Da li ste čuli za slučaj „Stražar“?

Vest da je na aerodromu „Nikola Tesla“ na ulasku u Srbiju zaplenjena vredna slika Paje Jovanovića „Stražar“ od, kako se tada navodilo „misterioznog putnika“ i neobične izjave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, zainteresovale su novinarku Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Jovanu Tomić da pokuša da istraži ovu priču. Dva meseca su prošla u potrazi za dokumentacijom, analizi, brojnim razgovorima sa stručnjacima, dok javnost u Srbiji nije saznala da je „misteriozni putnik“ koji je u zemlju pokušao da unese sliku vrednu više od 140.000 evra, izbegavajući plaćanje carine, zapravo gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Grada Beograda Nikola Kovačević. Autorka ove priče, istraživačka novinarka Jovana Tomić, kaže da se nakon brojnih neuspešnih pokušaja, ovaj funkcioner ipak javio i odgovorio na njena pitanja.

„Nisam uspela da ga dobijem kada sam zvala njegove stare brojeve koje sam pronašla ni institucije u kojima radi pa sam nakon više pokušaja ostavila svoj broj telefona i poruku da mi se javi. I on se javio, što je bilo iznenađenje. Interesovalo ga je zašto ga tražimo, a onda je odgovorio na sva pitanja“, kaže Jovana za Zoomer.

Kovačević je prilikom zaplene, kako piše CINS, izjavio da nije znao da slika podleže carini, dok je na Jovanino pitanje odgovorio da nije pokušao da sakrije sliku nego je hteo da pita carinika šta da radi jer ima kulturno dobro.

Prema analizi CINS-a, ovaj odbornik vladajuće Srpske napredne stranke je od 2012. godine promenio nekoliko funkcija i na svakoj od njih zarađivao najviše 155.000 dinara, a njegova trenutna plata iznosi 110.000 dinara. U razgovoru sa novinarkom tvrdio je da novac za sliku nema nikakve veze sa njegovom platom, već da je slika plaćena novcem njegove supruge od prodaje nekretnina, koji je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nekoliko puta se na društvenoj mreži „Fejsbuk“ oglašavao o slici „Stražar“, između ostalog otkrivši da je Grad bio zainteresovan da je kupi, ali Kovačević kaže da on sliku nije kupio za Grad, nego za ličnu kolekciju.

Zajedno sa slikom, Kovačeviću je na carini oduzeto i 5.500 evra, jer je pokušao da u zemlju unese 15.500 evra, a dozvoljeno je do 10.000. On je tvrdio da taj novac nije njegov, nego da mu ga je vratio prijatelj koji je sa njim putovao. Rekao je da je „privatna stvar“ razlog  zbog koga je taj novac bio kod njega.

Prema dokumentaciji do koje je CINS došao, vidi se da Kovačević nije bio na zakazanom saslušanju i da mu nisu uručeni ni poziv ni zahtev. On je rekao je da mu nije jasno kako nisu uspeli da  uruče poziv i da je za suđenje saznao iz medija. Takođe je rekao da će platiti kaznu koja bude propisana i dodao da će slika ostati u vlasništvu porodice koja ju je „legalno i kupila, donela i zaradila“. Nadležna tužilaštva sada ispituju da li bi Kovačević mogao da se tereti za krivično delo krijumčarenje. Nakon CINS-ovog teksta Više javno tužilaštvo je izdalo saopštenje u kome navode da su započeli proveru i da će obaveštavati javnost o svemu što dalje budu radili, dok je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula vanrednu kontrolu imovine gradskog sekretara.

„Institucije treba da budu brana korupciji“

Istraživački novinari se bave temama važnim za građane i često u pričama otkrivaju „nešto što ljudi koji bi trebalo da rade u javnom interesu ne žele da se sazna“, ali „oni nisu tužilaštvo i sud da nekoga terete optužbama ili mu sude“, kaže Jovana. Ona smatra da je važno da ljudi koji rade u institucijama „ne žmure“ i „ne čekaju da javnost zaboravi na jednu „aferu“ tako što će u fokus medija doći neka druga“, već da nakon pisanja CINS-a i drugih istraživačkih redakcija to istraže i tako pokažu „da im je stalo da se izbore sa korupcijom“.

„U situaciji kada izostane reakcija institucija, građani gube poverenje u njih. Verujem da je takva praksa tu da se neko nekome ne bi zamerio. Ipak, autocenzura neće otići iz naših institucija sama od sebe. Oni koji tamo sede moraju da budu svesni svoje odgovornosti.“, ističe Tomić

Nakon nešto manje od mesec dana, na portalu CINS-a objavljena je i druga priča o ovom funkcioneru. Naime, Jovana je uspela da pronađe dokaze da se protiv Kovačevića već od ranije vodi postupak zbog neprijavljivanja imovine, iako je on tvrdio da je sve prijavio. Između ostalog, Agencija je otkrila da nije prijavljivao oružije, automobile i novac. On je u toku kontrole rekao da imovinu slučajno nije prijavljivao i da se to neće ponoviti.

CINS je takođe imao uvid u dokumentaciju koja nije dostupna na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, a u kojoj se vidi još brojna imovina Kovačevića i njegove porodice. Jovana kaže da kada je ponovo pozvala ovog funkcionera, on nije više želeo da razgovara.

„Prilikom pisanja druge priče o ovom slučaju smo se još jednom čuli, ali čim sam se predstavila on je spustio slušalicu. Ni na poruke nam nije odgovorio.“, kaže Tomić

Nakon objavljivanja prve priče, Kovačević je putem tabloidima poručio da je to još jedna lažna afera kojom se napada vlast. Jovana kaže da je to pokušaj spinovanja i da je takav princip „odbrane“ postao uobičajen kod naših funkcionera. Ističe da oni moraju „uvek imati u vidu da su na funkcijama zahvaljujući građanima, da ih plaćaju građani i da su tu da rade za njihovu dobrobit.“

Upitana kakav je, prema njenom iskustvu, odnos nosilaca vlasti u Srbiji prema istraživačkim novinarima i novinarkama, Jovana kaže da praksa po kojoj se ponašaju pokazuje njihovu bahatost, nepoštovanje novinara, a samim tim i nepoštovanje građana i građanki.

„Došli smo u situaciju da se radujemo kada nam se funkcioneri o kojima pišemo uopšte jave i pristanu da pričaju. To dosta govori o atmosferi koja vlada u društvu. Novinari i novinarke često ne uspeju ni da postave svoje pitanje. To uzrokuje da naši tekstovi ostanu bez „druge strane“, samim tim i građani ne čuju celu priču. I takva praksa demotiviše novinare i novinarke da traže odgovore.“, kaže Tomić

Bez obzira na to, kaže Jovana, „istraživački novinari su tu da postavljaju pitanja i neće stati zato što je nosiocima vlasti neprijatno da pitanja čuju, a kamoli na njih odgovore“.

Jovana se sa istraživačkim novinarstvom prvi put susrela na CINS-ovoj školi 2018. godine. Kako kaže, profesionalizam CINS-a, način na koji rade, ali i prilika da istražuje važne teme privukli su je da počne da se bavi tim poslom.

„Trudim se da to radim odgovorno. Iako postoje pritisci to nije razlog da se od profesionalnog novinarstva odustane. Prosto, kada do napada i dođe želja da ovaj posao radimo kako treba samo jača. Kao da se zaboravlja da je jedna od osobina potrebna za ovaj poziv upornost. I ti pritisci nas grade kao profesionalce, učimo da postanemo otporni na njih jer znamo da je ono o čemu pišemo bitno za građane. Ipak, smatram da se na pritiske i napade ne smemo navići jer nijedan novinar ne sme biti ugrožen zato što časno radi svoj posao.“, kaže novinarka CINS-a Jovana Tomić.

Ove dve priče, kao i mnoge druge, možete pročitati na portalu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još