fbpx

ZOOMER LEKSIKON 07: Miloš Borjan

Koliko puta samo prođemo ulicom i ne primetimo one koji nam idu u susret. Ti sasvim „obični” prolaznici, a opet sa puno autentičnih priča iza sebe. Zato je tu naš „Leksikon”, u svakoj ulici i svakom parku, gde naša Jovana čeka da uz opušten razgovor i selfi te priče ovekoveči na njegovim stranicama.

Malo sam odlučila da lutam onim meni manje poznatim delom grada, Novim Beogradom. Pošto volim da prošetam pored reke, ovaj put hodam Savskim kejom. Znam da ću ovde sigurno naleteti na nekog zanimljivog za moj i Zoomerov leksikon.

Odlučila sam da malo sednem i odmorim. U blizini mene sede dva momka i devojka.

„Hm, da pokušam sa njima?” -prolazi mi misao kroz glavu. Nije mi baš ono skroz kul da samo tako uskočim random, ali zašto da ne? Objasnila sam im o čemu je reč, i momak po imenu Miloš je pristao. 

„Samo ako hoćeš, možemo otići na kafu ili piće. Ja sam ceo dan na nogama”, kaže mi Miloš. U nekoj drugoj situaciji bih verovatno odbila, ali sada pristajem. Devojka i momak koji su sa Milošem su odlučili da sednu malo, a nakon toga nastave svoju šetnju. Oni su par. 

Poručili smo, on pivo jer je već tri kafe popio, a ja ipak kafu. Ima vrlo zanimljivo prezime, pa ga pitam za poreklo.

„Moji su iz Hrvatske, Dalmacije. Mada ja sam ovde rodjen. Živim u Surčinu”, kaže mi Miloš i objašnjava da je dete razvedenih rodjitelja – on je sa ocem u Surčinu, sa kojim takođe radi i moleraj i neke slične poslove, a mama mu je na Ledinama. Ima i stariju sestru, ali ona je već udata i ima klince. 

„Otac radi ovaj posao već nekih 20, 30 godina, a ja kradem zanat od njega. Već tri godine radim ovo. Usudio bih se da kažem da sam blizu majstora već”, priča mi i kroz smeh kaže kako on radi onaj pedantniji deo, precizniji. Čak ponekad i oslikava zid.

„Čekaj, kako to? Stvarno ljudi imaju i takve zahteve? – pomalo začuđeno pitam. 

„Da da, recimo za dečije sobe, Mini ili Miki Maus, tako neki likovi. Jedni ljudi su mi tražili da im crtam neku baricu sa ribama u dnevnoj sobi”, objašnjava mi.

Nema te crteže negde na društvenim mrežama. Izbaci tek pokoji, kojim je zadovoljan, ali toga je malo. Dakle Miloš pored ostalih interesovanja voli da crta. 

delić umetničkog izražavanja

Radi grafite, animacije, pejzaže, crteže na papiru, a posebno mu se dopada line art. 

„Kada radiš takvu vrstu umetnosti, prosto izbaciš sve iz sebe. Neku energiju koja je u tebi, jer ne dižeš olovku sa papira i znaš koji ti je sledeći potez”, kaže mi. Pored crtanja on se bavi i muzikom i pomalo sportom.

Kao sva deca dok je bio mali okušao se u više sportova, počevši od folklora koji je bio prvi na redu, preko fudbala, rukometa, ragbija, kik boksa do futsala. 

Dan je baš onako prijatan, sunčan, i baš prija ovde pored reke. Splav na kom smo je u nekom rok fazonu, bar što se muzike tiče, obzirom da se u pozadini čuju poznati hitovi bivše Jugoslavije. Kroz smeh mu kažem da mi je fascinantno kako su svi sportovi nekako nasilni. Mora da je imao dosta povreda. Mene bi recimo u zgazili u ragbiju, ili rukometu.

„Misliš da me nisu ubili u ragbiju? Na sparingu sa drugom sam povredio nogu. Oboje smo, jer se zezamo pa ne kontrolišemo udarce”, podseća se Miloš.

Pitala sam ga da li se profesionalno nekim od ovih sportova bavio odnosno da li je bio u nekim klubovima, na šta dobijam odgovor da je za ragbi bio deo Zvezdinog tima, ali se takmičio u ostalim i preko škole. Odakle ljubav prema muzici, pa i glumi?

„Interesovanje za muziku počelo je u osnovnoj školi. Moji su se razveli kada sam bio prvi razred. Nekako sam počeo spontano da pišem, jer zaista volim to. Mislim da je ta situacija dosta uticala na to da počnem da se interesujem za rep. U početku su tekstovi bili vezani za ta dešavanja, malo sam kroz tekstove zezao one vršnjake sa kojima se nisam baš slagao, ali sam pisao i o onima koje su mi bili dobri prijatelji. Posle su to bili neki moji pogledi na svet, okolinu”, priča mi Miloš, koji je inače, sedam godina mlađi od mene, što mi je pomalo šok. Konstantantujem da je jako zreo za svoje godine, i zaista ima dosta stvari da kaže. 

Oboje se ipak slažemo u nekom tom mišljenu o ljudima danas.

„Svi su kao po kalupu. Nekako isti, predstavljaju se nekim maskama” 

„A gde je tu posebnost?” – nadovezujem se.

Budući da je Miloš tako svestran, zanimalo me je kako da li ima neke umetnike na koje se ugleda. Iz topa kaže, kako nema uzora ni u čemu.

„Želim sebi da dokažem da mogu ispuniti sve što zacrtam. Da budem svoj. Zato nemam uzora. Nekada nebo nije granica”, moto je ovog mladog momka.

Nekako smo se složili da umetnosti idu jedna sa drugom, a gluma je nešto što ga privlači, jednako kao i muzika. Dopadaju mu se imitacije. Pošto nema uzora, rekao je da mi može recimo reći sa kim bi voleo da je mogao da radi.

„Nažalost većina tih velikih glumaca nije više sa nama, a Čkalju bih nekako izdvojio. Volim generalno da gledam te stare filmove”, kaže Miloš.

Što se repa tiče, takođe je pobornik onog old school stila, poput Vu Tenga, Tupaka, pa Beogradskog sindikata, VIP-a, Psihoaktiv tripa. 

Miloš već ima par pesama, koje se nalaze na njegovom You-Tube kanalu. 

Dok polako privodimo kraju ispijanje kafe i piva, pada mi na pamet da ga još pitam za značenje tetovaže koja se nalazi na njegovoj levoj ruci.

„To je gospodin lisica u culindru sa monoklom. Sam sam je osmislio i dao drugaru da mi je uradi”. A značenje? Miloševog tatu zovu Fox. Odatle tetovaža. Jako ceni svog oca, kaže da je dosta od njega naučio. 

Iz toga mi se odmah nameće pitanje: „Kako da ti onda tata nije uzor?”

„Pa nije. Nisam ponosan baš na sve njegove postupke”, kaže.

Miloš je sam sebi uzor, dosta voli da improvizuje u životu. To što su mu roditelju odlučili da se odvoje, smatra potezom koji je u redu.

„Meni je bitno da oni budu srećni. Ako nisu mogli to da budu zajedno, neka budu odvojeno. Meni je bitno da ih oboje imam. Sam sam odabrao da budem ovo što jesam. Nekako da sam radim ono što naumim. Mogao sam biti mamino ili tatino dete. Ali nisam”, kaže Miloš i dodaje da mu je porodica složna.

Odjednom izgovara: „Pitaš me za uzore. Evo uzor mi je zvezda. Visoko je na nebu i sija. Hah, sad ću zvučati kao da hoću da budem nešto tamo, ko zna šta. Ali eto volim baš da posmatram zvezde, volim tu astronomiju. Zanimljiva mi je” – ipak je našao nešto u šta će gledati.

Miloš ima još neke dogovore, pa smo zajedno krenuli ka autobuskoj stanici da sačekamo autobus, te se za sada rastanemo. Zahvaljujem mu se na zanimljivom razgovoru, te budući da sam malo pauzirala leksikon, prethodne dve nedelje, nadam se da je će i vama ovaj momak biti zanimljiv i inspirativan. 

Ipak svi smo mi obični, a opet pomalo neobični, kada nismo u tim kalupima koje nameću.  

Može li bez selfija? Naravno da ne 😁

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Vlatko Sekulović: Kako sam postao producent Reflektor Teatra

O poverenju, empatiji i pozorištu kao sistemu smisla i vrednosti VLATKO SEKULOVIĆ, advokat, kolumnista i antifašista, učestvovao je...

Jelena Hrnjak: Okretanje glave će nam se obiti o istu

U desetoj epizodi podkasta Edit Jana Šarić je razgovarala sa Jelenom Hrnjak iz organizacije Atina o vezi siromaštva i trgovine ljudima. Ova...

ZOOMER OCENJUJE: La Casa De Papel p1

Zoomer je u frci, trci, haosu i nije stigao da izbindžuje poslednju sezonu. Shame on us! Zato, ovaj put ocenjujete vi! Pozvali...

Studija CDC: Više od 10 puta manja verovatnoća da će vakcinisane osobe biti hospitalizovane

Rezultati nove studije američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da vakcine protiv korona virusa značajno smanjuju verovatnoću za hospitalizaciju...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još