LEKSIKON s4:e6 / Sava Jokić

Životni put nekada ne mora biti onaj koji će od nas napraviti zvezdu. Naposletku, ove naše priče i jesu namenjene „običnim ljudima“. Dok smo čekali Savu da nam se priključi, ceo kolektiv u kome radi je bio zainteresovan za intervju u kom će „veliki šef“ učestvovati. Poželeli su i oni da se ubace sa pitanjima, i na taj način utiču na finalni proizvod.

Sava je ugostitelj. Ikonopisac. Veliki ljubitelj životinja i vegetarijanac. Vežbač. Poznavalac književnosti.

Da je ugostiteljstvo moje dete, sada bi već bilo punoletno“, naznačava dugogodišnju karijeru.

Tokom studija, zbog kojih je došao, zaposlio se kao konobar, kako bi mogao da podrži troškove kredita, kirije i obrazovanja. Konobarski posao je brza zarada, a sam je bakšišom mogao da pokriva većinu. 

Ugostiteljstvo je išlo od ruke, pa je sada vlasnik dva lokala, sa trećim u pripremi.

Postoji li primetnih razlika u noćnom životu, nekada i sada – jedna je od prvih stvari koje pokušavam da saznam.

„Iz perspektive posednika ugostiteljskih objekata, moram da kažem da  postoji razlika. Kao najupečatljiviji reper za promene u ovom poslu, prisećam se perioda korone. Najpre zbog pravila koja ne idu toliko na ruku. Kao vlasnik kafića osetio sam posledice tih pravila. Ne znam koliko ti je to poznato, ali ugostiteljski objekti više ne mogu da prave žurke do kasno u noć. Sat vremena pre zatvaranja, što je najkasnije jedan posle ponoći, muzika mora da bude utišana. Ovo pravilo dovelo je do divljih žurki, koje se prave u objektima koji apsolutno nisu predviđeni za takvo nešto. To sve povlači bunu građana koji su van ovog sveta, a u mladima često izazivaju revolt. Provod možeš naći u klubovima koji su pozicionirani na jezerima i rekama, što je vrlo nesigurno za ljude, pogotovo kada popiju po koju više, ili se odvaže da sami sebi naprave žurku negde u divljini. Mnogo je slučajeva u kojima su ljudi pod ovim uslovima nastradali„, priča i dodaje da će biti potrebno još nekoliko godina da se sve stabilizuje.

Briga o sigurnosti odražava se i u onim ljudskim osobinama. Sava je deo inicijativa i nevladinih organizacija koje se bave sigurnošću u noćnom životu. Konstantno se edukuje u tom smeru i sprovodi mere koje iako nisu dobre za posao, daju akcenat na brizi o pojedincu. Neke od njih uključuju čak i oduzimanje ključeva u slučaju kada se osoba koja stupi u lokal nalazi u stanju prekomerne opijenosti ili pod dejstvom narkotika, a vozač je. Nadležne institucije tada reaguju na poziv, a „dužnost“ ugostitelja je da objasni gostu na najbolji način, razlog uklanjanja iz objekta, čiji je cilj na kraju samo zaštita.

Period karantina, pored ovog koji je izmenio profesionalne navike, podstakao je i na lični rast i istraživanje hobija. 

„Kada su nas zatvorili, ja sam prosto morao da nađem nešto novo čime ću se baviti. Oduvek sam hteo da naučim da slikam i crtam. Počeo sam da uzimam kurseve i oslikavam ikone. To je trodimenzionalni prikaz dvodimenzionalnog. Zahteva preciznost, usresređenost i mirnu ruku. Sada sam se preusmerio na tradicionalno pisanje ikona. Vrlo često jedva čekam da završim ove poslovne obaveze i odem da se bavim svojim hobijem i vežbam strpljenje”, priča ovaj mladić kome lično zadovoljstvo i uspešan dan predstavlja ispunjenje tih dosadnih rutina koje ima u toku dana.

Čarobni štapić, iskoristio bi za druge. Zaštitio bi slabije. Decu i životinje pre svega. 

„Uvek bih pre nego odraslom funkcionalnom i iole inteligentnom čoveku, pomogao psu na ulici ili detetu. Životinje su jedina bića koja nam full veruju. Kao dete onih nesrećnih devedesetih, generacije sa kojima sam odrastao naučio sam šta su te godine predstavljale. Detinjstva se sećam po skromnosti. Iskoristiću izraz koji mlađi danas koriste, i reći da mi je triger i onaj trend, jedemo mast i hleb. Upravo zato što sam se i sam nalazio često u situaciji kada je to jedino što smo jeli u toku dana, dok je učiteljica odvajala od svoje mizerne plate da nam obezbedi neke osnovne stvari. Baš iz svojih iskustava, jednako mogu pretpostaviti u kakvoj se patnji nalaze sva ta deca koja žive u ulovima rata. Od svakog dana, najiskrenije se nadam samo dobrim vestima, da ne čujem da je bilo kome loše, da je bolestan ili nesrećan”, priča.

Neke od najvažnijih lekcija, osvestile su da je briga o sebi, jednako važna kao i ona o drugima. Da je u redu otići od okoline koja ti ne prija, a vrata zatvoriti čak i na onaj nepristojan način, pozadinom. Da moraš imati svojih deset minuta u danu, koje koristiš potpuno onako kako ti prija. Da čak i pet zarađenih dinara trebaš potrošiti na sebe, jer si ih zaradio. 

Kakva je tvoja priča?

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još