmar ne želi „da zaustavi demokratsku tranziciju u nastajanju u zemlji“ i da će nastaviti međunarodnu saradnju.

Sa druge strane, Kina je blokirala saopštenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o osudi vojnog puča i ukazala da bi se sankcijama stanje u Mjanmaru pogoršalo. Za Rusiju i Kinu koje imaju veze sa mjanmarskom vojskom, onaj problem je interni, njime treba da se bavi samo Mjanmar, a ostatak sveta da ostane po strani.

Da situacija lako može da izmakne kontroli upozorava i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, karakterišući da su ljudi u Mjanmaru u velikoj opasnosti. Zabrinuti zbog velikog broja povređenih demostranata i demostrantkinja, pozivaju zajedno sa sedam najvećih svetskih sila (G7) na povratak demokratije. Ovaj Savet sa 47 članova usvojio je u petak rezoluciju kojom poziva Mjanmar da oslobodi Aung San Su Kji i druge zvaničnike iz pritvora i uzdrži se od upotrebe nasilja nad demonstrantima i demonstrantkinjama.

Izvor: CNN

Šta je uzrok protesta?

Da podsetimo šta je prouzrokovalo ovaj protest: vojska Mjanmara je preuzela vlast nakon puča koji je probudio državu 1. februara. Ona je preko televizije objavila vandredno stanje u državi na godinu dana, navodeći kao razlog nepravilnosti tokom izbora na kojim je stranka Nacionalne lige za demokratiju osvojila većinu poslaničkih mesta. Tokom ovog državnog udara San Su Kji, i visoki lideri njene stranke stavljeni su u kućni pritvor.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još