Na dan premijere predstave „Devojčice” u Reflektor teatru, objavljujemo intervju sa SAROM OSTOJIĆ, jednom od deset glumica i koautorki komada. Pročitajte čime se bavi, šta je novo naučila sa ekipom Reflektor teatra i u čemu je tajna jedne posebne hemijske olovke, koju je – čim se rodila, dobila od svoje bake.
Čime se baviš kad ne igraš predstavu „Devojčice“?
Ja sam studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije na smeru odnosi sa javnošću. Volim PR i jedva čekam da počnem da radim. Glumom se bavim od malena i volela bih da tako i ostane. Gluma me oslobađa i raduje. Obožavam da idem u pozorište, na svirke gde se svira Čola i da treniram u teretani. Volim da plešem i to me čini svojom. Pored studija i glume vikendima radim u dva restorana, pri jednoj kompaniji gde prodajem fotografije na veseljima i svadbama. Volim taj posao jer je spontan i uzbudljiv.
U predstavi pričate lične priče iz odrastanja. Zato se nameće pitanje: kakva si bila kad si bila mala? O čemu si maštala, čega si volela da se igraš, kako ti je bilo u školi, koje si predmete najviše volela?
Kada sam se rodila, baka Zorka je kupila jednu hemijsku i stavila mi je u ruku sa obrazloženjem da ću tako po verovanju lepo pisati. Tako od malena pišem dnevnik, imam opisan svaki detalj iz svog života koji mi je bio važan. Kao dete sam bila umiljata i vesela devojčica. Mama je često znala da me nazove advokaticom jer sam isterivala pravdu i borila se za druge koliko za sebe. Maštala sam o tome da uvek budem okruzena ljubavlju i pravim prijateljima, ali i da se bavim poslom koji mi je zanimljiv. U školi sam bila vredna i poslušna, mada sam jasno znala šta volim, a sta ne. Volela sam da budem najbolja i da budem glavna, omiljeni predmeti su mi bili srpski geografija i jezici. U osmom razredu bila sam predsednica odeljenja i parlamenta, uživala sam u tome. Moje školovanje obeležio je i folklor, trenirala sam od šeste do deventaeste godine i putovala po Evropi svakog leta.
Kako si saznala za ovaj projekat i kako si odlučila da se prijaviš na audiciju? Čega se sećaš iz procesa selekcije? Da li si očekivala da ćeš biti primljena?
Saznala sam za ovaj projekat na internetu, putem instagrama. Iz procesa selekcije se sećam da mi je bilo zanimljivo da popunim leksikon, da idem na radionice za uži krug, pa nisam ni razmišljala toliko o prolasku. Kada sam obaveštena da sam primljena, odmah sam svima javila. Vest sam čula na ulici, u toku šetnje sa drugaricom: obe smo vrištale od sreće!
Šta si novo naučila radeći na ovoj predstavi?
Pre svega naučila sam dosta o procesu stvaranja predstave u kojoj sam koautorka, naučila sam dosta toga o feminizmu i o sebi. Izdvojila bih najbitnije da sam dobila veliku dozu snage i samopouzdanja u ovom procesu, prihvatila sam malu sebe i oživela je opet. Mislim da mi je ova predstava značila lično, više nego sve što sam do sada radila. U svakoj članici i svakom članu naše ekipe sam u nekom momentu videla prijatelje. S obzirom da ovaj proces traje već neko vreme, prošli smo zajedno kroz lepe i neke manje lepe trenutke. I drago mi je da sam ih delila baš sa njima. Osećam se sigurno u ovoj ekipi.
Važan deo rada na „Devojčicama“ bila je i takozvana „Mala škola feminizma“, odnosno niz razgovora koji ste vodile sa stručnim saradnicama. Koji od ovih razgovora ti je bio posebno upečatljiv i zašto?
Svaki razgovor za sebe mi je bio znacajan, emotivan i ohrabrujuć. Naučile smo istoriju feminizma i odlike istog. Način na koji se organizuje jedan protest i šta je to HPV vakcina i zašto je važan bezbedan prostor za devojke. Šta to znači za nas i koja prava imamo, a za koja možda i nismo znale. Meni je lično najveći utisak ostavio razgovor sa Marijom Ratković: bilo je veoma emotivno i delile smo svoja zapažanja i strahove kada su u pitanju doktori, informacije koje ostavljamo na internetu i slično…
Imaš li svoju ličnu poruku za devojčice koje danas odrastaju: šta treba da znaju, čega da se čuvaju?
Moja poruka devojčicama danas je da je sve prolazno. Sve što te sada muči i što se čini nerešivo će proći… Isto tako i lepe stvari, zato uživaj u njima, a svim problemima hrabro stani na crtu. Sve je rešivo! Istražuj i dozvoli sebi da budeš slobodna, a onda kada se najmanje budeš nadala saznaćeš odgovor na pitanje ko si, šta želiš da budeš i koga voliš. Sve to dođe prirodno. Čuvaj se svih onih ljudi, stvari i energija koje ti ne dozvoljavaju da budes slobodna i ne primaj sve k’srcu!
Predstavu „Devojčice” možete pogledati na repriznim izvođenjima 7. i 17. oktobra, na Sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu, kao i 30. novembra, za 10. Rođendan Reflektor teatra, kada „Devojčice” igraju u paketu sa predstavom „Muškarčine”.
