Da li treba da nas zabrine istraživanje „Centra za mame“ o finansijskoj nezavisnosti mama u Srbiji?

Centar za mame“ sproveo je istraživanje o finansijskoj nezavisnosti mama u Srbiji, pod nazivom „Pravo na svoj dinar“. Ovo istraživanje sprovedeno je sa ciljem boljeg razumevanja kako se mame i partneri odnose prema sopstvenim prihodima, ko donosi odluke o trošenju kućnog budžeta; kao i da li postoji ekonomskog nasilja kao oblik rodno zasnovanog nasilja.

Istraživanje je sprovedeno u februaru 2023. godine, na osnovu anonimne ankete u elektronskoj formi koju su popunile 2.381 mame koje žive u Srbiji.


Što se geografskih odrednica tiče, skoro 60% mama koje su popunile anketu žive u velikom gradu, oko 17% žive u gradu srednje veličine, 11,5% u malom gradu, oko 8% na selu i skoro 4% van grada. Gotovo polovina ispitanica dolaze iz Beograda, oko 20% iz Vojvodine, dok ostatak žena dolazi iz ostalih krajeva Srbije.

Ono što će biti važno za dalje razmatranje rezultata ovog istraživanja, jeste nivo obrazovanja ispitanica. Njih 30% ima završen fakultet, master studije 28,6%, završenu srednju školu 26,3%, višu školu 12,2%, doktorat 2,4%; a sa završenom osnovnom školom ih je samo 2,5%.

Žene često imaju manje prilika za školovanje nego muškarci, brojke ovog istraživanja ukazuju na iskustva uglavnom visokoobrazovanih mama koje su velikim delom ekonomski aktivne i koje imaju više prilika da sebe finansijski zaštite nego manje obrazovane žene.“ – navodi Centar za mame u svom istraživanju i dodaje da pretpostavljaju da bi ove brojke u istraživanju bile gore za manje obrazovane žene.


74,4% anketiranih mama su zaposlene, 17,8% nezaposlene, dok 7,8% njih rade manje od punog radnog vremena. Van kuće, od onih koje su zaposlene, radi 68,1%; na hibridnom režimu rada (kancelarija + rad od kuće) su 18,9% mama, dok samo 13% njih radi isključivo od kuće.

Partneri mama koje su u zajednici su u većinskom delu zaposleni – 91,1%, dok je nezaposlenih manje od 5%. Kako navode iz „Centra za mame“, istraživanje je pokazalo da su partneri mama manje obrazovani nego same mame.

Tokom trajanja porodiljskog odsustva 79,5% anketiranih mama je imalo samostalne prihode, a 20,5% nisu. Više od polovine mama koje su imale samostalne prihode, odnosno 55,8% mama, je prijavilo da su im tokom porodiljskog odsustva samostalni prihodi bili manji, za njih 39,3% se oni nisu promenili, dok je 5% njih imalo veće samostalne prihode nego inače.“ – navodi se u istraživanjuFinansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar“.


Kada je u pitanju samostalno finansijsko odlučivanje žena, finansijkse odluke o većim izdacima zajedno sa partnerom_kom donosi čak 83% mama, dok odlučujuću reč ima 10,3% mama i 6,7% partnera. Kada je reč o manjim izdacima poput svakodnevne kupovine u supermarketima, odluku o potrošnji donose zajedno u 53,9% slučajeva, mame samostalno u 44,2%, a partneri samostalno u 1,8%. Ako se radi o opremanju zajedničkog doma, odluku o uređenju enterijera donele su mame u 14,2% slučajeva, a zajedno sa partnerima u 70,6% slučajeva.

Ako ove brojke povežemo sa ranije iznetim podacima o obrazovanju ispitanica, „Centar za mame“ došao je do povezanosti da što je viši stepen obrazovanja oba člana zajednice, odlučivanje o izdancima je ravnopravnije.

Sa novcem koje su mame samostalno zaradile, samostalno raspolažu samo u 37,1% slučajeva, dok zajednički sa partnerom_kom raspolažu u 55,9% slučajeva. Kada je reč o novcu koji partner_ka zarađuje, zajednički se njime raspolaže u 2/3 slučajeva, dok partner_ka samostalno troše svoj novac u skoro 27% slučajeva. „Kada je žena zaposlena puno radno vreme – odlučivanje o stečenom novcu oba člana partnerske zajednice je u značajnoj meri zajedničko, što je daleko manje izraženo u zajednicama u kojima žena radi pola radnog vremena ili nije zaposlena.“ – navodi se u istraživanju.

Istraživanje navodi da 1/3 ispitanih mama nije zadovoljna načinom na koji se raspoređuje novac u zajednici u kojoj žive. Ono što je važno, jeste da je ovo istraživanje pokazalo da na 2/3 ispitanih mama nije uticala raspodela kućnog budžeta na odluku o nastavku potomstva (rođenja sledećeg deteta).

Majčinstvo nije imalo uticaj na moć zarađivanja kod više od 50% ispitanih mama, dok je na 1/3 imalo izrazito negativan uticaj; a samo 13% ispitanica je izjavilo da nakon što su postale majke zarađuju više nego pre toga. „Majčinstvo u ovim ekonomskim okolnostima jeste ostavilo posledice po ekonomske slobode žene: 30.3% mama svih nivoa obrazovanja izjavilo je da je rađanje deteta negativno uticalo na njihove finansije i to u očekivanom smeru: što više dece imaju, mame su finansijski opterećenije.“ – navodi Centar za mame.

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su partneri_ke manje finansijksi opterećeni rođenjem deteta, kao i da „što je žena obrazovanija to je bolje za sve, i za ženu i za muškarca, što se finansijskog opterećenja tiče“. Patrijarhalni obrazac ponašanja u Srbiji se potvrdio i u ovom istraživanju, jer su ispitanice navele da nakon što su se ostvarile kao majke – podarena im je veća moć u odlučivanju u zajednici.

Jednom kada je dobila pravo finansijskog odlučivanja o novcu, mama dobija i određeni stepen kontrole nad novcem, naročito u vezi sa svakodnevnom potrošnjom i namiravanjem dečjih potreba. Osećaj da ima kontrolu nad finansijama svoje porodice ima 70,6%, dok njih 29,4% nema taj osećaj, a osećaj kontrole je veći kod obrazovanijih žena. Veći je broj onih koje imaju osećaj kontrole nad finansijama koje su samostalno zaradile (86,9%) nego onih koje nemaju (13,1%). Partneri u 89,5% slučajeva mamama ne ograničavaju pristup novcu, dok njih 10,5% ograničavaju, i dok 85,8% partnera ne određuje svojim partnerkama koliko novca im je „dovoljno“, čak 14,2% mama je izjavilo da im je partner nekada nametao takvu odluku.

IstraživanjeFinansijska nezavisnot mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar“ koje je sproveo Centar za mame

95% ispitanih mama ima podršku svojih partnera_ki da rade, dok skoro 5% nema tu vrstu podrške u zajednici. Skoro 98% mama naglasilo je u istraživanju da ih partneri_ke ne sprečavaju u odlasku na posao, dok ono što je zanimljivo jeste da se skoro 80% partnera_ki savetuje sa mamama oko svoje karijere!

Ono što u ovom istraživanju potvrđuje činjenicu da je obrazovanje zaštitini socijalni faktor za mame, jeste da mame koje su imale manje mogućnosti obrazovanja su više izložene raznim vrstama uskraćivanja slobode rada od strane partnera_ke; u odnosu na one mame koje su više obrazovane.

Osim uskraćivanja slobode rada, 4% ispitanica navelo je da su im partneri_ke uništavali imovinu bilo lične ili zajedničke svojine. Mame koje imaju više dece, ili pripadaju starijim uzrastnim grupama češće su izložene ovom obliku nasilja od strana partnera_ke.


Na pitanje da li maštaju o tome da će samostalno zarađivati dovoljno za svoje potrebe i potrebe svog deteta/dece, čak 22% mama reklo je da redovno mašta o tome. Nešto više, 26,7% mama smatra da već sada dovoljno zarađuju i da ne maštaju o tome. Ono što „Centar za mame“ ističe u ovom segmentu istraživanja, jeste da mame koje su najviše obrazovane i mlade – najviše maštaju o „finansijskoj stabilnosti“.

Fotografija: Ioana Radu/Pixabay

Kada su u pitanju majke koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost, samo polovina ispitanih mama rekla je kako bivši partneri ispunjavaju zakonsku obavezu prema deci i daju alimentacije. Od polovine bivših partnera koji plaćaju alimentaciju, samo polovina (dakle četvrtina od ukupnog broja) redovno plaća alimentaciju. Prema proceni više od 80% mama, sud nije odredio adekvatnu visinu alimentacije, što govori i podatak da je približno 50% mama izjavilo da alimentacija pokriva manje od polovine troškova deteta.

Ono što je zabrinjavajuće u ovom izveštaju, jeste podatak da čak 43,2% bivših partnera umanjuje ili sakriva deo svojih prihoda, kako bi sud na osnovu toga prepisao manju alimentaciju.

Odnos tata prema alimentaciji statistički je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom. Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom – a ovakvi dogovori su često sklopljeni vansudski. U ovome se ne uočava povezanost ni sa obrazovanjem mama, regijom u kojoj žive niti sa godinama – u pitanju su ponašanja koja su prisutna u svakom socioekonomskom sloju i koja nisu sankcionisana.

IstraživanjeFinansijska nezavisnot mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar“ koje je sproveo Centar za mame

Kao zaključak ovog istraživanja, autori skreću pažnju na to kako je tema nataliteta ona tema koja uvek privlači pažnju javnosti, i pozivaju na to da gradimo društvo u kojem su statistike do kojih je došlo ovo istraživanje bolje i ravnopravnije. Takođe, kao načine da se ovo postigne, navode zalaganje da se „stvore bolji uslovi da žena završi formalno obrazovanje i nakon što postane mama, da se više poštuju radna prava mama i dosledno sankcionišu oni koji ih ne poštuju, da se poslodavci stimulišu poreskim olakšicama pri povratku mama sa porodiljskog osustva“, kao i da nakon odsustva ne primaju platu koja je manja od one koju su imale pre porodiljskog odsustva.

Važno nam je i da pomenemo da se ovakvim istraživanjem skrećemo pažnju na to kakvi su odnosi u zajednici, kao i da ekonomska nezavisnost ne vodi razvodu, već kvalitetnom odnosu, kao što naši nalazi i pokazuju: obrazovanije žene sa zaposlenjem u većoj meri doprinose zajedničkoj kućnoj kasici, a i istovremeno njihovi partneri imaju veću ekonomsku slobodu.“ – navode u zaključku istraživanjaFinansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar“ koje je sproveo Centar za mame u Srbiji.


Naslovna fotografija: Canva

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još