Ako ti je važno da istopolne zajednice budu prepoznate – izađi na izbore

U toku političke kampanje za predstojeće izbore, ZOOMER je strankama i pokretima na parlamentarnim izborima uputio pitanja za koje smatramo da su od velike važnosti za mlade, te važne za teme koje intenzivnije prati naš portal. Jedna od nama važnih tema je donošenje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnim identitetu, te smo zatražili od političkih partija i pokreta zvaničan stav na ovu temu.

Do dana objavljivanja ovog teksta odgovore su nam poslali pokret „Da se struka pita“ i stranka „Novog DSS-a“. Za sve ostale kandidate na listi koji nam nisu poslali odgovore, istražili smo kako su u prethodnom periodu komentarisali ovu temu, a materijala je bilo… i previše.


Kakav je vaš stav povodom predloga Zakona o istopolnim zajednicama, da li će ga vaša stranka/pokret podržati? Kakav je vaš stav povodom predloga Zakona o rodnom identitetu, da li će ga vaša stranka/pokret podržati?

PODRŽAVAJU ZAKON / AMBIVALENTNO

Kada govorimo o tome ko će podržati zakon, a da bi se on usvojio biće važan glas svakog poslanika, a ne samo glasnogovornika partija – važno je podvući da se osnovni odnos može smatrati AMBIVALENTNIM.

SRBIJA PROTIV NASILJA

Primera radi, u koaliciji Srbija protiv nasilja nalazi se veći broj partija, od kojih četiri otvoreno zagovaraju LGBTIQ+ prava, ne deklarativno, već suštinski. U pitanju je Pokret slobodnih građana, čiji se lider Pavle Grbović više puta oglašavao u korist usvajanja zakona, a svojim prisustvom podržavao je i Paradu Ponosa čiji je to prvi i osnovni zahtev. Zajedno-Moramo takođe podržava usvajanje zakona, a kopredsednica Biljana Stojković dugogodišnja je otvorena saveznica LGBTIQ+ zajednice. Najdirektnija i najvažnija podrška dolazi od strane Zeleno-levog fronta, koji je 8. septembra prošle godine i uputio Skupštini Srbije predlog Zakona o građanskom partnerstvu kojim bi bila regulisane istopolne zajednice, a ove godine su u toku Parade Ponosa istakli LGBT+ zastave na Skupštini grada Beograda, prvi put u istoriji ove institucije. Prilikom podnošenja predloga Zakona o građanskom partnerstvu poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao novinarima u Beogradu da je vreme za donošenje takvog zakona koji vlast godinama obećava, „odavno prošlo„. Pokret Ne davimo Beograd koji je ušao u sastav koalicije zauzeo je odavno zvanični stav da će glasati za usvajanje zakona, te da je to „samo prvi korak ka ostvarivanju jednakih prava i obezbeđivanju dostojanstvenog života za sve građane i građanke Srbije bez izuzetka“ i da veruju da „država ima odgovornost prema svim porodicama, a ne samo tradicionalnim„. Pre nekoliko dana, Zeleno-levi front je izdao saopštenje u kojem najoštije osuđuje govor mržnje prema LGBT osobama od strane Miše Vacića, kandidata za gradonačelnika Beograda, koji je obećao da je LGBT osobama obezbediti lečenje o trošku države jer su diskriminisani jer njihova država ne prepoznaje njihovu bolest. Zeleno-levi front je tražio da se pokrene krivični postupak protiv Vacića za govor mržnje, kao i postupak zabrane njegovog udruženja pred Ustavnim sudom. Ekološki ustanak je takođe svojevremeno izjavio da imaju usaglašene stavove kao Ne davimo Beograd, te se očekuje da će njihovi poslanici glasati u korist usvajanja zakona.

Međutim, kada se pogleda koalicija dalje – stvari nisu tako čiste. Vodeća partija na listi, Stranka slobode i pravde, vrlo je ambivalentna i umerena u svojoj podršci. Dok je bio član Demokratske stranke, Dragan Đilas je govorio o planovima za poboljšanje položaja LGBT zajednice, koji su uključivali i stanove u Beogradu koji će biti Sigurne kuće za LGBT osobe koje budu izbačene iz kuće. Međutim, u poslednje vreme nije jasno pozicioniran, a ako se setimo toga da je u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda njegova reakcija na Paradu Ponosa 2010. godine bila da „to nije smelo da se dozvoli“ – u najmanju ruku možemo očekivati da se svrsta i na jednu i na drugu stranu u potencijalnom glasanju. Isto važi i za Mariniku Tepić, koja uglavnom na ovu temu mudro ćuti, iako je dok je bila u LSV-u bila vrlo glasna u podržavanju prava LGBT ljudi.

Takođe, vrlo je diskutabilno kako će se pozicionirati i Narodni pokret Miroslava Aleksića, koji je proizašao iz Narodne stranke Vuka Jeremića, koja je otvoreno protiv usvajanja zakona. Miroslav Aleksić je nakon napuštanja stranke ublažio određene stavove prethodne partije, ali konkretan stav po ovom pitanju u kampanji nisu zauzeli, dok je stav koji je Aleksić izneo 2019. godine da „nije još čuo dobru argumentaciju za usvajanje zakona“ . Sa druge strane, na listi za poslanike nalazi se Borislav Novaković, koji je izjavio da će zakon podržati.

O sadašnjem stavu Demokratske stranke ne mogu se pronaći pouzdane informacije, dok predstavnik stranke Srbija Centar SRCE Zdravko Ponoš zauzima stav da se prava istopolnih zajednica moraju regulisati, ali da se to ne sme nazvati brakom i uključivati usvajanje dece – te je moguće da bi Ponoš i njegovi poslanici zakon i podržali.

Informacije za Pokret za preokret, Novo lice Srbije i sidikat Sloga i stavove njihovih poslanika nismo uspeli da pronađemo.

Foto: Ne davimo Beograd

KOALICIJA OKO SNS-a

S obzirom na trenutno stanje u parlamentu, ali i predviđanja, može se zaključiti da zakon neće moći da se donese bez glasova SNS-a i SPS-a jer, kako će kasnije biti objašnjeno, ostatak opozicije pretežno desnog spektra zakon neće podržati. Ipak, ove koalicije takođe imaju svoje ambivalencije.

Poslanici Srpske napredne stranke imaju različite stavove po ovom pitanju i neki od njih su o tome javno govorili. Na liderskim pozicijama je i Ana Brnabić, kao autovana lezbejka, kao i Aleksandar Šapić kao autovani homofob. I tako se može ići redom od imena do imena… Međutim, ovde se može otvoreno postaviti pitanje – da li su njihovi stavovi trenutno uopšte važni? Ukoliko prvi čovek, koji se zvanično povukao ali mu je ime na svim listama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da NIKADA NEĆE POTPISATI ZAKON – da li se uopšte može očekivati da će poslanici glasati drugačije od toga? Predsednik se jasno pozicionirao i prema Zakonu o rodnom identitetu, navodeći: „U Srbiji, dok sam ja predsednik, neću potpisati nijedan zakon gde će imati neki treći rod, a da nisu žena i muškarac„. Iako predsednik, zapravo, ne može da odbije da potpiše zakon već samo može da ga vrati Skupštini na ponovno odlučivanje, a ukoliko opet bude usvojen automatski stupa na snagu – očekujemo li da članovi njegove stranke glasaju protiv njegove volje?

Sa druge strane, u koaliciji sa SNS-om su i Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića koji svojevremeno nije podržavao zakon, a već dugo se ne oglašava, kao i Pokret socijalista čiji je Aleksandar Vulin, koji se protivi zakonu i Srpska narodna partija Nenada Popovića, osvedočenog homofoba koji je za svoju homofobiju odbio da se izvini, čak i kada je to zahtevala Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Kako bi mogli da glasaju Srpski pokret obnove Vuka Draškovića i Partija ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića – možemo samo da nagađamo.

Svakako se zaključuje da neće cela koalicija glasati u korist zakona.

KOALICIJA OKO SPS-a

Stav SPS-a takođe je vrlo ambivalentan. Sa jedne strane, Branko Ružić govorio je u prilog usvajanju zakona:Mislim da bi bilo dragoceno rešiti pitanje zakonskog statusa onih građana i građanki naše države koji žive u istopolnoj zajednici“ – stav je Branka Ružića. Iako se lider i pretendent na premijersku funkciju Ivica Dačić ne izjašnjava jasno, spot od prošle godine upućuje da želi da se dodvori i LGBT biračima, što je mišljenje i člana SPS-a Borisa Milićevića, dugogodišnjeg LGBT aktiviste – koji nije na listi, te svojim glasom neće promeniti ništa.

Ipak, ono što glasači moraju da znaju ako im je ova tema važna jeste da glasanjem za SPS – dobijaju i Palmu, o čijim stavovima nije potrebno ništa više govoriti, a koji je u koaliciji sa SPS-om.

GLASAŠ ZA DAČIĆA – BIRAŠ PALMU

Foto: N1 arhiva

DA SE STRUKA PITA

Na stranu koja je ambivalentna možemo svrstati i Da se struka pita, na osnovu odgovora koje je Zoomer dobio od Vladimira Kovačevića, nosioca liste. Kako Kovačević za jedan zakon ističe da „nema ništa protiv MEĐUTIM…“, a za drugi da smo „živeli i bez toga“ – može se zaključiti da će podrška izostati ukoliko bi se o tome sada glasalo, ali je mogućnost drugačijeg ishoda glasanja poslanika ove stranke otvorena.

Nemamo ništa protiv zakona o istopolnim zajednicama. Međutim, za društvo koje ima minusni predznak nataliteta, nije logično da nam to bude prioritet. Mi moramo snažnim finansijskim merama države da podstaknemo mlade parove da imaju što više dece. Nakon toga, možemo sebi priuštiti istopolne zajednice i isticanje njihovih interesa u prvi plan„, istakao je Kovačević na pitanje o zakonu o istopolnim zajednicama, što upuće da će za njega možda nekad i glasati, ali ga ne vide kao prioritet, u odnosu na recimo pitanje nataliteta – koje sa ovim zakonom ni na koji način nije povezano.

Rodni identiteti se ističu kao novitet socijalnog sagledavanja. Živeli smo do sada i bez toga. Ne znam odakle potreba da razlikujemo ljude drugačije od onoga kako se izjašnjavaju. Stvari treba pojednostavljivati, a ne komplikovati. Rodnim isticanjem profesija takođe nismo Bog zna šta promenili. Rodna udruženja takođe ne razumem? Za nas su svi isti bez obzira na rod„, istakao je Kovačević na pitanje o rodnom identitetu – a šta ovo zapravo znači zaključite sami.

SOCIJAL-DEMOKRATSKA STRANKA i LDP

U korist usvajanja zakona govore i Boris Tadić, lider Socijal-demokratske stranke i lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. Dok je Jovanović od početka političke karijere podržavalac LGBT prava, Boris Tadić je 2015. godine, kako je objavio, korigovao svoj stav. Tada je istakao da se zalaže da u Srbiji bude pravno regulisana bračna zajednica osoba istog pola, kao i da tim parovima treba odobriti i usvajanje dece po regulisanoj proceduri.

Ja sam zastupao stanovište da država koja je učesnik u postupku usvajanja deteta verovatno ne bi trebalo da dozvoli usvajanje dece u istopolnim brakovima. To je sada vrlo kritična tačka u kojoj moramo i politički da donesemo stav da li smo za ili protiv toga. Danas mislim da je više argumenata da se i usvajanje dece može odobriti, po regulisanoj proceduri„, rekao je Tadić tada. Ipak, Tadić je sada u koaliciji sa Sašom Radulovićem, koji se protivi brakovima.

Foto: N1 arhiva

NE PODRŽAVAJU

I ovim završavamo priču sa onim partijama i pokretima od kojih se možda i može očekivati da podrže usvajanje zakona. Kao što se može zaključiti, manjina je glasno ZA, dok je većina ambivalentno između – ili protiv, iako su u navodno podržavajućim koalicijama ili koalicijama koje predvodi premijerka koja je LGBT.

One stranke koje su otvoreno protiv su jasno pozicionirane i to su stranke koje se nalaze na desnom spektru. Pre svega, radikalno protiv su Srpska radikalna stranka, Dveri, Srpska stranka Zavetnici, Srpski pokret Dveri, Narodna stranka i Dosta je bilo. Argumenti su uglavnom standardi da je „porodica zajednica muškarca i žene“, da „deca trebaju da imaju mamu i tatu“ i da „nije po Ustavu“ (eto, da se po nečemu slože za predsednikom) i slični populistički argumenti koji nisu utemeljeni u predlogu zakona jer on: 1. ne predviđa brak kao takav – te samim tim nije protivustavan 2. ne predviđa usvajanje dece. O ovim „argumentima“ nije potrebno dalje dužiti. Ali je zanimljivo istaći razvojni put Saše Radulovića, lidera stranke Dosta je bilo, koji je nekada u programu imao stavku „legalizacija gej brakova“, a onda postao Suverenista i shvatio da je „razmatranje takvog jednog zakona bilo direktno kršenje Ustava Republike Srbije„. Šta će mu sada biti stav, kada ponovo ide kao Dosta je bilo – ne može se ni naslutiti.

Izričito protiv je i koalicija NADA koju predvodi Miloš Jovanović. Ovu koaliciju čine Pokret obnove kraljevine Srbije koji se tradicionalno protivi zakonu i na izborima nastupa uz partije desnice, kao i Novi DSS, koji je u odgovorima našem portalu potvrdio da neće podržati zakon.

Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama u pravnotehničkom smislu predstavlja kopiju važećeg Porodičnog zakona. Tako bi, primera radi, registrovana istopolna zajednica bila pandan bračnoj zajednici, a neregistrovana istopolna zajednica ekvivalent vanbračnoj zajednici. Obzirom da predloženi nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, pre svega u odredbama vezanim za
registrovanu istopolnu zajednicu, predstavlja pokušaj da se terminološki, a na tragu toga i suštinski zaobiđe član 62 Ustava Republike Srbije, smatramo da je trenutni nacrt pravno neprihvatljiv
„, navedeno je u odgovoru koji potpisuje Stefan Seratlić, predsednik omladine Novog DSS-a. Kao što se vidi iz odgovora, ostavlja se mogućnost da će „neki drugi nacrt“ biti bolji, ali i pored floskula kojima se izbegava konkretan odgovor jasno je da zakon neće podržati.

Sličan odgovor dobili smo i za pitanje o Zakonu o rodnom identitetu:

Član 3 stav 1. tačka 2) predloga Zakona o rodnom identitetu definiše pojam rodnog identiteta kao „unutrašnji i lični doživljaj lica na koji ono shvata svoj rod…”. Ovakva formulacija, više od bilo kog do sada usvojenog predloga zakona otvara neograničen prostor voluntarizmu pojedinca, zasnovanog na svom subjektivnom shvatanju kategorije koja se upravo na to i svodi, na subjektivno shvatanje. Iz ovih razloga, sam pojam roda nezahvalno je definisati već i pri običnoj međuljudskoj interakciji, a pokušaj stavljanja istog u pravne okvire, pri čemu bi se istovremeno sprečila mogućnost manipulacije, u ovom trenutku predstavlja nemoguću misiju„, navodi se u odgovoru Seratlića.

Izvor: novidss.rs | Stefan Seratlić

NEMAMO INFORMACIJE

Pored gore pomenutih stranaka i pokreta koji nastupaju na listi „Srbija protiv nasilja“ (Demokratska stranka, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga i Novo lice Srbije) nismo uspeli da pronađemo relevantne informacije o stavovima sledećih partija i pokreta: Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja Sandžak, Mi glas iz naroda, i Ruska stranka.

Prethodni predsednik Stranke Pravde i pomirenja Muamer Zukorlić 2021. godine je rekao da se protivi Zakonu jer „određena rešenja imaju ambiciju da menjaju naš tradicionalni kulturni i etički obrazac„. Nakom smrti Muamera Zukorlića na vodeću poziciju stranke stupio je njegov sin Usame Zukorlić, o čijim stavovima na ovu temu nismo uspeli da pronađemo informacije, te nije sigurno da li bi u slučaju glasanja o zakonu zadržao istu poziciju koju je zastupao njegov otac.


Četvrtog decembra 2023. godine svim partijama i pokretima koje predstavljaju 18 lista kandidovanih na ovogodišnjim parlamentarnim izborima redakcija našeg portala je poslala pitanja koja smo percipirali kao pitanja od važnosti za mlade. 

To su sledeće partije i pokreti: Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska stranka Zavetnici, Srpska radikalna stranka, Srpski pokret Dveri, Narodni pokret Srbije, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Nova Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Zajedno – Moramo, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga, Novo lice Srbije, Stranka Srbija centar SRCE, Stranka pravde i pomirenja Sandžak, Narodna stranka, Dosta je bilo, Socijal-demokratska stranka, Mi glas iz naroda, Da se struka pita i Ruska stranka.

Do zaključenja ovog teksta, odgovore su poslali Vladimir Kovačević, nosilac liste

„Srbija na Zapadu – Da se struka pita“ i Stefan Seratlić, predsednik omladine Novog DSS-a. 

O stavovima ostalih stranaka i pokreta na ova pitanja redakcija Zoomer.rs donela je zaključke na osnovu ranijih saopštenja stranaka i pokreta, kao i javnih izjava predstavnika i predstavnica ovih stranaka i pokreta. Ukoliko nam se do predizborne tišine neka od kontaktiranih stranaka ili pokreta javi sa odgovorima na postavljena pitanja – o tome ćemo odmah obavestiti javnost.

Redakcija Zoomer.rs

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još