Kada je u pitanju borba za prava romske zajednice u Srbiji, a naročito žena – Romkinja; zasigurno dobar primer aktivizma u ovoj oblasti nam daje Dženet Koko. Samosvesna, obrazovana, mlada, energična; majka, supruga, aktivistkinja, videografkinja – samo su neki od epiteta i uloga koji se mogu pripisati Dženet. U nastavku sadržaja koji smo pripremili povodom 16 dana aktivizma, razgovarali smo sa Dženet o položaju Roma_kinja u Srbiji, borbi za romska prava kao i o prinudnim brakovima.
🟡 Šta te je motivisalo da se baviš borbom za prava romske zajednice u Srbiji?
Pre svega ta konstantna loša slika o Romima i da se koriste u žargonu uglavnom uvek za nešto loše. Zbog mržnje koje neki imaju, a koja je neosnovana. Zato što smatram da je neka moja svrha da nastavim borbu kada za to imam priliku i kako bih pre prihvatajući taj deo sebe, prikazala sve te dobre strane jedne nacije.
🟡 Kako se danas radi na očuvanju romskog jezika, kao elementa kulturnog identiteta jedne zajednice? Pored jezika, šta bi istakla kao vrednosti romske zajednice koje smatraš tradicijom?
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture je uveden 2016. godine u Osnovne škole gde ima više romskih učenika. To je jedan korak ka očuvanju i negovanju svog maternjeg jezika kao i da deca nauče svašta lepo o svom narodu. Tradicije se transformišu, mlade generacije ne žele više da se recimo rani brakovi poistovećuju sa tradicijom. Ipak, porodične vrednosti su ostale na visokom nivou kao i solidarnost unutar zajednice. Romska zajednica se razlikuje po uslovima života ali se uvek provlači vera u Boga i ono bolje sutra, iako većina živi bez osnovnih uslova. Multitalentovanost je nešto što krasi romsku zajednicu, ma gde se ona nalazila.
🟡 Da li su Romi nevidljivi u očima zakona u Srbiji? Kako može da se promeni takav status Roma u Srbiji?
Nažalost, baš zbog mišljenja da je nešto deo romske tradicije, kao dečiji, prisilni, ugovoreni brakovi, počinioci tog krivičnog dela prođu nekažnjeno. Predrasude i stereotipi koji vladaju u društvu a pre svega u institucijama dovodi do toga da su nevidljivi i onda kada treba da se ostvare njihova prava ali i rešavaju neke nezakonite radnje.
Status Roma se može promeniti aktivnošću romskih pojedinaca koji javno zagovaraju njihova prava i osvešćuju na lokalnom, državnom nivou kao i u samoj romskoj zajednici. Moramo zajedno da radimo na rešavanju uzroka a ne saniranju bezbroj posledica. Za život kakav oni žive nisu zaslužni samo oni sami, već i ta nevidljivost i odbacivanje. Pođimo od toga da i zbog prošnje, koja je u većini slučajeva samo način preživljavanja, medijska slika, pokrivalice koje se iznova koriste da opišu romsku zajednicu, koja se duboko zarila u svest društva, stvara tu instant odbojnost prema celom narodu.
Status se menja tako što se zalagalo i zalaže se za veću stopu obrazovanja kroz afirmativne mere, pedagoške asistente_kinje, mentore_ke, za vidljivost romskih učenika_ca i na fakultetima a kasnije na višim pozicijama u javnom i privatnom sektoru koji se dalje zalažu za svoje sunarodnike.
🟡 Kakav je tvoj stav o maloletničkim brakovima? Na koji način treba govoriti o ovoj temi?
Moj stav je da decu, ali pre svega devojčice niko ne sme gledati samo kao udavače i majke još od 12-e godine. One treba da imaju izbor kako će svoj život živeti. Devojčice nisu psihofizički spremne za brak. Nijedna ne sme doživeti da odjednom bude ubačena u nepoznatu porodicu gde kasnije u većini slučajeva doživljava i nasilje od partnera a i članova njegove porodice.
Moram i iznova ponavljati da dečiji brak ne sme biti tradicija nijednog naroda na svetu. Svako dete zaslužuje bezbrižno detinjstvo i pravo na obrazovanje i usavršavanje da bi imala i ekonomsku nezavisnost. Nažalost, mnogi rani brakovi se dese iz siromaštva, a to su ti uzroci koje treba svi da pomognemo u rešavanju.
O ovoj temi treba da se govori sa romskom zajednicom sa razumevanjem ali i motivisanjem da svoju decu ne bacaju u nove izazove već ih podrže u obrazovanju i pronalaženju boljeg života za njih. Institucije treba osvestiti da reaguju na vreme i pruže podršku u nastavku školovanja i kažnjavanju počinioce krivičnog dela prinudnog braka.
Mediji imaju isto veliku ulogu u izveštavanju o slučajevima ranog braka kao i većoj vidljivosti pozitivnih primera iz romske zajednice kako bi motivisali roditelje i decu da može i drugačije. U okviru 16 dana aktivizma Romska ženska mreža sprovodi studiju slučaja devojke koje se nisu udale pre 18. godine, a grupa „Hrabra i samostalna“ čiji sam deo, organizuje radionice u osnovnim školama po Srbiji o važnosti obrazovanja i štetnosti dečijih brakova.
🟡 Snimila si i dokumentarac „Ja jesam – Me sem“. O čemu on govori? Pored njega, snimila si i film „Moj put“, o čemu on govori?
Dokumentarac „Ja jesam – Me sem“ je nastao zajedno sa koleginicama iz Centra za žene i decu „Daje“ kao odgovor na hitnost informisanja Roma i Romkinja zašto je važno da se na tadašnjem popisu stanovništva izjasne kao Romi i Romkinje.
Film je prikazao romske aktiviste i aktivistkinje i njihove životne priče, kao i razloge, motivacione poruke zašto se treba izjašnjavati kao najmnogobrojnija manjina u Srbiji. Prikazani su i svetski poznati Romi i Romkinje, za koje, nažalost, mnogi nisu znali, ali mi je drago da su kroz ovaj film saznali. Nezvanično broj Roma je veći od pola miliona dok se na najnovijem popisu i dalje prikazuje daleko manji broj, ni 140 hiljada.
Drugi dokumentarac „Moj put – Moro drom“ nastao u sklopu Romske ženske mreže Srbije i samostalne grupe „Hrabra i samostalna“ koju čine 10 obrazovanih Romkinja kao pokušaj da mladim Romkinjama i njihovim roditeljima približimo značaj obrazovanja i kroz šta sve prođu devojke koje se rano udaju. Film prati priču dve Romkinje od kojih se jedna udala jer se zaljubila dok su drugu nasilno udali.
🟡 Nominuj 3 osobe koje su po tvom mišljenju ostvarile poseban značaj u aktivizmu ili u javnim istupima; u promociji vrednosti u koje veruješ.
Marina Simeunović, pravnica i aktivistkinja, koja već dugo radi jako značajne akcije za romsku zajednicu a najskorija je da je izdejstvovala mural u čast Dušana Jovanovića, dečaka kojeg su pre 26. godina Skinsi ubili samo zato što je Rom.
Iva Parađanin, novinarka koja je svojim temama i gošćama u podkastu Tampon Zona toliko toga otvorila i time lečila žene i sve ljude.
Maja Čurčić iz hora Svi Uglas, koja kroz magiju muzike i pevanja spaja dva sveta koje su zapravo uvek bili jedno i sveto.
Naslovna fotografija: rts.rs
