Sportska takmičenja su neretko obeležena raspirivanjem nacionalizma od strane različitih aktera. Na Balkanu, na nacionalističke narative smo u medijima već navikli. Međutim, sa svakim novim takmičenjem nerazrešeni duhovi prošlosti nastavljaju da nas proganjaju u vidu govora mržnje, u kojem prednjače srpski tabloidi, potpirivani od strane vlasti.
Fudbalska takmičenja su, kao neka od najpopularnijih i najgledanijih turnira na svetskom nivou neretko ispraćena različitim oblicima nacionalizma – na terenu, od strane navijača, ali i u medijima. Počev od toga da se na fudbalske timove uvek gleda kao na nekakve vojske koje na terenu treba da samelju protivnički tim. Utom bolje, ako su u pitanju dva tima iz regiona, čije zemlje imaju istoriju neprijateljstva i konflikta.
Navijači su tu, kao verni posmatrači koji kao pioni prate svoje vojske i šire neprijateljstvo sa tribina, a nakon tribina na spoljni svet i virtuelni svet. Mediji, koji bi kao arbitri trebalo samo da posmatraju i prenose informacije, retko ostaju objektivni, već učestvuju u celoj ovoj nacionalističkoj igranci i potpiruju mase za vreme takmičenja. Ovo sve je naravno slučaj i u toku trenutnog Evropskog prvenstva u fudbalu koje se odigrava u Nemačkoj.
UEFA EURO 2024: ALBANCI I HRVATI KAO NEPRIJATELJ BROJ 1
Još od početka takmičenja u medijima se prate dešavanja na nemačkim ulicama. Kako je veliki broj navijača različitih zemalja na jednom mestu, neminovno se dešavaju incidenti. Međutim, neretko se od ničega, stvaraju prividi nasilja.
U gore navedenom slučaju, čini se da je pogrdan način za nazivanje Albanaca iskorišćen za skupljanje klikova. Kako se može i pročitati u ovom tekstu, zapravo je samo došlo do nesporazuma i ne zna se da li su to zaista bili Albanci koji su „izazivali“ srpske navijače ili je u pitanju nesporazum. Svakako je u pitanju korišćenje reči koja se u ovom kontekstu može shvatiti kao govor mržnje.
Do veće eskalacije u medijima došlo je nakon utakmice između Hrvatske i Albanije, kada su navijači oba kluba navodno uzvikivali „Ubij, ubij Srbina“, što je prouzrokovalo različite reakcije kako medija, tako i predstavnika vlasti. Najviše citiran je upravo bio potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin, što se može i videti na slikama ispod.
Vulin, poznat po svojim šovinističkim ispadima je i u ovom slučaj imao štošta da kaže, a mediji su jedva čekali da prigrabe ovu šansu i nekritički prenesu njegove izjave. Prvenstveno, Vulin je u svojoj izjavi iskoristio reč „Šiptar“. Sama po sebi, ona ne mora da bude problematična niti obeležena kao govor mržnje. Međutim, uvek je važno razmotriti kontekst. U ovom slučaju je nedvosmisleno reč o govoru mržnje.
Naravno, retko se desi da u kontekstu razgovora o Hrvatima i Albanicima ne spomene odlazak na odmor u te zemlje. Naime, neretko se ljudi koji leti odlaze na more u te zemlje predstavljaju kao mrzitelji sopstvenog naroda. U ovom slučaju Vulin ih upozorava da se „paze“ ako tamo odu ove godine.
NOVINARI KAO NAJVEĆI NEPRIJATELJ BROJ 2 ILI IPAK 1?
Naravno, sa Vulinom nije bio kraj diskusije o ovom događaju na tribinama evropskog prvenstva. Naime, neretko se u medijima naiđe na upiranje prsta prema neistomišljenicima. U Srbiji je imati kritičan stav o odnosu države prema bilo kojoj temi često ispraćeno razvlačenjem neistomišljenika po dnevnim novinama i portalima. Često je predmet ovakvih vesti upravo i pisac i kolumnista Danasa Marko Vidojković, poznat po svojim „kontroverznim“ stavovima.
Poenta njegove kolumne „Ubij Srbina“ je na portalu Alo u potpunosti izokrenuta naglavačke i predstavljena u naslovu teksta kao da Vidojković opravdava skandiranje. Naprotiv, Vidojković kritikuje navijačku kulturu uopšte i ulogu koju igraju političari u Srbiji, koji ne pokušavaju da smire odnose sa drugim državama regiona, već ga samo potpiruju:
„Zamislite da je iz Beograda, umesto neprekidnog podgrevanja sukoba na Balkanu, dolazila poruka mira sa komšijama… Ovako, svoj deo zasluga za fašističko divljanje na stadionu u Hamburgu ima i srpski režim, koji u svojoj šovinističkoj besvesti, huška ostatak šovinističkog regiona na nas.“
Marko Vidojković u kolumni za Danas
Bez obzira na to da li se slažemo sa njegovim stavovima ili ne, vidimo da je u tabloidu potpuno promašena poenta teksta. U primeru koji se vidi ispod, vidimo da se izjava novinara Željka Veljkovića, koji je u gostovanju na N1 izjavio da ga ne brinu toliko dešavanja u Nemačkoj, koliko ga brinu ljudi koji se protive održavanju festivala „Midrita, dobar dan!“, preobličila u to da su N1, Nova , Albanija i Hrvatska tzv. „braća“. Ovaj novinar ni u jednom trenutku nije rekao da podržava skandiranje koje se desilo u Nemačkoj, ali mu se spočitava simpatisanje sa hrvatskim i albanskim navijačima.
Izjave nepodobnih medija se konstantno izvlače iz konteksta i pokuša da se nastavi već donekle prihvaćenog narativa o „stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima“. Medijima koji se kritički odnose prema nacionalizmu i narativu koji kreira vlast, neretko se naknadno crta meta na čelu. U ovom slučaju, izjava Veljkovića nekako se pretvorila u „mržnju prema predsedniku Vučiću“.
Kako smo već rekli, evropska takmičenja najviše obitavaju govorom mržnje u domaćim tabloidima upravo zbog činjenice da su na njima najveće šanse da ćemo se susreti sa zemljama sa Balkana. Međutim, u srpskim medijima bez obzira na trenutak u kom se nalazimo, konstantno je prisutan narativ kojim se druge komšijske države i njihovi narodi predstavljaju kao „neprijatelji“.
„To je nešto što se provlači kroz ceo region, ta neka podela po etničkim linijama. Na žalost, da, u Srbiji su jedna od najtargetiranijih grupa Albanci. To se isto provlači i u Makedoniji, tamo su takođe Albanci jedni od najugroženijih grupa kada je u pitanju govor mržnje u medijima, kako u tradicionalnim tako i na društvenim mrežama“.
Marija Jovanović, stručnjakinja za medije
Dakle, ne samo da potpiruj, već i grade stvarnost u kojoj je normalno da se događaji poput festivala „Mirdita, dobar dan!“ smatraju najvećim državnim problemom, a svi koji podržavaju održavanje ovog događaja državnim neprijateljima.
Naslovna fotografija: Canva
Sadržaj je nastao u okviru projekta „Dalji razvoj civilnog dijaloga između Srbije i Kosova“, koji sprovode Centar za regionalizam i Humanitarno Dobrotvorno Udruženje Kosova „Majka Tereza“ uz podršku Evropske unije.
