Problem vakcinacije protiv malih boginja i velikog kašlja u Srbiji

Suočeni smo sa epidemijama malih boginja i velikog kašlja, a vodećim problemom smatra se nedovoljan broj vakcinisane dece. Razgovarali smo sa Alexandrom Laurom Hidi Jovanović, specijalistkinjom pedijatrije na DokToku, o krucijalnoj ulozi vakcinacije, kao i o čestim mitovima vezanim za vakcine.

Prvi slučaj malih boginja prijavljen je 8. februara kada je, kako je naveo „Batut”, prijavljena porodična epidemija sa dve obolele osobe – jedna nevakcinisana osoba koja pohađa srednju školu i jedna odrasla osoba koja je imala podatak u medicinskoj dokumentaciji da je preležala tu bolest u dečjem uzrastu. Kako se male boginje prenose?

Virus morbila nema životinjski rezervoar i javlja se samo kod ljudi. Male boginje se prenose sa osobe na osobu respiratornim kapljicama, malim česticama aerosola i bliskim kontaktom. Period inkubacije je 10 do 14 dana, iako su zabeleženi i duži periodi.

Nakon preležanja bolesti ili vakcinacije, organizam stvara u najviše slučajeva doživotna antitela, a osoba koja je preležala morbile ih ne prenosi kasnije.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih roditelji u Srbiji ne vakcinišu decu?

Nažalost, najveći razlog je nepoverenje u današnju medicinu i medicinski kadar. Pristup internetu i neproverenim površnim informacijama o vakcinama i bolestima na raznim sajtovima je dovelo do ovog nepoverenja. 

Spremili smo nekoliko čestih mitova o vakcinaciji (koji su postali pre svega popularni u doba korone), voleli bismo da čujemo vaše mišljenje za svaki od njih:

  1. Nama u Srbiji šalju vakcine lošijeg kvaliteta.
    Ne slažem se s time, bez stručnih dokaza ovaj mit nema osnovu.
  2. Više ne prave vakcine kao što su ih ranije pravili.
    Medicina napreduje svakog dana, ali odavno znamo koje su vrste vakcina i kako se one prave. Postoje vakcine koje sadrže ceo patogen ( žive vakcine, atenuisane i inaktivisane vakcine ), vakcine koje sadrže specifične delove (pojedinačne) virusa ili bakterija i vakcine na bazi nukleinskih kiselina- RNK I DNK). Ljudi se najviše plaše od treće kategorije zbog puno dezinformacija o tome kako ove vakcine mogu uticati na ljudski DNK. 
  3. I vakcinisani se razboljevaju.
    Postoji razlika između inficiranja nekim virusom i razboljevanja. Bilo ko se može razboleti, vakcinisan ili ne. Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih osoba je u težini kliničke slike. Zašto se i vakcinisane osobe mogu ipak razboleti? Zato što stvaranje antitela zavisi od organizma do organizma. Neko može primiti vakcinu, ali stvoriti mali broj antitela ili ne stvoriti uopšte. Takođe, neko ko se inficirao virusom pre primene vakcine , može ispoljiti simptome bolesti nakon vakcinacije zbog pada imuniteta. U toku stvaranja antitela nakon vakcinacije, imunitet pada i tako može doći do razboljevanja. Na ovaj način se veliki broj ljudi razboleo od Covid 19 virusa- odatle i povećanje antivakcionalnog pokreta.
  4. Pošto se bolest smatra iskorenjenom, ne moram da vakcinišem sebe / svoju decu.
    Vakcina stimuliše imunološki sistem da proizvodi antitela koja dodatno štite vakcinisanu osobu od određene bolesti. Ako je većina populacije u zajednici vakcinisana protiv neke bolesti, cela zajednica će biti zaštićena, pa i oni koji nisu primili vakcinu.
  5. Vakcine izazivaju autizam kod dece.
    Brojne studije su pokazale da ne postoji veza izmežu vakcina i autizma.
  6. Ne mogu da znam da li mi daju pravu vakcinu.
    Uvek će postojati kao u svakom domenu, teorija zavere i nepoverenje. Problem leži i ovde u slobodi nestručnih lica da šire dezinformacije o vakcinama, bolestima i načinu lečenja istih.

Koliku opasnost predstavljaju male boginje?

Morbile su grozničavo osipno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti. Poznato je da virus morbila izaziva imunosupresiju koja može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama. Ovo uzrokuje povećanu osetljivost na sekundarne bakterijske i druge infekcije.

Koliku opasnost predstavlja veliki kašalj?

Pertussis, što doslovno znači „nasilan kašalj“, poznat i kao veliki kašalj ili „kašalj od 100 dana“, prvi put je opisan u pariskoj epidemiji 1578. Bordetella pertussis, uzročnik, otkriven je 1906. godine, a vakcina je bila razvijena 1940-ih godina. Pre nego što je razvijena vakcina protiv pertusisa, pertusis je bio glavni uzrok morbiditeta i smrtnosti novorođenčadi.

Veliki kašalj može izazvati upalu pluća, napade, oštećenje mozga i smrt. 

Koji su najprepoznatljiviji simptomi velikog kašlja, a koji malih boginja?

Male boginje

Definicija kliničkog slučaja ospica SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je „svaka osoba sa temperaturom, generalizovanim makulopapuloznim osipom, kašljem, korizom ili konjuktivitisom“. Male boginje su akutni febrilni egzantem koji se karakteriše sa tri „C“-a: kašalj, koriz i konjuktivitis. Koplik pege, male bele papule na bukalnoj sluzokoži, patognomonične su za morbile i pojavljuju se dan-dva pre osipa, iako se ne vide uvek. Osip prethodi pojavi groznice, pojavljuje se prvo na licu i širi kaudalno da bi postao generalizovan. Nekomplikovane ospice obično nestaju nedelju dana nakon pojave osipa.

Veliki kašalj  

Posle perioda inkubacije od 1 do 3 nedelje, infekcija pertusisom obično napreduje kroz tri različite faze: kataralnu fazu, paroksizmalnu fazu i fazu oporavka.

Kataralna faza se manifestuje slično drugim infekcijama gornjih disajnih puteva, sa temperaturom, umorom, rinorejom i injekcijom u konjuktivu. Kataralna faza traje 1 do 2 nedelje i predstavlja najzarazniji stadijum bolesti.

Paroksizmalna faza prati kataralnu fazu i karakterišu je paroksizmi stakato kašlja i povlačenje groznice. Pacijent obično kašlje u više navrata, praćeno snažnom inspiracijom, što stvara karakterističan „huk“. Ove epizode ​​mogu biti izazvane hladnoćom ili bukom i češće su noću. Pacijenti se netoksično pojavljuju između paroksizama, ali tokom epizoda kašlja mogu da ispolje cijanozu, dijaforezu ili apneju. Neposredno nakon paroksizma, pacijenti mogu razviti post-tusivno povraćanje, sinkopu ili apneju.

Konačno, tokom rekonvalescentne faze, rezidualni kašalj traje nedeljama do mesecima, obično izazvan izlaganjem drugoj infekciji gornjih disajnih puteva ili iritantu.

Atipične prezentacije su uobičajene kod odojčadi, a temperatura se možda neće pojaviti. Umesto toga, tahipneja, apneja, cijanoza i epizodična bradikardija mogu biti prisutne karakteristike.

Povećan intratorakalni pritisak od kašlja može dovesti do petehija iznad linije bradavica, subkonjunktivalnog krvarenja i epistaksa.

Postoje li još neke mere predostrožnosti koje ljudi mogu da preduzmu povodom epidemije?

Higijena (pranje ruku, dezinfekcija), nošenje maski i ishrana su nekoliko od najbitnih mera predostrožnosti.

Da li institucije zakazuju pri proveri i akciji kada je u pitanju proveravanje nevakcinisanih beba protiv velikog kašlja? Da li se uopšte vrši provera, i da li roditelji odgovaraju za ovakve postupke?

Insitucije rade svoj posao, promovišu vakcinaciju, proveravaju procenat vakcinacije i šalju pozive radi iste u slučaju nevakcinisane dece. Nažalost roditelji ne odgovaraju nikako u slućaju da odbijaju vakcinaciju dece obaveznim vakcinama. 

Kako bi trebalo zakonski da odgovaraju roditelji koji ne vakcinišu decu obaveznim vakcinama?

U ovakvim slučajevima, mi stručnjaci često pribegavamo mišljenju da bi možda najadekvatnija bila novčana kazna za roditelje koji izbegavaju vakcinaciju prema usvojenom kalendaru vakcina.

Da li mislite da je manjak vakcinacije kod dece posledica prouzrokovan od raznih teorija koje su nastale tokom pandemije virusa COVID-19, kada je vakcinacija (iz straha i, pre svega, neznanja) stavljena pod veliku lupu sumnje? Ili je ovo problem koji je nastao još pre pandemije?

Ovaj problem postoji već dugo, ali pandemija je dodatno uticala i povećala nepoverenje i ojačala antivakcionalni pokret, te su ovo sa čime se danas susrećemo posledice i te pojave.


Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još