Zašto morate da pogledate „Social dilemma“ ako koristite društvene mreže

Ništa veliko ne ulazi u život smrtnika a da nije prokleto – Sofokle

Pre par meseci sam videla tvit jedne devojke koji je glasio: „Alo ljudi, upravo sam tražila na guglu neko cveće i na instagram storiju mi je, nakon toga, iskočila prodavnica u kojoj mogu da pronađem upravo takvo cveće. Neko me definitivno uhodi.“

Malo sam se zamislila ali se ubrzo pojavio novi tvit na lajni i devojka, uhoda i cveće ubrzo su bili zaboravljeni.

Verovatno ih se nikad više ne bih ni setila da pre mesec dana nisam napisala najboljoj drugarici da želim da joj kupim figaro za afro lokne za rođendan ali da ne znam gde to ima da se naruči. I da, pogađate, sutradan mi je iskočila reklama na instagramu za „neverovatno povoljni“ afro-lokne-figaro.

Okej, to već zvuči jezivo. Ne sumnjam da se svakom od vas bar jednom desilo da nešto istražujete i kao poručeno, sledeći predloženi video na Jutjubu, upravo je video o temi koja vas zanima. Kakva slučajnost, vrzmalo bi vam se po glavi. Sigurno vam se desilo da slučajno pogledate screen time i da bacite telefon od sebe jer je on pokazivao umobolnih 9 sati. Pa čoveče, samo sam ušao da bacim oko na novi video fav jutjubera.

A onda biste doneli odluku da pogledate film Social dilemma: i misao o slučajnoj povezanosti ovih događaja bi zauvek isparila iz vaše glave.

Sigurno ste priču o dobro osmišljenoj manipulaciji koja se primenjuje na društvenim mrežama hiljadu puta čuli od nekog u svom okruženju. Naravno, ulazilo vam je na jedno a izlazilo na drugo uvo jer dokle će više komšija Milašin pričati o teorijama zavere. Šta može toliko biti loše u lajkovanju fotki i skrolovanju tvitova?

Međutim, gledajući film Social dilemma, dobijate jezive informacije od ljudi koji su učestovavali u njihovom kreiranju. Surove podatke o „tržištu na kom se trguje ljudskim budućnostima“ saopštavaju nam ljudi koji su bili na nekim od najviših pozicija u kompanijama kao što su Gugl, Tviter, Fejsbuk, Instagram i Pinterest, što u nama izaziva ozbiljno preispitivanje i apostolski „Da nisam ja?“ momenat.

Ovaj film ne samo da nam u lice sasipa konkretne i zastrašujuće činjenice (poput porasta tinejdžerskih samoubistava u Americi za 150% ili pojave snepčet dismorfije koja je sve češća u poslednjih par godina (pacijenti koji dolaze kod plastičnih hirurga želeći da izgledaju identično kao na snepčet filteru)) već nam i govori i o apsolutnom hakovanju ljudske psihologije.

Uz odličan igrani momenat u filmu, koji nas upućuje na „prosečnu današnju elektronsku porodicu“ i njihovu zavisnost od telefona, sagovornici koji se pojavljuju u dokumentarnom delu zvuče ubedljivo i nesebično dele znanje o „internet magiji“ koja deluje na čovečanstvo. Zvuči neverovatno porediti magiju sa nečim što je svakodnevno pred nama i na neki način „opipljivo“ ali sve se kristališe u trenutku kada shvatimo da mađioničari rade isto ono što i direktori ovakvih kompanija – traže ranjive delove mozga i potom – manipulišu čovekovim umom.

Samo dve industrije nazivaju svoje ljude korisnicima – industrija droge i industrija društvenih mreža“

Jedan od tragičnijih momenata ovog „dokumenatrca koji otvara oči“ je onaj kada ljudi koji su svesno učestvovali u kreiranju svih ovih manipulativnih tehnika priznaju da su i sami upalii u sopstvenu zamku i da su uhvatili sebe da, poput zavisnika provode i po nekoliko sati u besomučnom skrolovanju i lajkovanju.

Dakle, ukoliko neko, ko je znao da kreira nešto što je opasno, nije mogao da se odupre toj opasnosti, postavlja se pitanje kako je „običan smrtnik“ u stanju da nešto tako uradi. I da li smo svi već nesvesno postali robovi nečeg što se zove „lajk, šer i sabskrajb“ ili smo sposobni da se izborimo protiv „nevidljivog neprijatelja“.

Trenutak u kom nam se saopštava činjenica da se lažna vest prostire 6 puta brže od isitinite vesti je pravi trigger moment jer onda shvatimo da smo i mi hiljadu puta podelili neku neproverenu informaciju sa portala samo želeći da fasciniramo svoje prijatelje ili pratioce. „Istina je dosadna“ kaže jedan od sagovornika filma, a mi ne možemo a da se ne zapitamo da li je on zaista u pravu i da li samo nesvesno jurimo senzacionalizam i šokantnost.

Jedan režiser je jednom rekao da smatra da je stvorio dobar film onda kada ga pogledate uveče a ne možete da prestanete da razmišljate o njemu ni tokom večere, ni tokom čitavog sutrašnjeg dana. Social dilemma definitivno ispunjava njegove kriterijume.

Da li film nudi konkretno rešenje? Ne. A to je i nemoguće jer rešenje se nalazi u svakom pojedinicu.

I kao što sagovornici u filmu kažu: dobili ste bitku onda kada isključite notifikacije ili onda kada smanjite broj aplikacija na telefonu. Ili jednostavno, onda kada ne uđete u recommended video na jutjubu. Jednog dana ćemo možda i uspeti da dobijemo rat.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još