U čast nove Zoomer sezone, u okviru koje ćete svake nedelje imati prilike da proširite svoje znanje o književnosti, danas ćemo održati „uvodno predavanje” kako bismo popunili sve rupe u znanju i spremili vas za prijemni iz opšte informisanosti ili sledeći pab kviz.
Bitno je naglasiti da se ovom prilikom nećemo baviti samo književnošću, već knjigama svih vrsta, od fikcije do religijskih i naučnih tekstova. Odgovori na ovih pet čestih pitanja možda neće od vas napraviti stručnjaka, ali će staviti u perspektivu veličinu polja književnosti.
Koja je najprodavanija knjiga na svetu?
Sa preko pet milijardi prodatih primeraka, ubedljivi pobednik je Biblija. Biblija je ujedno i najprevođenija knjiga na svetu, prevedena u celosti na 394 svetska jezika. Barem jedna knjiga Biblije je prevedena na još oko 2000 jezika, što je, konteksta radi, otprilike trećina svih jezika na svetu.
U kategoriji fikcije vodi „Don Kihot”, Migela de Servantesa, prodat u oko 500 miliona primeraka širom sveta. Njegova revolucionarna originalnost je svakako doprinela čitanosti, ali i činjenica da je ovaj roman obavezna školska lektira u svim zemljama španskog govornog područja.
Naposletku, među savremenim delima živih pisaca pobeđuje „Hari Poter i kamen mudrosti”, prva knjiga najprodavanijeg književnog serijala ikada. Do danas je ova knjiga prodata u oko 120 miliona primeraka.
Ko je najbogatiji pisac na svetu?
Niko drugi do Dž. K. Rouling. Sa oko 450 miliona prodatih knjiga i profitom od filmske franšize, Dž. K. Rouling je postala jedna od samo pet milijarderki na svetu koje su same stvorile svoje bogatstvo. Kako navodi Lit Hub, engleska autorka je od 2009. do 2019. godine zaradila preko 550 miliona dolara, a drugoplasirani Stiven King, čak 300 miliona manje.
Treba napomenuti da je i King većinu svog bogatstva zaradio od ekranizacija, a ne knjiga. Trećina njegove bibliografije je ekranizovana, pri čemu je najveći profit ostvario film „To” iz 2017. godine – preko 327 miliona dolara ukupno, najviše u istoriji horor filma. Čak ni najveća imena ne mogu doći do statusa multimilionera samo prodajom knjiga.
Koja je najskuplja knjiga ikad kupljena?
Ovaj rekord je dugo držao „Kodeks Lester” (ili „Lesterski kodeks”), jedna od svezaka Leonarda da Vinčija. Neće začuditi činjenica da je kupac dobro poznati milijarder, Bil Gejts, koji je spis od svega 72 strane platio preko 30 miliona dolara. Ovo je najpoznatiji naučni dnevnik Leonarda da Vinčija i ujedno jedino njegovo delo u privatnom vlasništvu, a bavi se (između ostalog) astronomijom, kretanjem vode i fosilima.
Pre godinu dana ovaj rekord je oborilo izdanje iz prvog štampanog tiraža Ustava Sjedinjenih američkih država, koje je za 43 miliona dolara kupio američki preduzetnik i investitor, Kenet Grifin. U ovom tiražu postojalo je svega trinaest primeraka, od kojih se deset nalazi u vlasništvu muzeja i arhiva.
Ipak, ako se uzme u obzir podatak da je „Kodeks Lester” prodat 1994. godine, njegova cena prilagođena inflaciji iznosila bi preko 56 miliona dolara, što mu vraća titulu najskuplje knjige ikad prodate.
Koja knjiga ima najviše adaptacija?
Danas većina uspešnih knjiga dočeka adaptaciju ili dve, ali neke su izgleda pogodnije od drugih za prenošenje u druge medije. Nemoguće je doći do preciznog odgovora na ovo pitanje, jer u „adaptacije” spadaju ne samo filmovi i serije, već svako delo inspirisano originalom, uključujući potpuno nove verzije koje mogu imati vrlo malo sličnosti sa prvobitnom.
Kada uzmemo u obzir sve medijume i sve stepene vernosti originalu, neki od kandidata bi bili „Jadnici” Viktora Igoa, koji se najčešće nalaze u formi mjuzikla, i „Drakula” Brema Stokera, koja je nadahnula i veliki broj stripova i animiranih filmova.
Većina se, ipak, slaže da u ovoj kategoriji pobeđuje „Božićna priča” Čarlsa Dikensa, sa preko pedeset adaptacija samo na filmu. Dikens je možda i najčešće adaptiran autor, jer su njegova dela „Oliver Tvist”, „Velika očekivanja” i „Priča o dva grada” klasici u mnogim umetnostima van književnosti. Bio je omiljen još pre razvoja filma, kada je književnost inspirisala najpre radio-drame.
U kojoj državi se najviše čita?
Prema istraživanju britanskog lista „Independent” iz 2016. godine, u pitanju je Indija, čiji stanovnici provedu u proseku 10 sati i 42 minuta nedeljno čitajući.
Na drugom mestu se našao Tajland, a za njim slede Kina i Filipini. Među evropskim zemljama prednjači Češka, koja se našla na 6. mestu u svetu. Treba napomenuti da ovo istraživanje obuhvata i čitanje novina, časopisa, kao i stručne naučne literature, koja je u vodećim državama znatno popularnija od fikcije.
Zanimljivo je da stopa pismenosti naizgled ne utiče na popularnost čitanja. U Indiji je tek 73% stanovništva pismeno, što je ispod svetskog proseka, dok s druge strane, većina najpismenijih zemalja nije ušla i u “najnačitanije”.
Slika izgleda nešto drugačije ukoliko se umesto vremena provedenog u čitanju za merilo uzme broj prodatih knjiga. SAD, koje se na prethodnoj listi nalaze tek na 54. mestu, po broju prodatih knjiga su prve u svetu, sa oko 275 hiljada knjiga godišnje.
(Ako na neko bitno pitanje niste našli odgovor, verovatno se o njemu sprema poseban članak.)
Naslovna fotografija: Burst
