Kroz poslednju deceniju, veliki broj transnacionalnih i lokalnih kompanija je usvojio imidž ekološke osvešćenosti, promovišući se kao „eko-friendly“. Oni tvrde da su njihove poslovne prakse održive, a proizvodi ekološki prihvatljivi ili mogu da se recikliraju. Međutim, ove tvrdnje često nisu u potpunosti tačne, što dovodi do pojave poznate kao „greenwashing“ – manipulacija javnim mišljenjem lažnim ekološkim tvrdnjama, dok se zapravo i dalje sprovode prakse koje negativno utiču na životnu sredinu.
Električni automobili za zeleni Zapada, dok uništavaju „siromašan“ Istok
Iako su električni automobili predstavljeni kao rešenje za smanjenje emisije štetnih gasova na Zapadu, njihov ekološki uticaj je daleko kompleksniji. Eksploatacija litijuma, ključnog elementa za baterije ovih vozila, izaziva ozbiljne probleme u zemljama poput Srbije. Nemačka i druge države Zapadne Evrope promovišu električne automobile kao deo svojih ekoloških inicijativa, u nadi da će smanjiti zagađenje. Međutim, proces dobijanja litijuma je opasan i destruktivan.
Profesor Ratko Ristić, u intervjuu za Balkan Green Energy News, upozorava na štetne posledice projekta Jadar kompanije Rio Tinto, koji bi mogao ugroziti reke Drinu i Savu zbog upotrebe sumporne kiseline i eksploziva. I dok Zapad prelazi na električna vozila kako bi očuvao svoju životnu sredinu, procesi poput eksploatacije jadarita ugrožavaju ekosisteme i zajednice u manje razvijenim zemljama.
Sam proces vađenja litijuma zahteva ogromne količine vode, različitih hemikalija (poput sumpora) i energije, što uzrokuje zagađenje vodenih resursa i uništavanje biodiverziteta. Iskopavanje i proizvodnja baterija dovode do emisije štetnih gasova, a dugoročne posledice po lokalne zajednice mogu biti katastrofalne. Iskopavanje litijuma se vrši uglavnom u nenaseljenim područjima kako ne bi poremetili stanovništvo, međutim u Srbiji žele pored Loznice da vrše rudarenje samim tim potencijalno uništavati svakodnevicu tim građanima.
H&M – biti zelen je u modi
H&M je jedan od modnih brendova koji se ističe svojim navodnim ekološkim inicijativama, uključujući proizvodnju odeće od recikliranih materijala. Međutim, ove tvrdnje su preuveličane i ne odgovaraju stvarnosti. Proces reciklaže tekstila, kako tvrdi H&M, nije dostupan u tolikim razmerama koliko oni sugerišu. Recikliranje odeće u nove proizvode je tehnički izazovno, jer se mnogi materijali ne mogu lako preraditi.
Ove lažne tvrdnje dovode potrošače u zabludu, stvarajući iluziju da kupovinom kod H&M-a pomažu u smanjenju zagađenja. Realnost je da su ove prakse, iako bolje od nečinjenja, daleko od masovno održivih.
Relanost jeste da je brza moda i dalje proizvodi ogromne količine otpada jer je većina proizvoda napravljena za kratkotrajnu upotrebu. Iako postoji inicijativa za reciklažu, globalna tekstilna industrija i dalje godišnje proizvodi veliku količinu otpada, od kojih većina završi na deponijama, dodatno zagađujući okolinu.
Kao šlag na tortu, njihova greenwashing inicijativa gde potrošači mogu da donesu staru H&M odeću u zamenu za popust. U toku prošle godine, dve švedske novarke su želele da vide gde donirana odeća odlazi na reciklažu. Nakon pet meseci praćenja, saznale su da nijedan odevni predmet koji su donirale nije završilo u reciklažnim postrojenjima, kao što H&M garantuje. Štaviše, nekoliko odevnih predmeta je prešlo pola sveta, završivši na deponijama u zemljama poput Gane i Benina, poznatim kao neka od najgorih odlagališta otpada na svetu.
Providne flaše su zelenije od zelenih
Svi prepoznajemo Sprite po njegovoj zelenoj boci, ali Coca-Cola je u poslednjih nekoliko godina odlučila da promoviše Sprite u providnim flašama, tvrdeći da je to zbog lakše reciklaže. Kompanija je izjavila da boja flaše otežava proces reciklaže jer neprovidna plastika može da kontaminira providnu plastiku, koja se koristi za prehrambene proizvode.
Međutim, stvarni problem nije u boji boce, već u činjenici da su one napravljene od plastike za jednokratnu upotrebu. Bez obzira na boju, plastika ostaje veliki ekološki problem jer je potrebno stotine godina da se razgradi, a reciklaža često ne obuhvata dovoljnu količinu proizvedene plastike.
Plastične flaše, čak i providne, ostaju ogromni zagađivači. Većina plastike za jednokratnu upotrebu završi na deponijama ili u okeanima, gde se razgrađuje na mikroplastiku koja negativno utiče na morske ekosisteme i zdravlje životinja. Zamena zelene plastike providnom ne rešava problem plastike za jednokratnu upotrebu, već se samo daje privid ekološke odgovornosti.
Korporacije često manipulišu kroz reklame, ubeđujući nas da su njihovi proizvodi najbolji iako su jeftino i brzo proizvedeni. Međutim, kada je reč o životnoj sredini, vidimo da potrošači glasno reaguju, zahtevajući transparentnost od strane korporacija. Ironično je da se od individua očekuje ekološka odgovornost, stvarajući inicijative da se reciklira, koriste papirne umesto plastične slamčice i slično, dok najveći zagađivači performativno ekološki svesni.
Naslovna: Canva Stock Images
