Gordana Andrić: Društvo nam je unazađeno u svakom pogledu

Po rečima Sergeja Lukača, osnivača katedre za novinarstvo za Fakultetu političkih nauka, „novinar treba da bude oko i uho građanima koji ne mogu da prisustvuju nekom događaju”. Međutim, u vreme podeljenosti medijskog tržišta u tabore takozvanih „zavisnih” i  „nezavisnih”, odnoso prorežimskih i proopozicionih, može se učiniti da se glavna uloga novinara izgubila – a to je da služi javnosti. U teškom vremenu za novinare profesionalce, istraživačko novinarstvo je i dalje svetla tačka u medijskom mraku. O nagradi „Stanislav Staša Marinković“, bezbednosti novinara, prodaji Telekomovih antenskih stubova i javnim konkursima, razgovarali smo sa izvršnom urednicom BIRN-a Gordanom Andrić

BIRN je ove godine dobio nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Ovo je drugi put da dnevni list „Danas” dodeljuje nagradu na nivou cele redakcije za postizanje izuzetnih rezultata u istraživačkom novinarstvu. Novinari redakcije su pokrenuli brojne teme i otkrili više afera. Koliki je bio pritisak moćnika na novinare koji su se bavili spornim temama i kako se suočavati sa njima?

Kada je redakcija BIRN-a u pitanju, pritisci mahom nisu direktni. Verujem da je svima jasno da BIRN ne bi prećutao, niti poklekao pred bilo kakvom vrstom pretnje ili pritiska, odnosno da bismo vrlo javno i glasno reagovali. Ono što, međutim, godinama rade i političari i državne institucije, jeste da pokušavaju da nam onemoguće da radimo tako što nam uskraćuju informacije ili otežavaju da do njih dođemo. Tako političari i državni službenici iz vladajuće koalicije gotovo uopšte ne odgovaraju na pitanja novinara BIRN-a, a mnoge državne institucije pokušavaju da nam ne dostave informacije koje su po zakonu dužne da dostave na uvid javnosti. Ono što je novi način pritiska su SLAPP tužbe. BIRN-u su ove godine stigle četiri.

Možemo li kao takve okarakterisati i tužbe koje su podignute protiv BIRN-a od strane bivšeg gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića? Kako objašnjavate to da se novinari terete za narušavanje časti, ugleda i integriteta bivšeg vršioca ove funkcije?

Apsolutno da. Stvar i jeste u tome da njihovu čast i ugled ne ugrožavaju novinari, već ili njihova dela ili ono što im na teret stavljaju sudovi. I oni sami to znaju. Zato mi i tvrdimo sa uverenjem da su tužbe koje su podnete protiv novinara BIRN-a i naše redakcije, zapravo SLAPP tužbe i da iza njih ne stoji nikakva želja za pravdom. Pošto nemaju druge mehanizme kojima bi vršili pritisak na naše novinare, političari, državni službenici, ali i okrivljeni za krivična dela potežu za tužbama. Pored Šapića, BIRN su ove godine tužili i njegov šef kabineta, kog smo čuli u audio snimku kako nudi jednoj kompaniji nameštanje tendera, i Predrag Koluvija, prvooptuženi u slučaju Jovanjica. Cilj ovih tužbi jeste da iscrpe našu redakciju, da psihološki utiču na novinare, da pokušaju da poljuljaju naš kredibilitet, kao i da jedan deo javnosti ubede da su oni žrtve. 

Kako novinar može da se postavi onda kada dođe do sudskih sporova zbog njegovog autorskog teksta ili teksta kolege iz redakcije medijske kuće? Koliko je u tom trenutku važna podrška kolega i novinarskih udruženja?

Mislim da je svaka vrsta podrške u tom trenutku važna i da mnogo znači. Podrška redakcije i kolega, verujem, doprinosi tome da novinara tužba ne poremeti na psihološkom nivou i da ne poremeti njegov dalji rad. Podrška udruženja, s druge strane, pored solidarnosti, izuzetno je važna zbog pravne pomoći koju pružaju tuženim redakcijama. Kod nas u redakciji, tužbe ne izazivaju reakcije kakve bi moćnici koji nas tuže verovatno želeli da izazovu – niti se neko preterano potresa, niti prestaje da radi, niti se koleba da li da nastavi da radi. Mi znamo da smo objavili ono što je u javnom interesu i mirni smo. Ono što, međutim, jeste naporno su pripreme za ročišta. Mi znamo da idemo u sudnicu u kojoj će druga strana pokušati da izvrne svaku reč i slovo. U tom trenutku, mislim da redakcije moraju da novinarima obezbede vreme koje im je potrebno za pripremu.

U vremenu gde se online vodi paralelni život sa ofline svetom, koliki su društvene mreže saveznik novinara u istraživačkog novinarstvu? Koje su negativne, a koje pozitivne strane današnjeg prelaska medija u sferu društvenih mreža?

Nama su u istraživačkom radu na pojedinim pričama društvene mreže bile vrlo koristan alat – uspevali smo da povežemo određene ljude, da vidimo koliko su bliski, da li su u srodstvu. Na društvenim mrežama možete da nađete i sagovornike i teme i publiku koju zanima to što pišete. 

S druge strane, sami novinari su mnogo direktnije izloženi raznim vrstama pretnji, uvreda, botovskih napada, malicioznih kritika. To sve može da ima strašne posledice po mentalno zdravlje. BIRN je u saradnji sa NUNS-om ove godine objavio izveštaj o bezbednosti novinara u digitalnom prostoru koji je pokazao, između ostalog, da su uvrede, pretnje i napadi na novinare mnogo češći u onlajn prostoru, ali da novinari izloženi uvredama na društvenim mrežama često nemaju podršku kolega, da mnoge redakcije ne znaju kako da reaguju u situacijama kada su njihovi novinari mete napada i da pravni sistem nema adekvatne mehanizme da ih zaštiti. Sami novinari uvrede, pretnje i pritiske na mrežama normalizuju i smatraju sastavnim delom posla, ali to jednostavno nije i ne sme da bude tako. To su krivična dela i moraju se procesuirati.

Kako odlučujete koje temim temama ćete se baviti u svom radu?

Za našu redakciju, koja je relativno mala i nema kapaciteta da se bavi svim pričama koje do nas dolaze, osnovno merilo su odgovori na dva pitanja: da li je ovo u javnom interesu i da li pokazuje sistemski problem. Ako je odgovor na oba pitanja potvrdan – radimo. 

Nedavno ste radili na tekstu „Telekom prodaje stratešku imovinu, tajni pregovori traju već godinu dana”. U tekstu se navodi da Telekom prodaje telekomunikacione antenske stubove i njihove prateće infrastrukture, poput trafo-stanica, solarnih panela i dela zemljišta. Ako se prisetimo usvojenih medijskih zakona u novembru koji omogućavaju Telekomu da osnuje svoj vlastiti mediji, možemo li očekivati da će britanska kompanija Actis GP LLP, kojoj će stubovi biti prodati, imati uticaj na medijsku sliku Srbije?

Actis kao kupac opreme, odnosno antenskih stubova za mobilnu telefoniju ne bi trebalo da ima bilo kakvog uticaja na medijsku scenu. Ono što će sigurno imati uticaja, i to možda vrlo brzo, jeste izmena zakona. Telekom je već bio vlasnika brojnih kablovskih televizija – tu su Euronews, Bloomberg Adria i 16 sportskih Arena Sport kanala.  Ove godine, neposredno pre usvajanja novih zakona kojima je legalizovano Telekomovo vlasništvo medija, Telekom je stekao pravo da „zahteva“ da kupi udeo u kompaniji Wireless Media – u čijem vlasništvu je Kurir. Da pojasnim, Telekom je 2018. godine uložio 38 miliona evra u firmu Wirless Media i njenu ćerku kompaniju Mondo Inc. Ovaj ugovor je predvideo i mogućnost da Telekom posle pet godina traži da kupi udeo u ovim kompanijama. Tih pet godina je isteklo u oktobru i pretpostavljam da ćemo u narednim mesecima, sada kada su prošli izbori, videti da li će Telekom postati vlasnik Kurira.

Bavili ste se i temom javnih konkursa i javnih nabavki u svom tekstu „Kako se javni interes izgubio u javnim konkursima”. U tekstu navodite da „sistem ima ozbiljne propuste i novac se troši gotovo bez nadzora i sankcija”. Kako bi se medijska slika promenila onda kada bi se sredstva dodeljivala po utvrđenim pravilima, a ne po slobodnom nahođenju? Mislite li da bi onda slobodna reč mogla da se čuje šire?

Medijski konkursi se održavaju po dosta uređenijim pravilima od konkursa u drugim oblastima, što naravno ne znači da ne može doći do zloupotreba. Ipak, kada su konkursi za medije u pitanju – postoji neka vrsta spoljne kontrole nad tim kako se novac dodeljuje. Jedan od većih problema bila je dodela novca provladinim tabloidima. Među medijima koji su dobijali najviše novca iz budžeta, bili su oni koji na najgore moguće načine krše novinarski kodeks. Tako su se novcem građana finansirale novine koje, recimo, objavljuju gadosti kada pišu o nasilju nad ženama. Novim medijskim zakonima usvojene su odredbe kojima bi trebalo da se spreči da mediji koji krše kodeks, dobijaju novac na konkursima. Prilikom dodele novca tražiće se i podaci Saveta za štampu o kršenju kodeksa. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi. Ukoliko novac budu dobijali mediji koji poštuju kodeks i izveštavaju objektivno, biće to svakako veliki napredak. 

Možemo li reći da publika ima uticaj na to širenje slobodne reči? Mislite li da publici nešto nedostaje što bi moglo da pomogne u ukidanju medijskog mraka?

Ne mislim da publici kao takvoj nešto nedostaje. Društvo nam je unazađeno i urušeno  u svakom pogledu. Pošto sada govorimo o medijima i publici – toliko puta smo već čuli državne službenike kako lupetaju (nemam profesionalniju reč, jer stvarno lupetaju) kada im se postavi ozbiljno novinarsko pitanje od javnog značaja, da ni sam novinar ni publika više ne očekuju smislen i stručan odgovor. 

Svi smo već navikli na vulgarizaciju javne reči i odsustvo pristojnosti i stručnosti u javnoj komunikaciji – od skupštine, pokušaja debata na televizijama, emisija koje su kao „zabavnog“ karaktera, izveštajima u štampanim medijima, da su očekivanja veoma niska, ako ih uopšte i ima. Ne znam kako se to prevazilazi, ali znam da će trajati dugo.

Foto: Naslovna fotografija: N1; Fotografije u tekstu: HRDAcademy, Nova S, N1

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još