Zašto su ljudi nostalgični za pandemijom?

U 2023. godini na Tik-tok-u su počeli da se pojavljuju video snimci sa mladim ljudima koji govore kako im nedostaje vreme karantina. Prema Daily Mail-u u jednom trenutku su se čak i na trendingu nalazili heštegovi „2020 nostalgia“, „missing 2020“ i „missing lockdown“. Što znači da se veliki broj ljudi oseća na isti način.

Globalna pandemija tokom koje je umrlo oko sedam miliona ljudi, obično nije događaj koji bi u ljudima budio nostalgiju. Ipak, na Tik-toku to je postao trend. 

Šta je uopšte nostalgija za pandemijom?

Nostalgija se obično definiše kao osećaj tuge za nekim prethodnim vremenima koja nam nedostaju. Vremena kada smo bili srećni negde ili sa nekim dragim osobama. Nostalgija za pandemijom bi odatle značila osećaj tuge za vremenom, obično samim početkom pandemije, gde smo radili od kuće, provodili više vremena sa porodicom, pronašli nove onlajn zajednice i provodili vreme sa voljenim sa osobama od kojih neki, možda, čak i nisu više među nama.

Odmor od kapitalističke mašine

@robbiesmoonmusic

we were just living how humans were meant to live for once 😩 #capitalism #9to5 #pandemic #nostalgia

♬ original sound – robbie scott

Za mnoge ljude, vreme pandemije bilo je vreme odahnuća, kada su malo mogli da uspore sa svojim svakodnevnim životom. Većina ljudi koja o ovome govori na Tiktok-u upravo naglašava ovaj aspekt karantina. 

Ljudi su radili od kuće i imali fleksibilnije radne sate. Kako tiktoker Robbie Scott (@robbiesmoonmusic) kaže, rad od devet do pet nije više bio promovisan, a mi smo po prvi put „živeli kako su ljudska bića bila dizajnirana da žive“. Iako možemo debatovati o kreiranju ljudskih bića, verovatno je većina ljudi svesna da je način eksploatacije u sistemu u kojem živimo poprilično sumanut. Vrlo je tužno što je svet trebalo da zadesi smrtnosni virus, kako bi ljudi došli do realizacije da većina nas živi veoma nezdravim tempom.

Hobiji/arts and crafts

Kako su ljudi imali više slobodnog vremena, mnogi su se bacili u potragu za novim hobijem. Tiktok je bio ispunjen ljudima koji po prvi put kreću da vezu, slikaju, vajaju ili vežbaju jogu. Prema podacima na sajtu Duolinga, aplikaciji za učenje jezika, broj novih korisnika se u martu 2020. godine udvostručio. Ovaj podatak potvrđuje tezu da su ljudi bili motivisani za učenje novih stvari ili vraćanje starim hobijima.

Čini se, takođe, da smo u vreme pandemije svi počeli da sređujemo kutke u kućama za koje nikada nismo imali vremena. 

Zajedništvo uprkos socijalnoj distanci

Još jedan bitan aspekt jeste osećaj „zajedništva“ koji je „bio u vazduhu“, pogotovo u 2020. godini. Biti fizički distanciran od drugih ljudi, ali znati da nismo sami u tome mnoge ljude je zapravo zbližio, pogotovo u internet zajednicama. 

Ovde se možemo nadovezati na prethodni segment o hobijima. Naime, upravo su se oko hobija gradile zajednice u kojima su ljudi delili svoje savete kako nešto bolje ili brže uraditi. Naizgled je očigledno da su ista ineresovanja osnove građenja zajednica. Uprkos očiglednosti, treba naglašavati značaj koji ovakvi mehuri imaju u periodima socijalnog distanciranja.

Šta je problematično?

Iako nema sumnje da je karantin izrodio mnoštvo lepih aspekata, pričati o tom periodu u nostalgičnom smislu ostavlja loš ukus u ustima. Pritom, očigledno se u internet diskusijama na ovu temu ističu isključivo pozitivni aspekti. Probira se period za kojim smo nostalgični. Obično su to prva tri meseca karantina, kada su ljudi pandemiju shvatili kao nešto što će brzo biti gotovo. Ukoliko uporedimo početak karantina sa 2021. godinom, govorimo o potpuno drugačijim osećanjima.

Negde je normalno da se osećamo nostalgično za vremenom u kojem smo se osećali bolje. Međutim, važno je ne zaboraviti da je to bio period u kom su mnogi ljudi izgubili članove svojih porodica i prijatelje. Oni se sigurno ne osećaju kao da im je pandemija donela bilo šta dobro. Pored toga, to je ipak bilo i vreme straha i neizvesnosti, a mnogi psihičke posledice osećaju i dalje. Iz poštovanja prema svim tim ljudima, važno je pažljivo govoriti o ovome. Uvek treba da imamo na umu da to može biti „triger“ kod članova društva koji nisu imali tu sreću da karantin dožive kao godišnji odmor.

No, ipak, iz ovog trenda može se izvući jedan zaključak – čini se da su svi aspekti za kojima su ljudi nostalgični povezani zajedničkim niti – potrebno nam je više slobodnog vremena. Više slobodnog vremena za druženje, kreativnost i odmaranje. A to je, pre svega, društveno i ekonomsko pitanje u kapitalističkom svetu.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još