Efekat posmatrača, ili – zašto ne reagujemo na nasilje?

S vremena na vreme pojavi se poneki video snimak javnog nasilja. Neke od situacija kojima smo svedočili u poslednje vreme jeste napad na devojku u teretani, slučaj na raskrsnici na Novom Beogradu, kao i ispad na Adi Ciganliji. I dok se u javnosti najviše polemiše o tome ko je kriv” ili ko je izazvao”, pored nas prolaze mnogo važnija pitanja – kakvu sigurnost imaju žrtve koje se osnaže da prijave nasilje nadležnima, da li imaju adekvatnu zaštitu i šta će biti epilog cele priče?

Kako bih dobila adekvatne i proverene informacije, kontaktirala sam Autonomni ženski centar, organizaciju koja se duži niz godina bavi pružanjem pomoći ženama žrtvama nasilja, te razgovarala sa predstavnicama udruženja Jovanom Markulić i Anjom Zečević.

Ono što je važno istaći na početku, jeste da statistički postoje promene u vezi stepena nasilja. Kako moje sagovornice ističu, pandemija korona virusa i vanredno stanje jesu uticali na povećan broj poziva.

Nakon vanrednog stanja i izlaska iz karantina, osetile smo povećan broj poziva na SOS telefonu, a žene su prijavljivale različite vrste nasilja. Razlog za povećan broj žena koje su nam se obraćale nakon vanrednog stanja je taj da nisu bile u mogućnosti tada da nam se jave iz bezbednosnih razloga i što su bile izolovane, takođe su navodile da je nasilje tada postalo učestalije i većeg intenziteta. Žrtve su bile spreminije da napuste nasilnika, prave plan izlaska iz nasilja i pokrenu različite postupke. Primećujemo i da nakon popuštanja epidemioloških mera su nam se obraćale žene koje su u visokom riziku od povređivanja, ponavljanja i dalje esklacije nasilja”, ističu moje sagovornice.

Drugi faktor je to što se o ovoj temi više govori. Me too pokret, veća prisutnost ove teme u medijima, kao i veći broj žena koje javno govore o nasilju koje su preživele i svojim nasilnicima uticali su na to da se žene lakše odluče na korak da prijave nasilje.

Možemo da primetimo da se o nasilju više govori nego ranije, da su žene više osnažene da govore o svom iskustvu nasilja koje su preživele. Žene poput Marije Lukić, glumice Milene Radulović, Danijele Štajnfild, žene koje su progovorile o grupi Telegram i osvetničkoj pornografiji i drugih  koje su javno govorile o svom iskustvu nasilja svakako jesu ohrabrile i druge žene da prvi put nekome ispričaju svoje iskustvo nasilja. Žene koje su zvale SOS telefon su u nekim slučajevima prvi put progovorile o svom iskustvu nasilja”, objašnjavaju sagovornice.

U 90% slučajeva, žrtve porodičnog i partnerskog nasilja su žene. Međutim, ove situacije na različite načine utiču i na druge aktere u porodičnom okruženju, posebno decu.

„Žrtva se stalno suočava sa strahom, strepnjom, anksioznošću, a prisutni su i problemi sa spavanjem, nesanicom. Deca su takođe žrtve porodičnog nasilja. I kada nasilje koje se dešava u porodici nije usmereno direktno na decu, deca su takođe izložena nasilju samim prisustvom nasilnim scenama koje preživljavaju njhove majke – slušaju vređanje i pretnje majkama, ukoliko ih vide uplakane ili sa povredama…Vrednosni sistem nasilnika utiče na sistem vrednosti deteta, te imamo primere da deca koja odrastaju u porodicama u kojima je prisutno nasilje, preuzmu model ponašanja oca i kasnije i sami čine nasilje u svojim partnerskim vezama”, objašnjavaju sagovornice.

Nažalost, veća vidljivost ove teme u medijima ne znači uvek da će se ona adekvatno prikazati, te da neće imati kontraefekat u javnosti. Efekat posmatrača” još uvek je izuzetno prisutan i to se jasno videlo na primerima nasilja u prethodnom periodu.

„Svedočimo situaciji, da su sve prisutniji naslovi u medijima o nasilju nad ženama, a sve manje davanje značaja javnosti takvim sadržajima. U navedenim događajima, imamo situaciju da niko nije reagovao, da su žene napadane od strane muškaraca na javnim mestima, na ulici, u teretani, kupalištu. To možemo s jedne strane shvatiti kao strah ljudi – da će proći na sličan način ukoliko pokušaju da pomognu žrtvi, a sa druge strane kao manjak empatije i mišljenja da ne treba da se bave tuđim problemima”. Nasilje koje je usmereno na žene na javnim mestima, ukazuje nam na sve veću smelost muškaraca da demonstriraju i zloupotrebljavaju svoju fizičku i društvenu moć”, zaključuju sagovornice i dodaju da Srbija ima dobre zakone, koji mogu dovesti do adekvatne i pravovremene zaštite žrtve, ukoliko bi se dosledno primenjivali, zajedno sa svim protokolima koji olakšavaju rad stručnjacima.

„Problem mogu biti nesenzibilisani stručnjaci koji ne prepoznaju i/ili negiraju nasilje koje žene prijavljuju, te na taj način može doći do propusta u radu i izostanku adekvatne zaštite žrtve”, zaključuju moje sagovornice.

Cover photo: Anete Lusina / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Spot Puteva Srbije uvredljiv za žene?

Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je reklamni spot „Ne vozi zaustavnom trakom, ne zaustavljaj život" kojim apeluju na vozače da ne koriste...

KBC Zemun će dozvoliti prisustvo oca na porođaju

Ginekološko-akušerska klinika KBC-a Zemun dozvoliće prisustvo oca na porođaju, najavio je upravnik GAK-a u KBC Zemun, ginekolog i akušer prim. dr Tomislav...

Večeras ističe rok za prijavu za rad na popisu stanovništva

Danas u 20 časova ističe rok za prijavu zainteresovanih za rad na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Ukoliko...

Protesti poljoprivrednika zbog cene suncokreta

Predstavnici Inicijative za opstanak poljoprivrednika započeli su danas protestnu vožnju iz Stare Pazove, kako bi pokazali nezadovoljstvo otkupnom cenom suncokteta i cenama...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još